Albanci ne žele žandarme

,

Iako je Končuljski sporazum iz 2001. godine predvideo da se Kopnena zona bezbednosti vojno demobiliše, albanski lideri kažu da se to nikada nije dogodilo, a srpski da su policija i vojska tu zato što to zahteva EU

Končuljski sporazum iz 2001. godine doveo je do raspuštanja formacije koja je sebe nazivala Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), dok je ondašnjim jugoslovenskim bezbednosnim snagama potom, uz saglasnost međunarodne zajednice, dozvoljen povratak u Kopnenu zonu bezbednosti (KZB), što je bio preduslov za smirivanje strasti strasti u ovom delu zemlje, posle oružanih sukoba između OVPMB i državnih snaga bezbednosti. Kako se to, po albanskim liderima, nikada nije dogodilo, jedna od sedam tema razgovora na kojima su Albanci insistirali (to je ušlo u Platformu koju je Vlada Srbije usvojila početkom prošle godine) bila je „bezbedonosne mere za uspostavljanje poverenja“. Albanci su kao ključni zahtev postavili pitanje demilitarizacije KZB.  

UZNEMIRENI LjUDI

Predsednik opštine Preševo i lider Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa konstatuje da je prisustvo žandarma i vojnika i dalje masovno i da izaziva nemir kod albanskog stanovništva.

– Iako su bivši pripadnici OVPMB odavno položili oružje a većina njih uključila u društveno-politički život, uočavamo svakodnevno da država Srbija još uvek na ovom području ima preveliki broj pripadnika snaga bezbednosti. Ljudi su uznemirani jer su sećanja na sukob na jugu države još uvek previše sveža. Mi kao predstavnici lokalnih samouprava ni u jednom trenutku tokom ovih trinaest godina nismo znali koliki je to broj pripadnika žandarmerije i vojske, ali ih ima na svakom koraku – kaže Mustafa.

VIŠE PRELAZA, BOLjA BEZBEDNOST
Od završetka oružanih sukoba na jugu Srbije 2001. godine albanski politički lideri iz opština Preševo i Bujanovac kao jedan od glavnih zahteva ka Vladi u Beogradu ističu otvaranje novih graničnih prelaza prema Makedoniji i KIM, zbog rodbinskih veza sa dve strane granice, ali i iz bezbednosnih razloga. Ovi zahtevi naročito su se intenzivirali nakon što je početkom 2005. godine, na dva kilometra od sela Miratovac u pograničnoj zoni sa Makedonijom, sa srpske strane ubijen šesnaestogodišnji Dašmin Hajrulahu iz sela Oraovica kod Preševa. Vlada Srbije od starta nije želela da pregovara o otvaranju graničnih prelaza ka KIM, tumačeći takve zahteve kao pritisak za priznanje nezavisnosti Kosova  jer tu, zapravo, prema zvaničnom Beogradu, nema granice, već je reč o tzv. administrativnoj liniji.
Ragmi Mustafa kaže da Vlada Srbije po ovom pitanju ima dvostruke standarde.
– Ovo kažem jer za Srbiju prošle godine nikakav problem nije bio da otvori granični prelaz u opštini Trgovište za potrebe srpskog stanovništva. Verovatno zato što sa obe strane granice živi srpsko stanovništvo. A reč je o punktu za dvadesetak prelazaka godišnje. Međutim, kada su u pitanju albanska sela Miratovac sa srpske i Lojane sa makedonske strane (oko četrdeset odsto Albanki iz Miratovca udato je u makedonskom selu Lojane), onda Beograd smatra da prelaz nije potreban. Zato ljudi prelaze ilegalno, vođeni rodbinskim i drugim vezama, a to je bezbedonosno opasno – navodi Mustafa.
Zećirija Fazliju, dugogodišnji politički aktivista i bivši predsednik DPA optužuje i srpsku i makedonsku vladu za nepostojanje prelaza u tom kraju.
– Problemi bi odavno bili rešeni, ali proces sprečava nacional-šovinizam i makedonske i srpske strane. To nije u duhu mera za uspostavljanje poverenja – kaže Fazliju.
Stanković kaže da je rešenje za ovaj problem na pomolu i govori o rokovima za završetak posla.
– Očekujemo da problem rešimo u prvoj polovini naredne godine u razgovorima sa makedonskom stranom – zaključuje Stanković.

„Zbog vojnog i policijskog režima“, kako to definiše Mustafa, lokalno stanovništvo ima poteškoće koje se najčešće ogledaju u ograničenom kretanju.

– Pripadnici Žandarmerije ponašaju se kao vanzemaljci. Nedodirljivi su, ne komuniciraju ni sa kim. Apsolutno su nepotrebni jer ništa ne rešavaju, ne popravljaju stvari, već svojim postupcima i demonstracijom sile stvaraju probleme na ovom području – tvrdi Mustafa.

Jonuz Musliju, predsednik Pokreta za demokratski progres (PDP) i bivši politički predstavnik OVPMB izvlači zaključak da je Končuljski sporazum bio obavezujući samo za Albance.

– Beograd bezbednosnim prisustvom u vidu specijalnih snaga pokazuje da ne menja stav prema Albancima. Tenzije je dodatno podigla izgradnja srpske vojne baze „Jug“ na brdu Cepotina kod Bujanovca. Dakle, ne da prisustvo bezbedonosnih snaga nije smanjeno, već je povećano. Osim što ometa normalan život građana, to koči i investicionu aktivnost. Ovde toliko uniformi ima, da neko može pomisliti da je došao u oblast gde vlada vanredno stanje. Niko neće da ulaže pare na takvom području – kaže Musliju, novi predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.

ZAHTEVI EU

Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac uzvraća da primedbe albanskih lidera nisu konstruktivne i da oni dobro znaju zašto su srpske snage tu gde jesu.

– Ako smo imali oko trinaest i po hiljada azilanata uhvaćenih u ilegalnim prelascima granice ili administrativne linije, onda snage bezbednosti moraju da budu tu. Ne zbog toga što mi tako hoćemo, već što nam takve zahteve postavlja Evropska unija imajući u vidu da ti ilegalni migranti završavaju uglavnom u zemljama Zapadne Evrope. A lično ne znam ni za jedan slučaj da je bilo ko od građana koji ovde žive maltretiran od strane vojske ili policije – navodi Stanković.

Dragoljub Filipović, sekretar Opštinskog odbora SPS u Preševu potrebu za prisustvom bezbednosnih snaga na jugu Srbije ilustruje kroz neka aktuelna dešavanja u Preševu čiji inicijatori nisu srpska vojska, ni policija, a ni srpsko stanovništvo.

– Javno manifestiranje nacionalne pripadnosti Albanaca, preterano isticanje zastave i nacionalnih simbola za nas Srbe jeste uznemiravajući faktor. Ne samo za Srbe, već i za dobar deo Albanaca koji smatraju da takva demonstracija nacionalne pripadnosti u javnom životu nije potrebna i da podriva bezbednost – smatra Filipović.

Mustafa, pak, rešenje vidi u povlačenju snaga bezbednosti sa ovih prostora.

– Najbolje bi bilo da na mesto Žandarmerije i Vojske Srbije dođu redovna multietnička, odnosno granična policija. Oni bi na najbolji mogući način odgovorili svim bezbednosnim zahtevima koje postavlja KZB u smislu kontrole prostora i imali bi punu saradnju sa lokalnim stanovništvom na ovom području, što je vrlo bitno – kaže Mustafa.

Musliju, pak, rešenje vidi i u tome da o bezbednosti brinu međunarodne snage, ako vlast smatra da to ne može lokalna multietnička policija.

– Kao što to čini  KFOR na Kosovu. To bi bio garant mira i stabilnosti za sve građane koji žive ovde. Ovako, Žandarmerija hapsi Albance ni krive ni dužne, bilo je više takvih slučajeva – mišljenja je Musliju.

JEDNAKA PRAVA ZA SVE

Stanković iz Koordinacionog tela kaže da srpska vlada čini sve da se život na jugu države potpuno normalizuje u svakom, pa i u bezbednosnom smislu.

– Nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da sva bezbednosna pitanja razrešimo. Onda neće postojati ni potreba za postojanjem Koordinacionog tela na ovom području – kaže Stanković.

Predstavnik Srba iz Preševa Dragoljub Filipović konstatuje da država odlučuje o tome gde, na koji način i u kojoj meri treba da bude prisutna na svojoj teritoriji.

– Lično ne vidim da je bilo ko ovde nebezbedan. Srpska zajednica ne oseća potrebu da ide sa ovih prostora, građani Srbi se ne osećaju nebezbedno. Ni kod Albanaca ne vidim da bilo ko od običnih građana smatra kako ovo nije njegova država i da treba da ode negde drugde. Niti vidim da ima zahteva da ovo područje bude deo neke albanske državne konstrukcije. Svi smo ovde jednako uvaženi, jednako ostvarujemo građanska prava. A zašto albanski politički lideri na sve gledaju drugačije, to je njihov stav o kome treba da brine državni vrh Srbije – zaključuje Filipović.