U zemlji piva

Na ulici sretnete jednog komesara, u prodavnici drugog, u apoteci jednu evropsku poslanicu, dok drugi poslanik trči pored vas na traci u teretani. Sve je dobro dok se ne sretnete sa nekim pod tušem

Kraljevina Belgija

Zemlja kakvu mi ne možemo da zamislimo. Radi se o tome što je ovo čudna tvorevina postnapoleonovskog perioda na koju se Kraljevina Srbija mnogo ugledala (čak od nje prepisala i jedan ustav). Već više godina Belgija je Bosna zapada. Stalno je u raspadu, ali je svima tako dobro da im realno ne pada na pamet da se razdvoje jedni od drugih. Priča se da zemlja opstaje zato što je Brisel sedište EU, ali i zato što ne znaju šta će sa kraljevskom porodicom ako bi ikada došlo do raspada zemlje. Kraljevska porodica je skoro nevidljiva, ali je Dvor institucija kojoj Belgijanci najviše veruju. Belgija je zemlja piva, gde se proizvodi preko 300 vrsta tog napitka. Dosta je piva sa ukusima, na šta mi koji pijemo pilsnere nismo navikli. Tradicionalna jela Belgijanaca su dagnje kuvane u belom vinu i praziluku, teletina u sosu od piva, pomfrit, kuvani prokelj kao prilog i, naravno, galete i čokolada za kraj. Ja sam oduvek mislio da je pomfrit francusko jelo. Ovde se čekaju redovi za dobar pomfrit.

Brisel

Glavni grad Kraljevine, sedište EU i sedište NATO-a, Brisel, grad je kontrasta. Na jednoj strani predivan stari grad, na drugoj evropska četvrt, a na trećoj emigrantski kvartovi. Imigranti dolaze najviše iz Maroka i sličnih zemlja, ali ima i Francuza i Nemaca koji su se poslom nastanili ovde. Ima i naših, ali  ne toliko kao u drugim zemljama. Brisel je jedan od najzelenijih gradova Evrope, pun parkova i gradskih šuma. Iznošenje smeća nije na nekom zavidnom novou. Sa druge strane, prevoz funkcioniše savršeno za grad sa milion i po stanovnika. Ako vam dosadi gradski prevoz, slobodno uzmete prvi slobodan bicikl na ulici, za samo jedan evro.
Ono što ovaj grad u svakom slučaju čini posebnim je realna dvojezičnost (čak i tro i četvorojezičnost). Naime, postoji potpuna jednakost francuskog i holandskog jezika. To je toliko dovedeno do apsurda da se neke ulice i trgovi skoro potpuno drugačije zovu na oba jezika – „Avenue des Arts“ na fransuskom i „Kunstlaan“ na holandskom – deluju kao dve potpuno različite ulice, ali se u stvari radi o jednoj „Aveniji umetnosti“. Zamislite koliko je onda njima smešna priča o dvojezičnosti u Vukovaru. Svi građani podjednako dobro govore oba jeziaka. Emigranti nešto više fransuskog,  a naravno tu su i nemački, još jedan belgijski jezik koji se govori na jugoistoku zemlje, kao i engleski koji je jedan od tri radna jezika evro-atlanskih institucija. 

Evropska unija

Brisel je jednan od četiri grada u kome se nalaze institucije EU. Ovde je sedište Evropskog Saveta i Evropske Komisije. Strazbur je de jure sedište Evropskog parlamenta, dok je Brisel t de facto. Luksemburg i Frankfurt su sedišta ostatka istntucija EU. Ovde bih želeo bi da jednom lokalnom političaru vrlo jasno stavim do znanja da Evropska unija ne može propasti. Previše su ove institucije jake da bi unija, zbog ne prve krize kroz koju prolazi, tek tako „propala“. U ove institucije je ulagano od 1948/52 godine do danas. Veličina ove zgrade i broj ljudi koji je u njoj zaposlen, kao i sudbina građana koja je u rukama ovih institucija, ne daju pravo nikome da tek tako odustane od projekta EU. Puste želje Margaret Tačer i Dejvida Kamerona su naravno samo propaganda pred domaćim biračima u Britaniji. Sve vreme radilo se samo na jačanju evropskih istitucija i povećavanju nadležnosti Unije. Pitanje finasijske krize u južnim članicama nije povezano sa samim postojanjem i radom unije, već sa unutrašnjom politikom tih zemalja (fiskalnom npr.) koja na nereću nije vezana za monetarnu koju sprovodi ECB.

Ljudi u evropskim institucijama

Zanimljivo mi je uvek kako oni ljudi koje iz Srbije samo gledamo na televiziji ovde zaista postoje i rade svoj posao tu, odmah pored nas. Ne postoji velika razlika između prava zaposlenih u tehničkim službama, poltičkim službama i prava izabranih i postavljenih funcionera. Svi jedu na istom mestu, jedni pored drugih. Nema tu razlike između onoga ko je gore i onoga ko je dole, kao kod nas. I kafa nije 15 centi. Na ulici sretnete jednog komesara, u prodavnici drugog, u apoteci jednu evropsku poslanicu, dok drugi poslanik trči pored vas na traci u teretani. Sve je dobro dok se ne sretnete sa nekim pod tušem.

Kako radi parlament

Sem plenarnih sednica, koje se u okviru jesenjeg i prolećnog zasaedanja jednu nedelju mesečno održavaju u Strazburu, sav ostali rad parlamenta se odvija u Briselu. To je rad po odborima, delegacijama, i ostalim radnim telima.  Radi se po ceo dan. Od osam pa do 18, 19,  kako vas uhvati. Postoji pauza za ručak, tokom koje možete završiti i još koje obaveze. Nema potrebe da izlazite iz same zgrade parlamenta jer se u njoj nalaze i prodavnice, frizerski salon, kantina, banke, turističke agencije, ambulanta, nekoliko kafea i restorana itd. Ne može se sa sigurnošću reći koja istitucija je važnija – Parmalent ili Komisija. Ali u ovogodišnjem izboru predsednika Evropske komisije parlament je odigrao najvažnoju ulogu od nastanka Unije. Parlament nije dozvolio rešenja koja bi Savet nametnuo, nego se izborio za svoja (kako je to normalno i u državama članicama).

Krajnja desnica, evroskeptici i ostali

 Postojanje krajnje desnih i evroskeptičnih partija u parlamentu i porast broja poslanika koji dolaze iz tih partija nije posledica finasijske krize u nekim članica unije. Neke zemlje su se duboko razočarale u EU (Slovačka i Češka), dok su neke još više osnažile svoj položaj u njoj (Italija, Poljska, Rumunija). Radi se tu i o partijama koje su antiemigrantske, o partijama koje su u parlament došle zbog drugačijih izbornih sistema u državama članicama. Zbog ovako velikih različitosti među njima, ne postoji jedinstveni blog koji bi mogao da ugrozi većinu koju čine evropski demohrišćani, socijalisti, konzervativci i liberali. I same vođe ovoih pokreta, Marin Le Pen i  Najdžel Faraž, ponašaju se ko rogovi u vreći. I opet ovom lokalnom vranjskom misliocu da kažem, dok je ovako nema opasnosti za Uniju. Sa druge strane, partije na vlasti zajedno sa vrlo konstuktivnom opozicijom koju čine zeleni i krjnja levica (komunisti i radikalna levica) rade zajedno na jačanju Unije i parlamenta uopšte. Naravno, svako u skladu sa svojom političkom ideologijom. Jedina grupacija koja je iznutra blaga kočnica su konzervativci, čiju osnovu čini britaska Konzervativna partija. Bitno je istaći još da ovi ljudi ne mrze jedni druge, ne psuju se i ne vređaju se, ne prelaze iz partije u partiju. Čak mislim da bi to sa evropske tačke gledišta bila najveća izdaja ideologije koju zastupaš da zarad ličnih interesa i fotelje promeniš političku grupu, partiju, stranu sale ili bilo šta drugo. U ovom parlamentu se zaista radi. Zvaničnici ovde ne dolaze da bi se fotogafisali za govornicom ili pored zastava, već da zasuču rukave i odrade posao. A na kraju vidi rezultat rada.

Zapadni Balkan i EU

Zapadni Balkan svi posmatraju kao integralni deo Evrope, i samo je pitanje dana, ali i volje i zalaganja država kada će koja od njih zaista postati članica. Žan Klod Junker je naglasio da neće biti proširenja unije u narednih pet godina, što je jasna računica za zemlju koja je trenutno najbliža EU – Crnoj Gori su potrebne još tri godine pregovora, i još nešto manje od dve da joj parlamennti država članica ratifikuju pristupanje. Sve ostalo je u percepciji medija koji su preneli Junkerovu izjavu.

Lobiranje

Jednom rečju, sve ovo što se dešava ovde u gradu može se opisati jednom lepom engleskom rečju – lobiranje. Ako imate pravu osobu u pravom trenutku na mestu na kome treba da bude, odradili ste polovinu svakog posla. Umetnost je u tome da pogodite i tajming, a i mogućnosti vašeg lobiste, kao i mogućnosti osobe ili institucije na koju želite da utičete. Brojni instituti koji rade po gradu, kao i tzv. think tank istraživačke organizacije, razlilite NVO, predtavništva institucija iz celog sveta, skoncentrisani su na ovih par kvadratnih kilometara i čekaju da im neko zakuca na vrata sa svežom idejom.

PS:

Nešto mi je palo na pamet. To sam skoro pominjao nekome kad me je pitao a šta ja to nosim iz Vranja kad sam ovako negde daleko. Uvek sa sobom nosim toplinu porodičnog doma – to mi uvek nekeko fali. Gurmanluk – to me nateralo da probam baš svako jelo koje mi ponude. Inat – jer zbog njega sam i ovde. Humor –  koga je čak i previše u ozbiljnim i tužnim situacijama. Neko posebno znanje iz Vranja baš i ne nosim… lažem, nosim znanje jezika, tako da bih tu bi mogao da se zahvalim Suzani Stojanović i Maji Bulajić.

OTKUD JA OVDE
U samom sekretarijatu parlamenta svake godine ima po jedan stažista iz Srbije, ali koliko sam shvatio ja sam prvi (posle možda pet, šest godina) koji je u nekom političkom telu Parlamenta. Ne mogu puno otkrivati koji je moj portfolio rada, ali moj posao je blisko povezan sa odborom za spoljne poslove Evropskog Parlamenta.
Kako sam se ja uošte ovde našsao?
Na prosto pitanje ide i vrlo prost odgovor – neki ljudi odavde su imali priliku da vide moj CV. To je sve. A koliko traje, traje… Važno je da smo mi živi i zdravi.

Šta Vranje može da traži u Briselu
Svaki veći grad, ili region, koji imaju ekonomski interes, a i interes u promocoji kod institucija unije ili uticaju na njih, mogu da otvore svoju kancelariju u Briselu. Evropska unija je nadležnosti iz mnogih bitnih oblasti prenela na sebe, pa je i logično da gradovi i regioni ovde traže mesto za zastupanje svojih stavova. Prva ovakva kancelarija koju sam posetio bila je kancelarija Vlade Škotske. Način na koji je osnovana i radi kancelarija AP Vojvodine ovde u Briselu treba da posluži kao primer ostalim regionima da nađu interesa da se pojave ovde. Čuo sam da je Grad Niš imao kancelariju, ali da od toga više nema ništa. Sem toga, tu je i kancelarija Republike Srpske, Kantona Sarajevo, nekoliko hrvatskih županija. Nemačke pokrajine, regije, gradovi i opštine imaju otvorenih preko 50 kancelariajija u Briselu.