Doktore, glava me bole

, , , , ,

Nećemo da prepustimo olako politiku drugim profesijama, jer to nije njihovo ekskluzivno pravo, koje nama, iz nerazumljivih razloga, neko osporava. Među lekarima postoji obilje pametnih ljudi, koji su spremni da u svoje slobodno vreme urade nešto korisno za zajednicu, za opštu stvar

Nije ovo baš vranjska „privilegija“ – aktivno učešće lekara u politici; bilo je toga i u vrhunskim političkim krugovima i ranije – Milovan Bojić, Slavica Djukić Dejanović, Zoran Stanković, Tomica Milosavljević, a i sada, poput ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ali ovo u Vranju i okolini, čini se da je uzelo neke grandiozne razmere, pa se problemi oko dvovlašća u Zdravstvenom centru u Vranju, direktora, zamenika, pomoćnika, načelnika odeljenja, prelamaju preko leđa pacijenata, a na sve to, lekari hteli ili ne hteli da priznaju, odlučujući uticaj ima politika, i fluktuacije koje se na vranjskoj političkoj sceni svakodnevno dešavaju, u zavisnosti od rezultata izbora.

TAJ GNEV

Naime, lekari se srde kad ih pitamo o tome, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju, a mnogi od njih su opcije menjali, nepogrešivo se kretajući tragom vlasti.

– Eh, sad… lekari u politici – rezigniran je Miroljub Stanković, hirurg, koji je od čelnika DSS, sada postao predsednik Odbora za zdravstvo vranjskih naprednjaka – što pitate samo za lekare, pitaste li inženjere, profesore, književnike, novinare? Lekari su visoki intelektualci, i osećamo se pozvanim da sudbinu grada i građana lečimo i na taj način, ne samo usko medicinski. Uostalom, to je preuveličano; koliko ima lekara-političara na vranjskoj sceni? Samo troje – Slobodan Stamenković, predsednik Skupštine Grada, Slavica Sotirović, predsednica Gradske opštine Vranjska Banja i Aleksandar Stajić, član Gradskog veća za zdravstvo.

A odbornici, pa stranački funkcioneri?

– Ma kakvi – kaže Stanković – to je amaterizam, volonterizam, to nije politika. Struka ne sme da trpi zbog političkog angažmana. Naposletku, svi smo mi građani Vranja, i imamo puno pravo da u njegovom političkom životu učestvojemo. Lekari, kao elita, naročito.

Ono, ako ćemo za pravo, u javnom životu Vranja zaista su javno učestvovali lekari poput Franje Kopše, Dragoljuba Mihajlovića, Slobodana Palamarevića i ostalih, ali to nikada nije bio otvoreni politički angažman, već javni rad na polzu građana, a ne stranke, ili u svoju korist. Svi sagovornici i danas to odbijaju kao motiv za bavljenje politikom.

Tu treba uzeti u obzir i dužinu i težinu školovanja za lekara, kao i činjenicu da su oni odgovorni za ono najdragocenije – zdravlje i život građana, što im, i iz njihove, ali i iz percepcije pacijenata, daje jednu posebnu ulogu u društvenom životu. E sada, da li oni u Vranju to pretvaraju u osobenu vrstu sujete, izraženu i kroz društvenu moć?

– Na vrhu vranjske političke scene – kaže Igor Andonov, dentista, iz DS prešao nakon predizbornog raskola u Tadićevu SDS, i postao predsednik Opštinskog odbora te stranke – nalaze se ljudi, godinama, koji se nigde nisu dokazali, pre svega u svojim profesijama, ukoliko ih imaju. Pa valjda čovek treba prvo da se dokaže u svom poslu, da bude potpuno finansijski nezavisan od politike, što se ne može reći za veliki broj ljudi koji godinama haraju ovim gradom.

Tu je, po Andonovu, uzrok nezadovoljstva lekara, i njihova težnja da zauzmu pravo mesto u društvenoj hijerarhiji, pa makar i putem političkog angažmana.

– Otuda verovatno dolazi taj gnev, i tako su lekari počeli da se bave politikom; jednostavno, nismo mogli da dozvolimo da ljudi koji su daleko ispod našeg nivoa, odlučuju o nama i našoj deci. Kada bih se ja pitao, ne bih dozvolio da se politikom bave ljudi koji se nikada u životu nisu bavili svojim profesijama, pod uslovoim da ih imaju. Lekari se bave politikom van svog posla, i o tome se upravo i radi – ne sme profesija da trpi zbog, nazovima ga hobija, jer koju korist može lekar da vidi od politike?

Dr SLOBODAN MILENKOVIĆ, DIREKTOR BOLNICE U OSNIVANjU
Stranka mi je pomogla
U vakuumu vlasti u Zdravstvenom centru u Vranju, ortoped Slobodan Milenković je imenovan za vršioca dužnosti Opšte bolnice u Vranju u izgradnji. Milenković ne krije da mu je stranka, SNS, u tome pomogla.
– Motivi su mi bili – kaže Milenković – bolji uslovi rada, bolja zdravstvena zaštita pacijenata i poboljšanje opšteg društvenog stanja, uslova dostojnih za rad lekara i medicinskog osoblja, kao i pacijenata, koji su primarni. Stranka mi je veoma pomogla u tom smislu, i stoji iza svih aktivnosti za ostvarenje tih mojih ciljeva. Inače, politika koja stoji iza mene, i ja iza nje, ne sprečava me u profesionalnim lekarskim aktivnostima. Radim po rasporedu – ambulanta, dežurstva, operacije…

NA SMERU

Da, ali otkuda ih onda u ovolikom broju u politici?

– Kada upišemo medicinu – kaže Slavica Sotirović iz DS, predsednica Gradske opštine Vranjska Banja – motiv je da pomažemo ljudima ne samo medicinski, nego i javnim, društvenim radom. Lekari moraju da imaju tu društvenu odgovornost, ne samo stručnu. Na kraju krajeva, izgled jedne lokalne zajednice je ogledalo ljudi koji u njoj žive – da li smo odgovorni ili ne, pa i politički? Osim toga, pošto je naša profesija značajna, moramo da imamo odgovornost prema građanima, ne samo kao prema pacijentima, već šire gledano, u institucionalnom smislu.

Slavica Sotirović se trnutno ne bavi lekarskom strukom, već je na političkoj funkciji.

– Ovaj posao radim isto onako odgovorno, kao što sam se njome bavila, i još ću se baviti, kada sa ove funkcije odem. Jer, funkcija je privremena, a profesija večita. Ja nisam političar, ja sam lekar.

Ne daju se lekari, politički, što potvrđuje i neurolog Slobodan Pejić, predsednik OO SDS Vranjska Banja.

– Nećemo da prepustimo olako politiku drugim profesijama, jer to nije njihovo ekskluzivno pravo, koje nama, iz meni nerazumljivih razloga, neko osporava. Među lekarima postoji obilje pametnih ljudi, koji su spremni da u svoje slobodno vreme urade nešto korisno za zajednicu, za opštu stvar. Naša profesija mnogo manje trpi od ostalih, jer lekari imaju manje vremena za politiku zbog svog veoma odgovornog posla, kojim se profesionalno bave, a za koji nisu adekvatno plaćeni, već im se umanjuju lične zarade. Ne isključujem  mogućnost da se određeni broj lekara u politici okoristio, ali većina lekara, uključujući i mene, nije.

– Mislim da bi u svemu trebalo da postoji neka sredina – kaže Eržika Antić, direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju i članica Zdravstvenog saveta SNS – a pod time podrazumevam da nisi potpuno u politici, jer bi više trebalo da se posvetiš svojoj profesiji. Ali, ukoliko osoba smatra da ima potencijala i da nešto može da pomogne u opštem interesu građana, zašto da ne?

– U profesiji – kaže Eržika Antić – kako ko; ako je u pitanju dobar zdravstveni radnik, stručan, profesionalan, sigurno je da pacijenti mogu da osete neke posledice, ako je zdravstveni radnik odsutan, na nekom partijskom skupu, skupštini… Zbog toga je uvek potrebna adekvatna zamena.  Ono što bih htela da istaknem, to je da bi bilo najkorisnije da u menadžmentu ne bude lekar, već pravnik ili ekonomista, menadžer koji je diplomirao na zdravstvenom smeru.

A može i na političkom, kako se ono govorilo u nekim ranijim vokabularima.