Niko kao Nika

, , , ,

Od petoro poslanika sa najvećim putnim troškovima u Skupštini, trojica su sa juga Srbije. Osim Dragana Nikolića iz SNS iz Vranja, koji je na vrhu liste sa 376.965 dinara, tu su još Nenad Mitrović (SNS) iz Bujanovca i Riza Halimi (PDD) iz Preševa. Oni demantuju spekulacije prestoničkih medija da je reč o zaradi ili „inkasiranju“ nekakvih para i kažu da su za visoke iznose krivi kilometraža i intenzivna poslanička aktivnost

Narodni poslanik SNS iz Vranja Dragan Nikolić je sa 376.965 dinara na vrhu liste srpskih narodnih deputata koji su u periodu januar-jun ove godine podigli najviše novca sa blagajne Skupštine Srbije na ime putnih troškova. Na vrhu ove liste su, prema podacima skupštinskih službi, još i Nenad Mitrović, poslanik SNS iz Bujanovca (357.590), te narodni poslanik i šef Partije za demokratsko deloavanje (PDD) Riza Halimi koji je za putovanja vlastitim automobilom iz Preševa naplatio 311.460 dinara za pola godine. Ukupno 1.046.015 dinara ili oko 8.700 evra za potrošeni benzin  i amortizaciju vozila (na koju ide još petnaest odsto na cenu benzina po obračunskom kilometru).

POSLANIK NEMA KRILA

Nikolić, koji je zahvaljujući ovim podacima u jednom prestoničkom dnevniku u ponedeljak proglašen za „gubitnika nedelje“, objašnjava da svi narodni poslanici iz Srbije imaju pravo na putne troškove kada putuju sopstvenim automobilom i da, samim tim, on nema nikakav specijalan tretman.

– Sve je tu po pravu i zakonu, radi se o tzv. nužnim troškovima. Ne znam da postoji drugi način da se stigne na sednicu skupštine ili skupštinskog odbora, osim da poslaniku porastu krila pa da odleti do Beograda. Potpuno je jasno da su najveći troškovi za putovanja onih ljudi koji su najdalje od Beograda, a među njima sam i ja. Nije tajna i to je lako proverljivo da sam jedan od najaktivnijih poslanika, da sam član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Odbora za pravosuđe i Odbora za unutrašnja pitanja i bezbednost. Često sam na putu i normalno je da to povlači određene troškove – objašnjava Nikolić.

Zoran Babić, predsednik Administrativnog odbora Narodne skupštine Srbije i Nikolićev partijski drug predočava da se troškovi prevoza vlastitim vozilom obračunavaju po pravilniku koji važi duži niz godina i da tu nema prostora za zloupotrebe.

– Poslanik ima pravo na putne troškove ukoliko na sednice dolazi sopstvenim vozilom. To su nužni troškovi i važe samo sa dolaske na skupštinske sednice i odbore – kaže Babić.

Svi narodni poslanici koji ne žive u Beogradu, prema skupštinskoj Odluci o poslaničkoj naknadi, imaju pravo na isplatu putnih troškova za učešće na parlamentarnim sesijama, sednicama odbora i određenom broju sastanaka poslaničkih klubova uoči sednice skupštine. Ukoliko sednica potraje nekoliko dana uzastopno, ovo pravo priznaje se samo za jedan odlazak u Beograd i povratak kući. Za ostale radne dane koje provede u prestonici, poslanik ima takođe pravo na naknadu troškova, ali su oni umanjeni i priznaju se u dinarskoj protivvrednosti za kilometražu od 250 kilometara (za dolazak i povratak, otprilike tri puta su manji od punog iznosa za relaciju Vranje-Beograd-Vranje). Te su pare dovoljne za noćenje u nekom od beogradskih hotela. Poslaniku se za korišćenje vlastitog vozila plaća i amortizacija. Kilometraže su unapred utvrđene prema realnim razdaljinama i na njih poslanici ne mogu uticati.

Dragan Nikolić naplati 16.500 dinara za jedan odlazak u Beograd i povratak u Vranje.

NIKOLIĆEV ANGAŽMAN
Zvanični skupštinski podaci govore da je Dragan Nikolić, poslnik SNS, u ovom sazivu izlazio za skupštinski govornicu dvadeset puta tokom šezdeset šest radnih dana. Govorio je oko sat i četrdeset minuta na plenarnim sednicama skupštine. Takođe, imao je još dvadesetak javljanja po amandmanima. Ako se uzme da je tu vreme ograničeno na dva minuta, znači još četrdesetak minuta za govornicom, kažu zvanični podaci službe Narodne skupštine Srbije. Nikolić smatra da je i te kako opravdao naplaćene putne troškove svojom poslaničkom aktivnošću, što nije daleko od istine znajući za čuveno „ćutanje“ nekih naših bivših predsatvnika u parlamentu koji su imali po minut za govornicom za ceo mandat.
– I ja bih voleo da sam kao i većina ljudi nedeljom kod kuće i da odmaram sa porodicom, ali sam uglavnom u Beogradu gde se pripremam za sednice skupštine na kojima dnevno provodim po trinaest, četrnaest sati. Tu je i moj poslanički angažman u lokalu i konstantno lobiranje za rešavanje mnogih važnih pitanja za lokalnu zajednicu – kaže Nikolić.

– Od tog novca plaćam i hotelski smeštaj u hotelu „Union“ koji košta 3.000 dinara. Hrana u toku dana je oko 1.000 dinara, tako da se sa benzinom sve potroši. Isto se plaća i za dolazak na sednice skupštinskih odbora. Za one koji misle da smo privilegovani navešću informaciju da u većini zemalja Evrope poslanici imaju pravo na službeni automobil, što kod nas nije slučaj, tako da je teško govoriti o privilegiji – potencira Nikolić.

ZARADA ILI TROŠKOVI

I poslanik SNS Nenad Mitrović iz Bujanovca kaže da parlament ne plaća poslanicima hotel preko putnih troškova.

– Hotelski smeštaj, kada se zaseda iz dana u dan, plaćamo sami od novca koji podižemo na ime one naknade do 250 kilometara. U mom slučaju, za odlazak i povratak koji naplaćujem u punom iznosu priznaju mi 800 kilometara. To je oko 18.000 dinara, u šta je uračunata i amortizacija. Za svaki naredni dan uzastopnog zasedanja dobijam oko 5.500 dinara za hotelski smeštaj, a ne po 18.000 kako to neki misle, jer ne putujem svakog dana iz Bujanovca, već spavam u Beogradu. Hotelski smeštaj u beogradskim hotelima je negde od 40 do 100 evra dnevno, tako da je to što dobijamo za prenoćište neka srednja cena, dovoljna za pristojniji hotel – kaže Mitrović.

Nikolić, pak, podvlači da se u nekim medijima bespotrebno stvara fama o tome kako je novac koji se isplaćuje poslanicima po osnovu troškova putovanja njihova zarada.

– Kad se skupe te sume i pogrešno prezentuju u medijima, to deluje nakaradno i svi misle da je reč o novcu koji smo stavili u džep. Ništa mi tu ne „inkasiramo“, kako neki pišu. Taj novac je već ostavljen na benzinskim pumpama na kojima narodni poslanici sipaju gorivo i njima se samo nadoknade troškovi. Nema zarade – objašnjava Nikolić.

Ako se oni iznosi s početka teksta pretvore u litre, to izgleda ovako – Nikolić je za šest meseci navodno potrošio oko 2.500, Mitrović oko 2.300, a Halimi oko 2.000 litara goriva. Narodni poslanik Mitrović iz Bujanovca kaže, međutim, da je ovakva „matematika“ manjkava.

– U taj novac koji pretvaraju u količinu goriva ulazi i onih petnaest odsto po obračunskom kilometru za amortizaciju privatnog vozila. Dakle, potrošnja goriva je realno dosta manja od one koja se prikazuje u medijima – podseća Mitrović.

GORAN STEFANOVIĆ, BIVŠI POSLANIK DS
NIKO NAS NE RAZUME
Bivši narodni poslanik DS iz Vranja Goran Stefanović kaže da su informacije o putnim troškovima po pravilu u medijima pogrešno predstavljene.
– Ljudi kad pročitaju takav tekst pomisle da poslanik ode u Beograd, uzme te neke pare, vrati se i uživa. Ono o čemu ljudi ne misle, a predstavlja činjenicu, je da da svaki poslanik sipa gorivo u svoj privatni automobil, vozi stalno gore-dole. Da vam ne govorim u kakvom su stanju putevi i koliko košta održavanje jednog automobila srednje klase, jer ne možete baš svakakvim vozilima da putujete tako često za Beograd. Tu je onda servisiranje, održavanje, zamena ulja, filtera skoro svakog meseca, sve to košta. Ako pričamo, recimo, konkretno o poslaniku Nikoliću, mora se znati da on nije na stalnom radu u skupštini, ne prima tamo platu. Njegova advokatura trpi, faktički je na gubitku zbog poslaničkih obaveza. Treba imati malo razumevanja za poslanike, da ne kažem da često stavljaju glavu u torbu vozeći kasno noću posle dugačkih sednica da bi nakon nekoliko dana odsustvovanja stigli kući i bili sa porodicom.

BRZE PRUGE SRBIJE

Prema evidenciji Skupštine Srbije, od početka godine do kraja avgusta, kada je održano ukupno 48 skupštinskih sednica, poslanici su za troškove prevoza naplatili 46,3 miliona dinara. Da većina poslanika u Beograd dolazi vlastitim automobilima pokazuje podatak da je na troškove prevoza u javnom saobraćaju (poslanici koji koriste autobuski prevoz) potrošeno svega 200.465 dinara, dvesta puta manje od sume koja je sa blagajne isplaćena za benzin. Mitrović na primeru iz prakse objašnjava zašto autobuski prevoz nije opcija za poslanike koji žive daleko od Beograda.

– Mi smo sada u nedelju zasedali do pola dvanaest uveče. Tada sam izašao iz Skupštine. Da nemam privatno vozilo, kako bi iz Beograda došao kući u to doba. Kada bismo imali neko striktno radno vreme, kada bismo završavali posao u pola četiri popodne, onda bismo mogli da imamo neku šansu za alternativni prevoz. Ovako, to je vrlo teško, jer je pogotovo rad ovog saziva skupštine toliko intenzivan da nikada ne možete da previdite koliko će trajati sednica i da to uskladite recimo sa autobuskom satnicom – kaže Mitrović.

On potencira da Skupština štedi i na taj način što se sednice skupštinskioh odbora održavaju uglavnom u dane kada zaseda i skupština.

– Član sam dva odbora, Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za ljudska i manjinska prava. Dosad je bio samo jedan slučaj da smo sednicu imali na dan kada nije zasedala skupština. Inače se i za sednice odbora plaća odlazak i dolazak po istom modelu kao za sednicu skupštine – kaže Mitrović.

Sad, da li Skupština Srbije može da po ovom pitanju propiše još veću štednju, pa da poslanici iz istog grada ili iz istog kraja putuju zajedno i tako smanje trošak, drugo je pitanje. I povlačilo bi sigurno razne komplikacije. Ili, da se nekako uklope i putuju autobusom, što će verovatno nekima zvučati smešno, a nekima racionalno. Ali, ako bismo hipotetički uzeli da su naši poslanici na 48 sednica skupština u ovom periodu od Vranja do Beograda putovali poslovnim autobusom (povratna karta 3.630 dinara), i to svakog dana, to bi poreske obveznike koštalo 174.240 dinara po poslaniku ili 522.720 dinara ukupno za trojicu narodnih deputata sa krajnjeg juga. To je duplo manje od sume potrošene za gorivo s početka teksta. Ali, ko će da putuje autobusom. I ko nam je kriv što nemamo brze pruge.

ZORAN STOJILjKOVIĆ
JAČI MEHANIZMI KONTROLE
Beogradski politički analitičar Zoran Stojiljković kaže za „Vranjske“ da je teško očekivati redukciju državnih troškova u ovoj oblasti.
– Ne možete tražiti od srpskih poslanika da se u dvadeset prvom veku voze automobilom na skupštinske sednice zajedno ili da putuju autobusom. Štednja je poželjna praksa, ali ne možete poslanike naterati na takvu vrstu putovanja kad već imaju pravo na naknadu. Jedino se može raditi na jačanju mehanizama kontrole, u smislu da se spreče zloupotrebe u prikazivanju poslaničke kilometraže po raznim potrebama, ali to je već stvar plana integriteta parlamenta i interne kontrole. Po mom mišljenju, naplata putnih troškova sve je manje osnov za nekakvu poslaničku privilegiju i koruptivno ponašanje, jer skupština ima interne odluke kojima to reguliše. Mnogo je veći problem to što poslanici ne misle svojom glavom, što svaki od njih lično i ponaosob nije izbor građana i što većina nema svoju realnu, izbornu bazu, već je većina njih dobila mandat jer su miljenici partijskih centrala. 

BROJKE
Poslanici sa juga Srbije vazda su boli oči javnosti zbog suma koje su im isplaćene za benzin. Svi će se setiti naših, narodnih predstavnika-rekordera, recimo Dragan Gace Petrovića koji je za svog mandata, kao poslanik G17 naplatio višemilionske sume. Sediće se i nekadašnjeg radikala Predraga Stošića koji je, recimo, samo u prvoj polovini 2007. podigao 400.974 dinara sa skupštinske blagajne. Bivši poslanik DS i advokat Goran Stefanović je za prvu polovinu 2009. naplatio 450.000 dinara. „Vranjske“ su još 2008. pisale kako je poslanik NS Radoslav Mojsilović samo za petnaest radnih dana naplatio 141.626 dinara, a u prvoj polovini 2009. 291.751 dinar. Tadašnji radikal, a danas državni sekretar u Ministarstvu regionalnog razvoja i potpredsednik IO SNS, Surduličanin Dragan Stevanović Boske bio je u istom košu sa Mojsilovićem, pa je i on 2008. za samo penaest radnih dana uzeo 191.644 dinara. Potom u prvoj polovini 2009. godine još 376.539 dinara. Za devetnaest meseci prošlog, skraćenog saziva narodne skupštine Dragan Nikolić naplatio je na ime putnih troškova 2,3 miliona dinara, a Miroljub Stojčić (SPS) znatno manje, 663.000 dinara jer je koristio poslaničko pravo na zakup stana u Beogradu.