, 
, 
Vi, Albanci, kao manjina u Srbiji, sva svoja prava treba da ostvarujete u institucijama sistema države u kojoj živite, da poštujete njene zakone, a mi kao matica, imamo obavezu da brinemo o vama – preneo je Rama u neformalnom razgovoru, uz kafu, svojim domaćinima
Toliko policije nikada niko nije video na magistralnom putu od Vranja do Preševa i granice sa Makedonijom kao u utorak 11.novembra. Neki izvori kažu da ih je bilo 5.500 uredno raspoređenih na „radnim mestima“: na ulicama, raskrsnicama,iza ćoškova, na mostovima, autobuskim stanicama, nadvožnjacima i parkinzima… Kontrolisano je sve što se kreće, pa je zato Dragan Stamenković, portparol Policijske uprave u Vranju telefonom obavestio novinare da što pre uđu u Preševo. Podvukao je, da će se kasnije do centra grada putovati zaobilazno, preko Oraovice, a možda i nikako. A kako je izgledalo tih 110 minuta, posebno u senci Ramine posete Beogradu prethodnog dana, kada je na konferenciji za medije rekao da je nezavisnost Kosova realnost, što je podiglo tenzije možda i veće od drona na fudbalskoj utakmici prošlog meseca?
09,30 h: kod Preševa se sključujemo s magistralnog puta. Dočekuje nas veliki bilbord s fotografijom nasmejanog Edija Rame i porukom lokalnih albanskih vlasti „Dobro nam došao, premijeru!“
Na ulazu u grad, na parkingu benzinske pumpe, pažnju nam skreću tri crna džipa i jedan „mercedes“ s albanskim registarskim oznakama.
Na 200 metara pre Doma kulture, nailazimo na policijski automobil preprečen na putu. Trojica policajaca upućuju nas u ulicu levo koja vodi prema stadionu i Policijskoj stanici, jer je glavna ulica do centralnog trga već zatvorena za saobraćaj. Našoj novinarskoj ekipi („Politika“, „Blic“, „Danas“ i B92), akreditacija je ugledni i poznati Albanac, koji je ovoga puta, samo zbog nas, za upravljačem.
PROFIL
Edi Rama je rođen 4. jula 1964. godine. Otac mu je bio vajar, a majka se bavila medicinom. Ranih devedesetih je živeo u Parizu, studirao slikarstvo i organizovao više izložbi širom sveta. Ljudi koji ga poznaju, kažu da je bio pravi boem.
Vladajuća Demokratska partija često ga je optuživala da je narkoman i provocirala objavljivanjem njegovih slika „sa nudističkih plaža“. No, njega to nije brinulo.
Po povratku u Albaniju i postaje ministar kulture, pa gradonačelnik Tirane. U tim svojstvima je proteklih godina posećivao jug Srbije. Svetsku slavu Rami su doneli projekti uređenja Tirane među kojima su posebno poznati projekti grada vedrih boja. Rama je 2004. godine u Londonu dobio nagradu “Svetski gradonačelnik”, a potom ga je časopis “Time” uvrstio na listu svojih 37 heroja sveta koji su, po mišljenju urednika časopisa, dali poseban doprinos borbi za promene.
Bio je gostujući profesor na univerzitetima Boston i Harvard, te na Univerzitetu Masačusets u Bostonu.
Godine 2005. nakon poraza Socijalističke partije na izborima, preuzeo je stranku. Ali, 2011. godine, izgubio je izbore za četvrti madat na mesto gradonačelnika Tirane.
Novi premijer Albanije nije bio mnogo popularan kod Albanaca van granica zemlje. Idol Kosovara je bio Salji Beriša. Kada je u Tirani, nakon koncerta Gorana Bregovića i njegovog orkestra 2006. godine, Rama dodelio Bregoviću ključ Tirane i proglasio ga počasnim građaninom, to je naročito naljutilo Kosovare.
Rama je čovek koji ima harizmu zbog ličnog profila, a ne toliko zbog stranke.
Između Albanaca sa juga i severa je uvek postojala podela. Međutim, Rama je uspeo da promeni stanje i na severu Albanije, gde je dobio izbore, uprkos tome što je taj deo uvek bio uz demokrate. Kada je pobedio na izborima 2013. godine, i postao šef države sa 3,5 miliona stanovnika, najavio je velike reforme, pre svega na planu jačanje ekonomije i pravosuđa, te žestoku borbu protiv korupcije.
09,45 h: Na centralnom gradskom trgu „Lirija“ ispred opštine,zatičemo pedesetak novinara i fotoreportera, stotinak građana i preko dve stotine policajaca i redara, što u uniformama, što u civilu. U isto vreme „tehnička podrška“ lokalne vlasti, od ulaznih vrata opštine do ulice, postavlja crveni tepih, kojim će proći visoki gost.
Nekoliko minuta kasnije odlazimo u obližnji kafić, koji je u sličnim prilikama sastajalište brojnih novinarskih ekipa. Na ulazu nasmejani meštanin dočekuje nas dobrodošlicom: „U Preševo su stigli svi oni koji danas nemaju važnija posla“.
U kafiću upoznajemo grafičara i dizajnera Valona Arifija, koji je autor grba Preševa. Uz to je u član lokalnog Odbora za ljudska prava. U Preševu važi za veoma informisanog čoveka.
-Građani od ovoga nemaju koristi. Ovo je takmičenje u kome naš premijer Vučić ima problem, a Rama je izjavom juče u Beogradu, sebi obezbedio još jedan mandat – kaže Arifi.
U kafić stiže i Belgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava. Pozdravlja se sa prijateljima koji su ga sinoć gledali na televiziji. On je upravo doputovao iz Tirane, gde je prethodne noći bio jedan od četiri učesnika najgledanije političke emisije „Albanski“, na prvom kanalu državne televizije. Tema, naravno – Ramina poseta Srbiji.
10,00 h: Policija je ispred pruge na Železničkoj stanici zatvorila ulaz u grad. Usledili su telefonski pozivi kolega koji nisu ušli u kontrolisanu zonu. Zaustavljena je i TV ekipa Foneta. Neko je javio da je policija u Vranju zaustavila i „Lastin“ autobus u kome je 45 novinara, fotoreportera i snimatelja iz Tirane.
Neki minut kasnije u centar stiže i ekipa bujanovačke TV „Spektri“, a iznervirani urednik Jeton Ismaili kaže da je došao preko Oraovice. Onda se grli sa srpskim kolegom koga dugo nije video i u šali mu se obraća crnjakom:
-Čujem da imaš zdrav bubreg!
Na trgu situacija nepromenjena; policija, redari, novinari i pedesetak radoznalih građana.
10,20 h: Brojimo: na trgu je 26 TV ekipa, petnaestak fotoreportera i verovatno preko 50 novinara. Došli su iz Novog Sda, Beograda, Kragujevca, Niša, Leskovca, Vranja, Bujanovca, Gnjilana, Prištine… Predstavnici medija nikako da oslobode prostor koji protokolom mora biti čist. Zanimljivo, na trgu su samo dve zastave, Srbije i opštine Preševo, obe okačena na službena mesta, u sličnim situacijama tu je znalo da bude po pedesetak zastava Albanije, Kosova, SAD, Evropske unije. Nema ni transparenata, nekakav čudan mir kao da se ništa značajno ne događa.
10,45 h: Incident: Neko je i crnom grafičkom farbom u plastičnoj kesi, gađao bilbord kod džamije, tu na trgu. Boja se razlila niz fotografiju Edi Rame.
-Mladić dođe i nečim gađa bilbord. Onda pobeže pored džamije uz ulicu. Svi smo ga onako iznenađeno gledali. Čak i policija – priča očevidac.
10,47 h: Na trg izlaze visoki politički predstavnici Albanaca. Na čelu je Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, za njim Nagip Arifi, njegov kolega iz Bujanovca, potom dva predsednika lokalnih parlamenata – Jonuz Musliu iz Bujanovca i Ramiz Ljatifi iz Preševa, a na začelju zamenik predsednika opštine Preševo, dr Skender Destani. Pored njih, tu na početku „crvenog tepiha“, dvadesetak službenih lica što u civilu, što u uniformama.
Začudo, nema dvojice najviših političkih predstavnika Albanaca, narodnih poslanika Rize Halimija i Šaipa Kamberija. Nema ni Galipa Bećirija, dosadašnjeg predsednika Nacionalnog saveta Albanca, koga je na nedavnim izborima pobedio Musliju.
11.00 h: Na trgu je jedva nekoliko stotina građana koji sve češće gledaju u časovnike. Najavljenim protokolom, premijer Edi Rama upravo treba da stigne, ali to policija ničim ne najavljuje.
Kamermani i snimatelji vreme prekraćuju tako što u publici traže zanimljive detalje. Pažnju im je skrenuo trogodišnji dečačić sa fesom na glavi, crvenom majicom sa crnim dvoglavim malim transparentom kojim želi „dobrodošlicu svom premijeru“.
Na drugoj strani, u vrhu ulice, grupica osnovaca, sa malim zastavama Albanije, takođe skreću pažnju na sebe.
11,52 h: Onda se, iz Ulice Maršala Tita, začu buka vozila. Napred je nekoliko policijskih sa rotacijama, a onda pet-šest crnih, sa tamnim staklima, u kome su albanski premijer i njegovi saradnici. Onog trenutka kada je Rama izašao iz automobila, policija je izgubila kontrolu nad građanima, jer su svi pošli njemu u susret. U toj gužvi domaćini su jedva uspeli da ga pozdrave i da svi, opkoljeni mnoštvom telohranitelja, što pre uteknu u zgradu opštine.
NIKO IZ BEOGRADA
Zanimljiv je takođe detalj da niko od predstavnika vlasti iz Srbije nije bio u Raminoj pratnji tokom njegove posete Preševu, što je pomalo neuobičajeno u sličnim situacijama. Praksa je svuda u svetu da državnika koji posećuje svoju nacionalnu manjinu, prati visoki predstavnik vlasti.
U zgradu su ušli samo „probrani“ novinari: lokalne RTV Preševo, agencije „Tanjug“ i nekoliko TV ekipa iz Tirane.
Dalje saznajemo: visokog gosta su u sali SO burnim aplauzom dočekali odbornici lokalnih parlamenata Preševa i Bujanovca. Edi Ramu i druge visoke goste pozdravio je Ragmi Mustafa, a predsednik SO Ramiz Ljatifi uručio mu je tek ustanovljeno priznanje – povelju „Počasni građanin. Sve to, sa trominutnim obraćanjem Edija Rame, traje 15 minuta. Odatle su domaćini svoje goste odveli na kaficu, u kabinet predsednika opštine. Taj događaj je za medije bio zatvoren. Insajder „Vranjskih“ preneo nam je otuda utiske, s obzirom da su neki najavili da će lideri albanskih partija,baš tu, u tih 20 minuta, Edi Rami reći sve ono što im je na srcu.
– Ne. Za tih 20 minuta, popili smo kafe i sokovi i ćaskali o svemu i svačemu, pa čak pričali i viceve. Premijer Rama se dotakao politike samo na kraju susreta, da bi nam ponovio ono što smo više puta od njega čuli u Tirani, kada smo govorili o problemima Albanaca na jugu Srbije. On nam je tu rekao sledeće: „Vi, Albanci, kao manjina u Srbiji, sva svoja prava treba da ostvarujete u institucijama sistema države u kojoj živite, da poštujete njene zakone, a mi kao matica, imamo obavezu na osnovu člana 7. Ustava, da brinemo o Albancima van Albanije“. I, to je sve – kaže naš insajder.
12,09 h: Sednica SO je završena, premijeru je uručeno priznanje. Iz zgrade opštine, jedan za drugim, izlaze odbornici i brojni visoki funkcioneri šest albanskih partija. Minut-dva potom iz zgrade izlaze narodni poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi u društvu sa Galipom Bećirijem. Oni, izgleda, nisu dobili priliku da popiju kafu sa Ramom, što se može tumačiti kao posledicu netrpeljivosti njihove PDD i ostalih stranaka.
12,42 h: Premijer Albanije izlazi iz zgrade. Opet su mu građani pohrlili u susret. S nekima se pozdravlja i posle dva minuta svi automobilima nastavljaju ka Domu kulture.
12,47 h: Pred Domom kulture visokog gosta aplauzima, burnim pokličima, sa desetak crveno-crnih zastava, folklorom i muzikom, čeka oko 2.000 meštana. Treba mu je dobrih pet minuta da se probije od ulice do velike sale, koja je puna kao šibica. U 13,00 časova Edi Rama bio za govornicom. Govorio je naravno na albanskom jeziku.
Domaćini i organizatori ove posete o svemu su razmišljali, samo ne o jednom važnom detalju – da obezbede prevod na srpski, možda čak i na engleski jezik. Tako su brojne novinarske ekipe bili uskraćeni da čuju ono što su u sali čuli svi prisutni, a pored TV ekrana i svi stanovnici opštine Preševo. Kasnije smo preko medija saznali da je Rama između ostalog rekao da Srbi na severu Kosova imaju veća prava od Albanaca na jugu Srbije.
13,40 h: Visoki gost napušta Dom kulture. U 13,42 se pozdravlja se sa svojim domaćinima, seda u automobil BG tablica, i odlazi na kontrolni punkt Končlj, gde ga preuzima kosovska policija.
REAKCIJE
Riza Halimi, narodni poslanik: Ovo je, nema sumnje, istorijska poseta, na koju smo čekali 68 godina. Od svega što je rečeno juče u Beogradu i onoga što je Edi Rama rekao danas ovde u Preševu, najviše koristi imaće građani Bujanovca, Preševa i Medveđe. Rezultati ove posete osetiće se u svim oblastima života.
Jonuz Musliu, predsednik SO Bujanovac: Naravno, za sve Albance Preševske doline, ovo je istorijski dan. Istorijski zbog toga što smo dočekali da posle toliko godine pozdravimo svog premijera Edija Ramu. Drugo, istorijska je i njegova poruka juče u Beogradu i danas ovde u Preševu, da Albanci u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, moraju imati isto onoliko prava koliko imaju Srbi na Kosovu.
Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca: Posle svega što smo čuli i videli za ova dva dana, pažljivom analitičaru ne može da promakne činjenica da danas ima mnogo onoga što nas deli. Međutim, mene posebno raduje podatak o potpisu sporazuma kojim su dve države, posle 12 godina, priznale visokoškolske diplome.
Skender Destani, zamenik predsednika opštine Preševo: Ovom posetom smo se, jedanput za svagda, uverili, da bez dijaloga dveju strana, nema rešavanja međusobnih problema. Ovom posetom su takvom dijalogu širom otvorena vrata i to je njen najveći kvalitet. Ja lično mislim da će sada prvo početi ono što nam je i najpotrebnije – ekonomska saradnja dveju zemalja.
Nedžat Beljulji, privrednik i potpresednik Demokratske partije (DP): Prava je šteta što do ovakve posete nije došlo mnogo ranije. Mi privrednici sada očekujemo velike pomake na ekonomskom planu, jer i Srbija i Albanija imaju resurse koji su potrebni onoj drugoj strani.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.