Zastava koja uznemirava

Odredbom člana 16, stav 1 Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da pripadnici manjina imaju pravo izbora i upotrebe svojih simbola i znamenja. Albanski politički lideri, međutim, negoduju što u narednom stavu ovog člana zakona piše da nacionalni simboli ne mogu biti identični sa simbolima druge države

Albanci kao nacionalna manjina u Srbiji, kao i sve ostale, imaju pravo na upotrebu nacionalnih simbola i znamenja, ali po Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina nemaju pravo da koriste zastavu i grb Albanije. Naime, ovaj zakon propisuje da znamenja ne mogu biti identična sa onima koje ima bilo koja država. Albanski politički lideri negoduju zbog ovakvog zakonskog rešenja i tvrde da su diskriminisani jer su, kako kažu, zastava i grb Albanije jedini simboli putem kojih se ova nacija identifikuje na čitavoj zemaljskoj kugli.

KRIV JE ZAKON

Republički poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD) iz Bujanovca Šaip Kamberi upravo osporava napred pomenuta dva člana zakona tvrdeći da se potiru.

SLUČAJ „DRON“ KAO OPOMENA
Skender Destani, zamenik predsednika opštine Preševo kaže da je slučaj „Dron“ na nedavnoj fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije u Beogradu svojevrsna opomena kako probleme ne treba rešavati.
– Da se razumemo, ne odobravam čin ulaska drona na teren, ali meni je bilo neprimereno od strane Srbije da se za to odmah optuže funkcioneri iz Albanije koji su gledali utakmicu, u momentu kada se nije znalo ni odakle je došao dron, ni ko stoji iza tog čina. Lično sam siguran da to sigurno nisu učinili Albanci iz Albanije, jer oni decenijama slobodno koriste svoje nacionalne simbole. Poznato je da Srbija generalno ima problem sa grupama ljudi koji iskazuju veliku mržnju, ne samo među Albancima, već i prema drugim nacijama. Setite se intoniranja himne uoči utakmice i povika „ubij zakolji da Šiptar ne posotji“. To u Beogradu doživljavaju i hrvatski i neki drugi sportisti. Ponekad je to i među samim Srbima. Pogledajte mržnju među navijačina Zvezde i Partizana kada se igraju međusobne utakmice. Plašim se težih posledica zbog svega toga, jer setite se šta se desilo na utakmici Dinamo Zagreb – Crvena Zvezda uoči raspada SFRJ i šta je posle toga usledilo. To nikome nije potrebno – kaže Destani.

– Posebno ističem da taj drugi stav člana 16 Zakona zabranuje, praktično, samo Albancima da koriste svoje nacionalne simbole. Naš nacionalni simbol isti je kao i simbol države Albanije, nemamo drugog i mi za to nismo krivi – kaže Kamberi.

On dodaje da problem eskalira od 2001. godine, od završetka sukoba na jugu Srbije, čak i zabranama da se zastava koristi u privatnom ambijentu.

– Tako smo imali slučajeve da je policija u prošlosti ovde na jugu zaustavljala svadbene povorke i oduzimala zastave. To je na neki način rešeno jednom interpretacijom okvirne konvencije, datom od visokog komesara OEBS za prava manjina, koji je još vlastima Savezne Republike Jugoslavije obrazložio da manjine mogu privatno da upotrebljavaju nacionalne simbole bez zabrane i ograničenja, a da se kod javne upotrebe ostavlja mogućnost uređenja ovog pitanja zakonom na drugačiji način – navodi Kamberi.

Narodni poslanik dodaje da je inicijativa albanskih lidera potom bila usmerena na to da se onaj sporni stav 2 člana 16 Zakona proglasi neustavnim.

– Taj član zakona dovodi manjine u neravnopravan položaj. Još 2005. godine pokrenuli smo ustavnu žalbu kod Ustavnog suda, ali je ona odbijena – kaže Kamberi.

Zamenik predsednika opštine Preševo Skender Destani kaže da je potenciranje problema u vezi sa upotrebom nacionalnih simbola Albanaca zapravo fantazija. Podseća da su Albanci u Srbiji to pravo koristili godinama, sve do 1989. godine, a tek je posle toga usledila zabrana. Od 2001. Albanci slave Dan zastave trinaest godina zaredom, praktično nelegalno.

– To je pre svega politički problem. Isticanjem nacionalnog simbola, tj. nacionalne zastave Albanaca ispada kao da se urušava sistem ove države. To je nepotrebno. Dokazali smo tokom dugog niza godina da smo rešeni da živimo u Srbiji, u institucijama ove države kao ravnopravni građani i to i radimo. Upotreba nacionalnog simbola je samo znak da Albanci postoje u ovoj državi. On nas identifikuje, ništa više od toga – kaže Destani.

ZABRANA KAO MOTIV

On objašnjava da su Albanci nakon 2001. godine javno koristili albansku zastavu samo na državni praznik Albanije, Dan zastave, tako što je nekoliko sati zastava stajala istaknuta na zgradi Skupštine opštine Preševo uz državni simbol Srbije.

– Nejasno je, takođe, iz zakonskog propisa da li taj simbol ne sme identičan u smislu oblika, veličine, čega već. Ako se radi o obimu, mi smo spremni da koristimo smanjene simbole, zastavu i grb – pomirljivo će Destani.

Destani je mišljenja da Srbija nema razloga za strah od šezesetak hiljada Albanaca koji žive na prostoru juga Srbije, a da mu je iz iskustva poznato da nije dobro bilo šta zabranjivati.

DUŠAN JANjIĆ
MIRNA REŠENjA SU LOKALNI INTERES
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je za rešavanje problema u opštinama na jugu potrebno prevladati opasan vakuum u direktnim pregovorima između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca sa juga države.
– Ako načelno gledamo srpsko-albanske odnose, oni su danas jako loši jer su najvažniji za stabilnost Zapadnog Balkana. To je jedna tačka na kojoj je bilo lako razigrati sukobe u bivšoj Jugoslaviji i lako je zaustaviti razvoj čitavog Zapadnog Balkana. Lokalni interes je da se nađu mirna rešenja za sva pitanja. Srbiji nedostaje ozbiljna državna politika i strategija za rešavanje problema u tri opštine. Važna je činjenica da se Preševo nalazi na Koridoru 10, da tu treba da prođu i neki drugi koridori, gasni na primer, tako da treba čuvati srpsko-albanske odnose, ne opterećivati ih takvim stvarima kao što je upotreba nacionalnih simbola, već rešavati probleme u direktnim pregovorima – smatra Janjić.

– Ne važi to samo za nas ili Srbe već za sve balkanske narode – kada im nešto zabranjuješ, oni to žele još više. Kada bi država Srbija dopustila da mi koristimo naše nacionalne simbole, splasnula bi i želja Albanaca da ih javno ističu – smatra Destani.

Na ovo reaguje jedan od političkih predstavnika Srba sa juga zemlje, sekretar opštinskog odbora SPS u Preševu Dragoljub Filipović tvrdnjom da Albanci svake godine, od sredine jula do kraja leta, u doba kada su na ovom području učestale svadbe (uglavnom gastarbajtera albanske nacionalnosti iz Nemačke i Švajcarske), možda i preterano manifestuju svoje nacionalne simbole i pripadnost.

– Da ste nekog od tih dana u Preševu videli biste kolonu svatova u kojoj je najmanje trideset albanskih zastava. Da li im to toliko uveličava veselje?! Odnos prema zastavi dominira, tako da vi nemate utisak da su svatovi toliko tu zbog svadbenog veselja, koliko da iskažu privrženost Albaniji i toj zastavi. Niko ih ne zaustavlja, niko ih mrko ne gleda, a taj faktor je uznemiravajući za Srbe sigurno, ali takođe i za dobar deo Albanaca koji to smatraju neprimerenim. Pogotovo što takvo ponašanje dolazi od mladih ljudi koji u ruci drže pasoš Srbije i koji će se dva, tri dana kasnije naći na granici i koristiti taj isti pasoš za svoje potrebe. Zašto onda tako – upitno će Filipović.

SIMBOLI IZ 15. VEKA

Poslanik Kamberi kaže da je problem upotrebe nacionalnih simbola lako rešiv, ali da zavisi od političke volje zvaničnog Beograda.

– Činjenica je da albanski nacionalni simboli datiraju još iz 1443. godine iz vremena Skenderbega i da su plod oslobodilačke borbe Albanaca protiv turske imperije. To što od 1912. taj isti simbol država Albanija koristi kao svoje nacionalno znamenje ne bi trebalo da predstavlja prepreku da ga koriste i Albanci u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac. Dakle, ukinuti stav 2 člana 16 Zakona o pravima manjina i ostaviti samo stav 1, to je rešenje – uveren je Kamberi.

(Ovaj tekst nastao je u okviru projekta Živeti zajedno, koji finansijski podržava Ministarstvo za kulturu i informisanje Vlade Republike Srbije)