Nadistorijska stvarnost

, ,

Biblioteka „Bora Stanković“ Vranje, OŠ „Vuk Karadžić“ Vranje, Udruženje građana VED Vranje: „Pečal i Sloboda“; autor: Goran Arsić, saradnici: Srđan Stanković, Marina Stojanović

– Izbor i prikazivanje – kaže Goran Arsić, autor jedinstvene izložbe „Pečal i Sloboda“ – ovih fotografija iz Vranja i okoline iz doba pre za vreme i posle Velikog – Prvog svetskog rata, pokušaj je da se ono što je tada bilo upravo tak(v)o kak(v)o je bilo, kao deo Disanja i Sile Života, svetlošću obasjano i zapisano – ovde pokaže svakoj osobi dobre volje.

– Naši preci, mi, naša deca i potomci – nastavlja Arsić – priroda, mesto i kraj u kome živimo – sve i svi na mnogo načina, i u sebi i na sebi, nosimo te tragove, rane, ostatke, ožiljke.

Na Balkanu su svaka godina, meseci dan „jubilarni“ – svagda i svuda ima nekog rata kojeg se sećamo. Pažljivim i detaljnim ispitivanjem – došlo bi se do sata i minuta.

– Majke, sestre, žene, ćerke – kaže Arsić – stariji i deca, godinama su strepeli, tugovali, palili sveće, molili se i mnoge besane noći i mučne dane proveli čekajući svoje mile očeve, braću, muževe, sinove i unuke da se vrate sa ratišta, iz zarobljeništva, bolnice, tuđine, rizika, opasnosti… i pobede.

– Izložba je sa o/sećanjem, poštovanjem, ljubavlju i blagodarnošću posvećena svima – i prikazanima i onima kojki ih gledaju!

– Pečal i Sloboda – kaže profesorka Marina Stojanović, jedan od saradnika na izložbi – autentično i snažno svedoče o jednom vremenu i istovremeno nude otkrivanje Tajne onog čudesnog kosmosa smeštenog u svakom čoveku.

Iznad pečala i slobode lebde likovi na bojištu i u zarobljeništvu, okupljaju se Cupara i Mladobosanci u ulici koja danas nosi ime Gavrila Principa, vojuje Vojislav Arsić istovremeno sa svojim slavnim pretkom Kostom Pećancem, Junaci Gvozdenog puka ispisuju stranice junaštva, Lece Karapera za ustavljeni korak igraorca zamenjuje jurišnim, oglašava se truba Rustema Sejdića…

Likovi žena, upečatljivo mirni i dostojanstveni, otkrivaju stvarnost prihvaćenu ćutke i bez roptanja, svesnost genetsko-patrijarhalnog poretka i odlučnost da ishrane decu i održe ognjište.

– U polju nadistorijske stvarnosti ove izložbe – nastavlja Marina Stojanović – Verni Toma iz Tibužda nosi svog komandira Svetozara Mihajlovića, siročad pred Amerikanskim domom otkriva genezu i lice modernog sveta, devojke iz Škotske vidaju ranjenaike, a đak-narednik Nikola Stojanović Butinac sa dalekog ratišta piše roditeljima:

„Može biti da je sve ovo došlo da nam otvori oči i da nam pokaže jedan novi svet, do sada nevidiv i nepojmiv za sve nas“.

– Izložba je – poručuje Goran Arsić – sa o/sećanjem, poštovanjem, ljubavlju i blagodarnošću posvećena svima – i prikazanima i onima koji ih gledaju!