Vreme, ti lopove što kradeš lepe trenutke, upiši u svoj spisak i ovaj
Strahovito dugo
čekao sam na ovaj trenutak
Strpljivo i polako
Peo sam se kap po kap
Kao stari hrast
Trpeo sam vetrove
Širio se i skupljao
Strahovito davno
Pošao sam ka cilju
I kao balegar
Gurao svoju muku ispred sebe
Saplitao se padao
Strahovito dugo
Evo stojim na vrhu
Kao usamljeni bor
Sa dosadom se borim…
***
Nekako, oduvek mi je bilo lakše da se izražavam u stihovima. Prozno se uvek ušeprtljam, razvučem temu. A i tema sama po sebi nimalo ne olakšava. Vreme, večita nepoznanica, da li uopšte postoji? Prostor kao takav stalno vidljiv tu je, koristimo ga, krećemo se po njemu i možemo da ga komentarišemo i popravljamo na licu mesta. S vremenom je malo teže. I kroz vreme se krećemo i koristimo ga svakodnevno ali tek kad ga poprilično protekne, tek tad možemo da se osvrćemo i svodimo neke računice. Propušteno uglavnom ne možemo više nadoknaditi .Vreme često prođe a da i ne primetimo koliko toga je za nama. Sad kad treba da se osvrnem iza i oko sebe sve mi izgleda pomalo nestvarno, mešaju mi se i ljudi i dogadjaji. Proteklo vreme uvek više podseća na statističke podatke nego na stvarno stanje stvari.
Četrdeset dve godine sin, dvadeset godina suprug, četrnaest godina otac, sto godina unuk, kumašin, čiča, ujak, zet, šurak, badža. Poneki uspeh i poneki neuspeh.
***
Nakupilo se dosta toga za ovih četrdesetak godina provedenih u Vranju. Zaista je bilo toliko puno dogadjaja, raznih naravno, i lepih i ružnih. Od detinjstva poprilično uobičajenog, provedenog uglavnom na groblju (pošto nam je bilo u komšiluku) sa Nebom i Dekijem i bratom Boškom, pa onda osnovne i srednje škole sa “zmajevcima” pa high school rolersi a i svi ostali bendovi i ekipe. Muzika je ionako kasnije bila osnovni motiv našeg kretanja i druženja i verovatno sam najveći deo tog perioda proveo sa muzikom, a muzika a kasnije i poezija provlače se kroz ceo moj život. Muzika i poezija pružile su mi dosta lepih trenutaka, novih prijateljstava, putovanja. Često sam ih koristio i kao beg od stvarnosti povremeno isprekidanom nekim sasvim neočekivanim dešavanjima.
***
U to vreme radio sam samo da bih mogao da se bavim muzikom. U međuvremenu smo se stalno nešto pobunjivali, čas protiv ovoga, čas protiv onoga, štrajkovi pa demonstracije, a s vremena na vreme poneki rat, čisto da se ne opustimo previše. Kad ovako pogledam, kao da nam se dnevno dešavalo po nekoliko događaja; ponekad mi se činilo da se sve odvija i previše brzo. Svaki od tih događaja ostavio je po neki trag i na nama, a i po gradu, i uticao na dalji tok naših života.
PROFIL
Nebojša Petrović, radnik, živi i radi u Vranju.
Bavi se muzikom, piše poeziju.
***
A nije sve uvek išlo lako. S mnogim stvarima susretali smo se po prvi put i u većini slučajeva bili smo usmereni na sebe same. Vremenom, menjamo se i mi i grad. Grad raste, a mi starimo.
***
Kako vreme prolazi, budućnost prelazi u sadašnjost. A vreme sadašnje sigurno je uvek najteže. Detinjstvo i mladost nemaju cenu, ali to je prošlost; sada smo malo stariji i već ulazimo u godine malo ozbiljnije. Naše se uloge menjaju, sada nismo samo sinovi, sada smo i supruzi i očevi. Obaveze koje do pre nekoliko godina nismo ni imali, preokupirale su nas, sve više smo usmereni na prizemnije probleme, sve manje primećujemo stvari koje su nas nekad oduševljavale. Pa izgleda da imamo sve manje i manje vremena za neke stvari. Nije baš za pohvalu, ali to je prirodno. Srećom, kroz proteklo vreme stekli smo porodice, prijatelje, iskustva, pa opet malo lakše prolazimo kroz život.
Voleo bih da vidim osmehe na licima
i vetar u kosi
i vazduh
i ti da prođeš i ja da prođem
i da se ponovo susretnemo
sasvim neočekivano…
***
Sada, negde na sredini, svako od nas je na negde. Pa možda i nije baš najidealniji trenutak za svođenje računa, a i pomalo je nezahvalno procenjivati sadašnjost, s obzirom da nas tek čeka naporan rad i da smo većinu ozbiljnih problema tek načeli. Radimo i trudimo se da budemo što uspešniji u ovom sadašnjem vremenu. I možda bi trebalo da budemo posvećeniji, da se više potrudimo, mada pod ovakvim okolnostima možda bi trebalo i da smo zadovoljni postignutim.
***
Neki veoma kritički gledaju na stanje danas, koriste krupne reči, drugi pak koriste neke blaže forme, ali ipak se mišljenja uglavnom podudaraju. I mada se svi trudimo da budemo maksimalno uspešni u svojim poslovima, teško je znati da li smo na pravom putu i koliko i da li uopšte dajemo neki doprinos društvu. To se ionako uglavnom sazna tek na kraju. Da li ostavljamo pozitivan ili negativan trag, o tome odlučuje proteklo vreme a i ono koje dolazi. U svakom slučaju, mislim da moramo da prihvatimo da se i naš grad i naši životi menjaju, i te promene nekad nam se dopadnu, a nekad ne.
***
Vremenom, neke okolnosti su se izmenile i većinu energije usmeravamo na druge prioritete; polako se navikavamo na situaciju i okolinu koja nas okružuje jer živimo kao i uvek u vremenu sadašnjem i koje se nije promenilo, ali mi jesmo, što je i prirodno. Mada mi se ponekad učini da i mi kao i sve prethodne generacije postajemo popustljiviji s vremenom i vrtimo se u krug. Međutim, svakim novim ponavljanjem ipak izvučemo po neku pozitivnu pouku, neko naravoučenije.
***
U međuvremenu, nove generacije dolaze sa nekim svojim vremenom i osvrtaće se na neku svoju prošlost i trudiće se da naprave neke svoje pomake. Njima će njihovo vreme biti najvažnije i ko zna da li će im naša iskustva uopšte i biti nekako od koristi? Preuzimaće malo po malo naša mesta, a mi ćemo prelaziti na sledeća, ali i to je prirodno.
***
Sigurno je da su četrdeset dve godine života u Vranju ostavile i za vreme sadašnje i za vreme buduće neke neostvarene želje. Bilo je raznih uspona i padova i svi zajedno i pojedinačno do sada mogli smo možda bolje. Bilo je promašenih poteza i propuštenih šansi.
Pa ni danas sitacija nije baš preterano sjajna, da ne kažem “ne cvetaju nam baš ruže” i puno je problema, ali Vranjanci i Vranje začudo se nekako snalaze u toj čudnoj simbiozi – živimo i trudimo se da prevazidjemo probleme na koje svakodnevno nailazimo.
***
Verujem da nas i u budućnosti očekuju slični problemi, ali isto tako verujem da ćemo se kao i do sada uspešno snaći i u vremenu koje je pred nama, ali kao što rekoh, vreme je malo drugačije od prostora i zbog toga bi i trebalo opreznije postupati s njim, jer prostor možeš da vratiš u prvobitno stanje, a vreme ne.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.