Hilandar na dva točka

, , ,

U luci Jovanica, ulazimo u autobus koji vozi poklonike do Hilandara. Put zemljan, ali dobro uredjen. Prvi pogled na kotlinu i manastir puca sa planinskog prevoja iznad

U pitomoj kotlini Svete gore, na Atosu, u jedinstvenoj monaškoj republici na svetu, nalazi se Hilandar. Postoji više načina da se stigne do luke Uranopolis. Naravno, odabrao sam meni najbolji, na dva točka, na motoru.

Krećem u deset ujutru prijatnim danom ka Makedoniji, preko Dojrana, Soluna, Asprovalte, Olimpijade i Jerisosa do Uranopolisa. Bez žurbe, ali i nepotrebnog zadržavanja, stižem oko 16 casova u Uranopolis. Pronalazim mesto za noćenje i parking za motor, obilazim grad i znamenitosti. Srećem bajkera iz Bugarske, starog poznanika, koji drži restoran u Uranopolisu. Interesujem se za potrebne podatke i informacije.

Nakon ispunjenog dana, odlazim na spavanje.

Ujutro, oko osam podižem  vizu i blagoslov za ulazak na Svetu goru i manastir Hilandar, pa brodom koji polazi u 09,30 krecem domanastirske luke – Jovanice. Na brodu dosta Rumuna, Ukrajinaca, Rusa, Slovaka, Bugara. Slušam svakojake priče.

U luci Jovanica, ulazimo u autobus koji vozi poklonike do Hilandara. Put zemljan, ali dobro uredjen. Prvi pogled na kotlinu i manastir puca sa planinskog prevoja iznad. U oko prvo padaju kule kralja Dragutina i Svetog Save, jer su visoke i dominiraju okolinom. Nakon pedesetak minuta vožnje stižem u manastir.

Služba u manastirskoj crkvi počinje u 16 sati. Nakon službe večera. Ujutru u pet služba, pa ručak, zatim poklonjene moštima, obilazak biblioteke i riznice.

Treba reći, iako je mnogima poznato, da je crkvu sagradio kralj Milutin posvetivši je prečistoj Bogorodici. Spoljnu pripratu sagradio je car Lazar pred Kosovski boj. Suvišno je nabrajati vrednosti i znamenitost, jedinstvene i čudotvorne, koje se nalaze samo ovde.

Nisam mogao da odolim a da ne obidjem Esfigmen, manastir ortodoksnih pravoslavnih monaha.

Sutradan oko dva popodne vraćam se u Uranopolis, te nakon ručka odlazim u Kakovo. Kakovo je metoh manastira Hilandar, gde se izradjuju drveni predmeti, stolarija i druge potrepštine za manastir.

Željan upoznavanja tog dela Grčke, uveče idem u Nea Marmaras, gde se nalaze bajkeri iz Vranja – Vučko ( Sotir ) sa Anom, Grica sa Bratančetom i Nece Stend. Prijatan razgovor na terasi apartmana gde su odseli, razmena iskustva i interesantnih podataka, traje do do ponoći.

Dobrim putem pored morske obale, vraćam se u Kakovo, jer me čekaju novi zadaci.

Sutradan, odlazim u Solun i obilazim centar, Trg pobede, srpsko vojnicko groblje Zejtinlik. Nakon lepo ispunjenog dana, noćenje.

Naredni dan, vedar i sunčan. Vrh Olimpa mami i poziva na upoznavanje i obilazak.

Grčki dom bogova obilazim samo do planinarskog doma i ruskog hotela. Uživam u lepotama prirode i predivnom pogledu na okolinu.

Kao i uvek, kod kuće me  čeka unuka Nina, najmladja i meni najvaznija bajkerka, sa pripremljenim pitanijima. Uz novu naučenu pesmicu, predajem joj raport.

Svako dobro svim bajkerima sveta.