Rumunska veza

,

Policija osnovano sumnja da je Stanimirović navodno bio član međunarodnog lanca za krijumčarenje heroina. Njemu se već sudi u Apelacionom sudu u Beogradu za organizovani kriminal, pod optužbom da je bio jedan od posrednika u kreditnoj aferi u ovdašnjoj Prokredit banci otkrivenoj pre šest godina. Ranije je privođen u vezi sa malverzacijama u JP Novi dom

Vranjanac Trajko Stanimirović (63) uhapšen je u subotu 8. novembra na području Vršca sa 6,1 kilograma heroina, saopštio je MUP. Da je reč o heroinu, potvrdio je sam ministar policije Nebojša Stefanović, pohvalivši svoje ljude za profesionalan i predan rad na ovom slučaju, uz napomenu da je reč o heroinu visokog procenta čistoće.

Dok su Vranjanci pokušavali da svare ovu informaciju, iz MUP Srbije je pompezno saopšteno da je Trajković „pao“ kao mogući član dobro organizovane međunarodne grupe za krijumčarenje heroina na Balkanu. Grupu navodno predvodi Djuro Dragović (60) iz naselja Veternik u Novom Sadu, čovek koga policija i mediji ovih dana nazivaju jednim od krupnijih narko-dilera na ovim prostorima.

HEROIN ČIST KAO SUZA

Vranjanac Stanimirović je, rečeno je iz MUP, uhapšen u neposrednoj blizini graničnog prelaza Vatin između Srbije i Rumunije. Droga je, kaže se, bila upakovana u standardne krijumčarske pakete od po 500 grama, pa sakrivena u specijalno izgrađeni bunker (duplo dno ispod zadnjih sedišta vozila) „opel astre“ smederevskih registracija za čijim je volanom bio Stanimirović. Uprava carina je u svom saopštenju iznela detalj da je Stanimirović, prilikom granične kontrole, kazao carinicima da u vozilu ima samo lične stvari, posle čega je usledio detaljan pretres kada je pronađeno je to što je pronađeno. Droga je, navodno, bila namenjena narko-tržištu Temišvara. Iste večeri lisice su stavljene i na ruke organizatora Dragovića. koji je uhapšen spektakularno, pred očima gostiju jednog kafića na području Novog Sada.

KO JE DjURO DRAGOVIĆ
Djuro Dragović, navodno jedan od poznatijih narko-dilera na Balkanu, prema saopštenju MUP bio je glavni organizator ovog krijumčarskog lanca. Policija tvrdi da se lanac protezao od Velikog Trnovca u opštini Bujanovac do Temišvara. Dragović je 2004. godine hapšen kod Siriga (naselja na dvadesetom kilometru severno od Novog Sada) kao predvodnik slične grupe kod čijih je članova tada zaplenjeno 62,2 kilograma heroina. Radilo se o najvećoj heroinskoj zapleni u državi te godine. Veći deo droge pronađen je u specijalno adaptiranom teretnom „mercedesu“ sa duplim krovom. Doneta je u Srbiju iz Turske, a trebala je biti prokrijumčarena preko Mađarske i zemalja Zapadne Evrope na narko-tržište Španije. Njena ulična vrednost u tom momentu iznosila je oko 2 miliona evra. Dragović je za to delo u Specijalnom sudu 2005. godine osuđen na desetogodišnju zatvorsku kaznu. Na slobodi se našao pre nešto manje od četiri meseca i za kratko vreme uspeo ponovo da se nađe u  središtu istrage međunarodnog krijumčarenja droge. Hapšen je u međuvremenu i kao osuđenik, dok se nalazio na slobodnom vikendu u avgustu 2009. godine i to prilikom primopredaje kilograma heroina dvojici Novosađana u jednoj lokalnoj pečenjari u rodnom Veterniku. Pokušaj bekstva od policajaca mu je propao. Tadašnji ministar policije Ivica Dačić obelodanio je posle ovog hapšenja da je Dragović svojevremeno osumnjičen i za jednu otmicu na Zlatiboru. On se, naime, nalazio u grupi koja je u noći između 26. i 27. septembra 1998. godine u zlatiborskom selu Rudine otela Stevana Stiva Todorovića, bivšeg načelnika policije u Bosanskom Šamcu, koji je u to vreme pred Haškim tribunalom bio optužen za ratne zločine. Izručili su ga iste noći bosanskom SFOR. Za ovu otmicu Dragović je pred Okružnim sudom u Užicu 2000. godine osuđen na četiri i po godine zatvora. Vrhovni sud je presudu ukinuo. U optužnici je stajalo da su za ovaj „posao“ optuženi dobili od SFOR 50.000 nemačkih maraka.

Mnogi će se zapitati otkud to da je našeg sugrađanina Stanimirovića, sredovečnog, porodičnog čoveka, MUP označio kao osobu koja je navodno zadužena za prevoz droge u krijumčarskom lancu na čijem je demontiranju poslednjih meseci radilo više državnih službi. To se zasad ne zna. Uglavnom, nagađa se da je navodni organizator grupe, za nepuna četiri meseca, negde od jula, kada je izašao iz zatvora gde je proveo blizu deset godina, ekspresno organizovao lanac krijumčara u kome se, kao, našao i Stanimirović. Ostalo je posao za tužioca koji vodi istragu.

Dok se prikupljaju dokazi i dodatne činjenice, Dragan Nikolić, vranjski advokat, narodni poslanik u Skupštini Srbije i član skupštinskog Odbora za unutrašnje poslove i bezbednost otkriva da su ovakve policijske akcije obično brižljivo pripremljene, kao i da su podaci koje iznosi MUP nakon hapšenja bazirani na prethodno utvrđenim činjenicama.

– Ova vlast insistira na borbi protiv krijumčarenja droge i ta borba mora biti besprekorna. Zato se kod ovakvih zaplena prethodno prikupe sve relevantne informacije na osnovu sinhronizovanog delovanja više službi – ko je mozak akcije, ko je naručilac, gde je droga nabavljena i od koga, ko je prevozi, kojim vozilom i koja je krajnja destinacija. U konkretnom slučaju, postoji lice iz Velikog Trnovca koje je u bekstvu, a od koga je heroin kupljen. Policijski organi ne kreću u ovakve akcije ako nisu sigurni u uspeh. Zbog toga su u poslednje vreme akcije na zapleni velikih količina narkotika veoma efikasne – naglašava Nikolić.

NOVI DOM I PROKREDIT

Vranjanci su, a pro po ove vesti, proteklih dana bili iznenađeni najpre samom činjenicom da je jedan Vranjanac u ovakvom lancu krijumčarenja, posebno jer se radi o čoveku u ozbiljnim godinama. Od takvih se, barem ovde na jugu, ne očekuje da učestvuju u „sofisticiranom“ kriminalu.

– Nije tu ništa čudno jer se obično takvi ljudi koriste za tranzit droge. Ne izazivaju ničiju pažnju, rade za minimalnu naknadu, obično im je jedini motiv izdržavanje porodice. Ekonomska kriza je velika, ljudi se u nekom momentu slome, a kao takvi su laka meta. Ponude narko-dilara su primamljive. To je, pod znacima navoda, laka i brza zarada. A u stvari im ovi bacaju mrvice. Razlika u zaradi je ogromna, kazne su vrlo visoke i tek su nešto veće za dilere i organizatore u odnosu na one koji rade tranzit – otkriva Nikolić.

Stanimirović je osoba koja je već imala posla sa zakonom na području Vranja. U decembru 2007. godine, u vreme dok je bio funkcioner lokalnog JP Novi dom, na poziciji šefa grejanja, interna komisija formirana sa namerom da ispita zloupotrebe u nabavci i potrošnji mazuta posumnjala je na malverzacije dela menadžmenta. Utvrđeno je da je za dve prethodne grejne sezone nabavljeno oko 500 tona mazuta više od potrebnog, pa da je mazut valjda negde ispario, za šta je sumnja pala na četiri rukovodioca tog javnog preduzeća. Među njima je po komandnoj odgovornosti, doduše pri dnu lestvice, bio i Stanimirović. Ljudi iz Novog doma pamte i da je izvesno vreme proveo u pritvoru pod sumnjom na nestanak određenih količina mazuta. Inače, on je u ovom preduzeću svojevremeno obavljao i funkciju zamenika direktora, a inače je važio za dobrog stručnjaka u poslu kojim se bavio.

Potom je 2008. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv Sima Bundala, bivšeg direktora ekspoziture „Prokredit“ banke u Vranju, i još dvanaestoro njegovih navodnih pomagača u izvršenju krivičnih dela u vezi sa dodelom kredita. Među optuženima je bio i Stanimirović, navodno kao posrednik koji je za svoj račun dizao kredit pronalazeći druge osobe, formalne korisnike kredita. Na dušu mu je stavljeno da je posredovao kod dodele sedam kredita u vrednosti 109.460 evra.

ORGANIZOVANI KRIMINAL

Stanimirović i ostali posrednici potom su optuženi da su pronalazili osobe sa kojima su u prijateljskim ili rodbinskim vezama, ljude koji zbog lošeg imovnog stanja ne ispunjavaju uslove za kredit. Od njih bi, uz nadoknadu od 50 ili 100 evra, uzimali lične karte i „završavali im“ da zaključe ugovore o kreditu, dok su službenici banke prikazivali neistinite podatke o imovnom stanju. Ovaj proces po optužnici za „udruživanje radi vršenje krivičnih dela“ i „zloupotrebu položaja odgovornog lica“ traje od 2008, a predmet je po žalbi u ovom momentu kod Apelacionog suda u Beogradu. Poslednje ročište održano je krajem septembra pred većem kojim predsedava sudija Veroljub Cvetković.

MILOŠ VASIĆ
SAMOZATAJNA „GOSPODA“
Novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić kaže da su sredovečni i neupadljivi ljudi, poput recimo Trajka Stanimirovića, idealni u poslovima vezanim za trgovinu drogom.
– Evo vam poslednjeg slučaja sa Dragoslavom Kosmajcem, koji je u beogradskom naselju Zvezdara bio jedan, onako, na prvi pogled pristojan, samozatajan, fini gospodin koji je pomagao deci i starima. Otprilike nalik na starovremske sicilijanske, mafijaške donove iz romana Marija Puza. Takva neupadljivost poželjna je za sve one koji imaju bilo kakve veze sa drogom. Ulaziti u prošlost ili izgled takvih ljudi, u broj njihovih godina, nema nikakve svrhe. Bilo je mnogo slučajeva da ljudi jednostavno ne veruju kad im nekog iz komšiluka uhapse sa deset kilograma. Kao, otkud on u tome?!

Vranjski advokat Miroslav Nešić, koji je u početnoj fazi istražnog postupka bio Stanimirovićev branilac, kaže da je čuo da je u ovom postupku doneta prvostepena presuda.

– Nije mi, međutim, poznat konačan ishod postupka. Ja sam odavno izašao iz toga, jer čime je počeo proces u Beogradu pretpostavljam da je Stanimorović angažovao nekog branioca iz prestonice – kaže Nešić.

Kada je ova kreditna afera izbila na videlo, Stanimirović je napustio JP Novi dom. Tada je još uvek obavljao funkciju šefa službe grejanja. Pričalo se da je, navodno, pre nego što je primoran da ode, zloupotrebljavajući šefovsko mesto od podređenih radnika uzimao lične karte koje je koristio za podizanje kredita u Prokredit banci. Ondašnje rukovodstvo, sećaju se njegove tadašnje kolege, ponudilo mu je da bira između otkaza i dobrovoljnog odlaska iz preduzeća uz socijalni program i otpremninu. Opredelio se za drugu soluciju.

Stanimiroviću i Dragoviću odmah nakon hapšenja posle zaplene heroina određen je policijski pritvor. Osumnjičeni su za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojne droge.

ALBANSKI LIDERI
DOKLE VIŠE VELIKI TRNOVAC
Jedan od momenata koji bode oči u vesti o zapleni droge na srpsko-rumunskoj granici je informacija MUP da je heroin koji je prevozio Stanimirović navodno krenuo iz Velikog Trnovca, sela nadomak Bujanovca. Šaip Kamberi, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Skupštini Srbije kaže da takav vid komunikacije, pa makar bio od ljudi iz MUP, predstavlja kolektivnu osudu Albanaca.
– Ne razumem kako mogu zvaničnici srpske policije, odmah nakon nekog hapšenja, a pre bilo kakve istrage, optužbe ili sudske odluke, da saopštavaju sa tolikom sigurnošću da je droga iz Velikog Trnovca. Ako droga ima neko poreklo, onda iza toga stoji neko lice ili grupa ljudi. Takve osobe ili grupe postoje u celom svetu, u svim državama, a ne samo kod nas Albanaca. Valjda je svakom dobronamernom čoveku jasno da ne može celo selo da stoji iza trgovine drogom. Albanci se na taj način prikazuju kao zajednica koja ne poštuje zakon, ne poštuje državu, što nije tačno. A motivi su političke prirode – kaže Kamberi.
Galip Bećir, odlazeći predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i dugogodišnji predsednik Mesne zajednice Veliki Trnovac podseća da „ova država ima carinske prelaze, policiju, graničnu policiju i druge službe koje kontrolišu krijumčarske kanale“.
– Ako se droga pojavi, to znači da je država zatajila, da nije sprečila krijumčarenje. Dobro je poznato da droga ne poznaje ni granice, ni nacije, ali svaljivanje kolektivne krivice na nas Albance ili jedno selo je nedopustivo. Droga je zlo čovečanstva, zlo za našu omladinu. Za srpsku, albansku i bilo koju. Ja lično i najveći broj Albanaca to ne odobravamo – potencira Bećiri.