Farmerice umesto nameštaja

, ,

Turska kompanija Jinsi trebalo bi da uloži tri miliona evra i zaposli 500 radnika

Lider u proizvodnji kancelarijskog i školskog nameštaja, Drvna industrija „Sloga“ iz Vladičinog Hana, od januara 2009. godine, kada je uveden stečaj, deli nesrećnu sudbinu  ostalih hanskih firmi. U godinama kada je radilo punim kapacitetom, ovo preduzeće je zapošljavalo blizu 800 radnika a u stečaj je ušlo sa 350. Danas tamo nema nikoga, a iza fabričke kapije se, za razliku od mnogih propalih pogona, vide uredjeno dvorište, upravna zgrada koja – ako je suditi po spoljašnjosti, deluje sredjeno i uredno i pogoni u kojima, kako smo čuli, više nema mašina. To su nam potvrdili radnici komunalnog preduzeća koji redovno čiste i održavaju hale za koje kažu da su u odličnom stanju i spremne da dočekaju investitore i neke nove radnike.

VUČIĆEVA NAJAVA

Sloga je posle višemesečnih štrajkova radnika sredinom od početka prošle decenije, a posebno posle uvodjenja stečaja, pala u zaborav da bi poslednjih meseci ponovo dospela u žižu javnosti zbog interesovanja turske tekstilne kompanije Jinsi sa kojom se, uz podršku Vlade Srbije i angažovanje lokalnog rukovodstva, ozbiljno pregovara o uslovima pod kojima bi, baš u ovim pogonima bile montirane mašine za proizvodnju odevnih predmeta od džinsa, što bi, prema izjavama zainteresovanih strana, otvorilo 500 novih radnih mesta.

Ova vest je dodatno dobila na značaju ali i odjeknula u javnosti posle jednog javnog nastupa premijera Vučića u kome je on potvrdio da se ozbiljno radi na stvaranju uslova za dovodjenje turskog investitora u Han, što je podgrejalo nade velikog broja nezaposlenih Hančana.

Na osnovu odluke Vlade Srbije od 2. oktobra ove godine, država će subvencionisati 500 novih radnih mesta u Vladičinom Hanu, a ova odluka se odnosi na dovodjenje turske kompanije Jinsi koja već ima svoj pogon u Leskovcu. U toku su pregovori na relaciji Jinsi – opština Han – Vlada Srbije i najavljeno je potpisivanje memoranduma o razumevanju koji bi predvidjao obavezu turske kompanije da u roku od tri godine završi sve investicije i uposli radnike. To bi, prema najavama Gorana Mladenovića, doskorašnjeg predsednika hanske opštine a sadašnjeg poslanika, koji je dobio jednoglasnu podršku svih odbornika lokalnog parlamenta da interese opštine zastupa u ovim pregovorima, značilo investiciju vrednu tri miliona evra i otvaranje 500 radnih mesta. U toku su pregovori o načinu subvencionisanja a ovo bi bila jedna od većih  inostranih investicija u Srbiji.

NEMAMO POSAO, A JOŠ SMO ŽIVI
Slogini radnici iz proizvodnje, koji su bili majstori svog zanata u oblasti drvno-preradjivačke industrije, odavno su prestali da se nadaju da će se istim poslom vratiti u stare hale, a neki od njih su našli posao u manjim pogonima za proizvodnju nameštaja u Hanu i okolini.
Slavica i Vlada Arizanović su samo jedan od bračnih parova koji su ostali bez posla, posle zatvaranja Sloge. Slavica je dvadeset godina, kao ekonomista, radila u upravi a suprug Vlada je 27 godina važio za jednog od boljih majstora u proizvodnji. Sada su, kako kaže Slavica, „slučajevi za Ginisa“.
– Nemamo zemlju, nemamo posao a još smo živi, zamislite – šali se na svoj račun.
– Imamo dva studenta – nastavlja Slavica –  pa moramo nekako da se snalazimo. Ja sam dobila socijalni program, a taj novac jedva da je pokrio zaostale neplaćene račune i dugovanja prema državi koja su se gomilala zato što, još dok smo radili, nismo primali plate. Muž je ostao bez socijalnog programa jer ga je ondašnje rukovodstvo fabrike ubedilo da fabrika ne može bez njega, pa je u njoj ostao sve do stečaja. Danas živimo u Gramađu, pod rentu smo uzeli nešto malo zemlje i bavimo se poljoprivredom. Morala sam da učim i počeli smo od nule. Sada čuvamo deset svinja prasilja, stotinak tovnih pilića i koka nosilja, japanske prpelice i zečeve. Prava mini farma. Na jednoj njivi koju smo takodje uzeli u zakup, posejala sam neven koji prodajem otkupljivačima za potrebe farmaceutske industrije. Nedavno sam pohadjala i obuku za uzgoj organske hrane pa ću nešto i od tog znanja probati da unovčim u praksi.

Drvna industrija Sloga je devedesetih godina važila za jednog od najvećih izvoznika gotovih proizvoda. Nameštaj za opremanje vrtića, škola i kancelarijskog prostora, prodavan je od Slovenije pa čak do Kanade. Jedan od uvoznika poluproizvoda, francuska kompanija „Delagrave“, već pri prvoj tenderskoj prodaji 2003, otkupila je tendersku dokumentaciju i uplatila 6.000 evra. Prema zvaničnoj dokumentaciji, zbog neuplaćenih 12 evra na ime troškova poštarine, Francuzi su bili diskvalifikovani kao potencijalni učesnici na tenderu.

Kako se onda ali i sada priča po Hanu, ovo se nije desilo slučajno. Upućeni sagovornici tvrde da je sve pred Agencijom za privatizaciju bilo štelovano sa namerom da Slog kupi konzorcijum koji je za ovaj posao bio formiran u sastavu: „Dunav Holdings“inc. država Arizona SAD, vlasnika Majkla Milera  (firme koja je registrovana u Srbiji samo nedelju dana pre javljanja na tender), „Pies-Unikum“ d.o.o. Beograd i fizičkog lica Vlajka Mitrovića iz Vladičinog Hana. Fabrika i nije bila zanimljiva koliko ogroman objekat nekadašnjih Robnih kuća Beograd, kojim je gazdovala Sloga. Ovaj konzorcijum je 2. decembra 2005. godine, posle četvrtog zasedanja, dobio odluku tenderske komisije o pravu na kupovinu 70 odsto kapitala Sloge.  Odluka komisije u koju smo imali uvid je bila 3:2 glasa a presudio je, kažu upućeni, glas Sladjana Marinkovića, tadašnjeg predsednika opštine Vladičin Han. Predstavnici sindikata u komisiji su glasali protiv ovakve prodaje, a celu stvar je aminovao i onda aktuelni ministar privrede Predrag Bubalo uprkos Zakonu o tenderskoj prodaji koji nije dozvoljavao kupovinu 70 posto kapitala. Konzorcijum je Slogu kupio za 50.000 evra (70 odsto kapitala), uz obavezu da u proizvodnju investira 500.000 a u edukaciju radnika još 50.000 evra.

Bez ikakvog socijalnog programa i sa minimalnim investicionim programom, period posle prodaje je obeležilo otpuštanje radnika, znatno smanjena proizvodnja, urušavanje ugleda kod predjašnjih poslovnih partnera, izvlačenje kapitala iz preduzeća i stvaranje fiktivnih obaveza Sloge prema preduzeću „Mikop“ vlasnika Vlajka Mitrovića. Na osnovu takvih obaveza, Mitrović stavlja hipoteku na objekat Robne kuće i posle uvodjenja stečaja, kao izlučni poverilac, postaje njen vlasnik. Danas je u podrumu ovog objekta kineska robna kuća, u prizemlju market Idea a na spratu „Kristalna dvorana“ koja posluje u sklopu motela „Džep“ čiji je vlasnik Vlajko Mitrović.

PRAZNE HALE

Zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, juna 2007. godine, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa konzorcijumom i imenovala zaštitnika društvenog kapitala koji nekako uspeva da pokrene proizvodnju, ali su brojne tužbe poverilaca i izvršenja po presudama doprinele da imovina Sloge bude prodavana kako bi se namirili poverioci. Za poništaj privatizacije, pred sudovima nikada nije dokazana nezakonitost niti je bilo ko ikada procesuiran.

Posle uvodjenja stečaja 2009. godine, mašine su prodavane otpadima odakle su ih kupovala manja preduzeća ili porodične firme koje su preuzele Slogine poslove i deo tržišta. Prema navodima nekih bivših radnika koji danas rade u tim malim firmama, skoro 60 odsto tih mašina, iako starih, još uvek je u funkciji i stvaraju novu vrednost.

Prazni pogoni Sloge kojima, kao stečajni upravnik, gazduje Agencija za privatizaciju, uz saglasnost njenog poverenika Branislava Rajkovića iz Niša, održavaju se u dobrom stanju a opština Han, zarad stvaranja što boljih uslova koje bi ponudila potencijalnim investitorima, pomaže u održavanju objekata i prostora u krugu fabrike.