Sloba je imao časne namere

Mi smo biološki ograničeni, mnoge smo članove izgubili, prosto su ljudi napustili ovaj svet. Zar su normalne države one koje priznaju istopolne brakove. Krkobabić nije dao da budem direktor PIO Fonda. Mere štednje neće pogoditi vranjske penzionere. Nisam uzeo tri otpremnine

– PUPS je već prepoznatljiva, profilisana partija u Vranju, naše poruke su jasne, i zna se kako vidimo grad – kaže na početku razgovora za „Vranjske“ Gradimir Grade Jovanović, predsednik odbora PUPS-a za Vranje.

Ovaj nekadašnji novinar uvek je spreman da ustalasa javnost nekim svojim izjavama i skupštinskim istupima, pa ni ovoga puta nije izneverio sebe i takva očekivanja. Jovanović je promišljen sagovornik, siguran u ono što govori i ubeđen u ideje koje podržava. Za „Vranjske“ je otvorio čitav niz političkih i društveniih pitanja, spreman da se suoči i sa neprijatnim temama koje su se nametnule tokom razgovora.

VRANjSKE: U Vranju je pre neki dan boravio predsednik stranke Milan Krkobabić. Kako je prošla ta poseta?

JOVANOVIĆ: Odlično. Ovde u Vranju imali smo sastanak sa vrhom partije, razgovarali smo, objašnjavali, on je dao izjavu za javnost i pokazao stav PUPS-a prema aktuelnim pitanjima u Srbiji pre svega.

PROFIL
Gradimir  Jovanović rodio se u vozu u Skoplju, 1950. godine. Živeo u Bujanovcu, gde je završio srednju školu. Završio Pravni fakultet u Skoplju. Novinar pa urednik „Slobodne reči“, smenjen posle demokratskih promena 2000. godine. Prelazi u „Jugopetrol“, odakle uzima otpremmninu pa prelazi u vranjsku filijalu Fonda PIO. Bio u SKJ, pa u SPS-u, danas je u PUPS-u. Odbornik Skupštine grada.

DOLAZE MLADI KADROVI

Hoće li to kod vas biti stranačkih izbora?

– Oni su već u toku po mesnim odborima. Okupljamo članove, objašnjavamo, pričamo, spremamo se za kadrovsku rekonstrukciju i jačanje. Mi smo biološki ograničeni, mnoge smo članove izgubili, prosto su ljudi napustili ovaj svet. Istovremeno obnavljamo stranku. Tu su novi, mlađi ljudi koji su ili tek izašli u penziju ili su pred penzijom. Partija se praktično sada priprema za lokalne izbore.

Šta očekujete od njih?

– Šta je partija ako ne učestvuje na izborima, ili ne pređe ceenzus? Ako nema mogućnost da utiče na društvena zbivanja? Izvesno je da ćemo kadrovski ojačati, neki ljudi su već sa nama, i to ljudi koji iza sebe nemaju neke loše tragove. Vodimo o tome računa. Borimo se da budemo na vlasti, zato partije i postoje. Nećemo se zadovoljiti sa tri odbornika, radićemo sve da ih bude bar duplo više.

Vi ste jedini kandidat za predsednika odbora?

– Još su u toku izborne aktivnosti, predlažu se kadrovi. Ni na koji način ne utičem da ja budem kandidat. Mogu da predlože koga hoće, ako imaju čoveka. Ako nađemo nekoga ko će makar za korak da pomeri partiju napred, ja ću mu dati punu podršku. I kad su me postavili pre četiri godine, nudio sam drugima to mesto. Nisam sebe nametao ni na koji način. Uostalom, u našoj partiji nema ljudi koji bi tek sada gradili neku karijeru.

Mere Vlade Srbije slomiće se na penzionerima?

– Ne, neće! Mi razumemo napore vlade i podržavamo ih. Od 30.000 penzionera u okrugu, a u Vranju ih je 17.000, mere neće dotaći oko tri četvrtine tih ljudi. Prosto, oni imaju penzije manje od cenzusa koji je postavila vlada, dakle manje od 25.000 dinara. A taj jedan deo sa višim primanjima neka to shvati kao solidarnost u teškoj ekonomskoj situaciji za ovu zemlju. Mada, oni nisu zadovoljni što se to dira jer je to stečeno pravo. I mislim da će stručnjaci imati šta da kažu o tome. PUPS je zato korigovao svoj inače principijelni stav – u penzije se ne sme dirati!

Kakav je odnos PUPS-a prema evrointegracijama Srbije?

– PUPS podržava to priibližavanje EU, pre svega tu mislim na  jačanje institucija i efikasnije funkcionisanje sistema. To nije lako i vidimo otpore prema tome. To je Srbiji potrebno, mada je pitanje kada ćemo ući u EU. To je neizvesno, a neizvesna je i sama EU. Integracije znače pre svega sistemsko uređenje Srbije. Mnogi su mislili da se demokratija uči na jednom času, a tek sada se vidi gde smo. Imali smo sistem, sada je on srušen, i mi više nemamo nikakvog sistema.

Mislite na socijalistički model?

– On se može analizirati na sto načina, ali je funkcionisao po nekim pravilima. To nije bilo idealno, ali je funkcionisalo. To je srušeno, a novi sistem nije izgrađen. Demokratija se uči od obdaništa, to je način ponašanja i života. Neki kažu – da živimo kao normalan svet. Pa neka nam neko pokaže gde je taj nomalan svet, kakav je, gde ga ima.

Pa, ima li takvih država, gde se živi normalno?

– Koje su? One u kojima su zakonom priznati istopolni brakovi? Šta je tu normalno? Pa to izlazi iz prirodnih okvira. Nema normalnog sveta tamo gde je droga legalizovana, pa svako može da se opredeli da li će da uzima drogu ili neće. Neću da pričam o EU, ali u Briselu je doneta odluka da se ovde bacaju bombe i da se ubijaju građani. Šta su oni rušili osiromašenimm uranijumom, one žice na Pržaru? To je zločin, to iz normalnog sveta ne bi trebalo očekivati.

JAVNI RADOVI
PUPS se založio za pokretanje javnih radova?
– To će biti značajna stavka narednog budžeta. Da se ljudima omogući da rade i zarade do neoporezovanog dela zarade, dok ne dođe taj razvijeni kapitalizam. I to neće biti stavka od milion – dva, nego mnogo više novca će biti odvojeno.

TREBA TUŽITI NATO

Vi ste u javnost izašli sa idejom da treba tužiti NATO zbog bombardovanja Vranja? 

– Da. Za svaki zločin treba da se podnesu račune. Ko je i zbog čega bombardovao Vranje uranijumom? Grad je time osuđen na propast. To je ciljano, smišljeno, ili je pa bezumno zločinački. Šta su im Vranjanci toliko krivi, osim što smo ih psovali? Kada nam se već tragediija desila, moramo da dirnemo u nečiju savest. Neka se lekari obrate SZO, da nam osposobe Bolnicu i lekare da prate tu situaciju. Ne da maštamo o milijardama. Za to treba da ima presuda, a oni same sebe nikada neće osuditi. Ako mogu da se bore „Majke Srebrenice“, zašto ne bismo mogli i mi?

Pa na koji način onda podržavate EU?

– Kao instiuciju, kao organizaciju, kao nešto što doprinosi da se kvalitetnije i bolje živi. Nikako ne bih voleo da budem deo EU koja će rušiti nečije režime i mešati se u svačiji život, koja će uzimati koliko hoće a vraćati mrvice. Srušili su nam mnogo toga što smo imali, a posle nam vraćali neka igrališta po nekim selima ovde. Ulazeći u EU mi ne smemo da u potpunosti izgubimo suverenitet, ma šta on značio. Mi ne smemo pre svega da izgubimo svoju duhovnost.

Na koji način bi ulazak u EU značio gubitak duhovnosti?

– Rušenjem brakova i porodice kao institucije, primoravanjem da se donesu zakonski propisi koji dopuštaju to. Mnoge stvari nisu u skladu sa našim mentalnim sklopom, sa našim narodnim bićem, sa našom tradicijom. Evropa ne znači da smo obezličeni, da nas nema. Mi ćemo u Evropu uneti našu kulturu i istoriju, takva kakva je, sve ono što je kod nas ljudsko i dobro. Treba preuzimati pozitivna znanja, ali ne, nikako Srbija kao beznačajan član koja će biti neki satelit moćnih sila. 

Neke od manjih zemalja su imale i uspeha posle ulaska u EU?

– Evo primera Bugarske, šta su oni toliko napredovali? I onda kad smo rušili ono staro govorili smo da želimo bolje i razvijenije. Svaki normalan čovek je to želeo. Ali, taj prelazak kod nas bio je užasan. Miloševićevo vreme bio je težak perod kada se upravo urušavao sistem, čitava zemlja, Jugoslavija. Niko to nije mogao da zaustavi, sve ono što je došlo na talasu Berllinskog zida. Ne Milošević, ne postoji sila da to zaustavi. Njegovo vreme je bio pokušaj da se nešto od suvereniteta sačuva.

Ali, taj pokušaj bio je neuspešan?

– Kada je i taj mali bedem popustio pod pritiskom Zapada, imali smo divljačku, pljačkašku, ne znam kakvu priatizaciju. To je bilo čerupanje, uništavanje privrede. Ali, mi smo bili pod anestezijom i pod snažnom  propagandom verovali da će biti bolje.

KOMUNISTI SU MI STRELjALI DEDU
Kako to da su vam streljali bliskog rođaka, a vi ste završili među komunistima?
– Da, komunisti su mi streljali dedu. Al,i moj otac je učestvovao u poslednjoj fazi rata. Meni je to smetalo u napredovanju, što sam bio unuk kobajagi narodnog neprijatelja. Ustvari, ubile su ga sluge koje su tu radile, koje nisu ni znale ko su partizani. Zbog toga je i rehabilitovan po mom zahtevu. Eto, zalažem se za zakon o ispitivanju porekla imovine, svestan da će tu bti svašta, da će pored suvog i sirovo da gori. Razumeo sam vreme, ali ostajem levičar.

Znači, Milošević je bio bolji?

– Nije reč o tome. Ne može 1993. da bude bolja sa onakvom hiperinflacijom. Ali, makar kao želja da se nešto sačuva.

Znači, imao je dobre namere?

– Naravno. Ne znam šta bi bilo da on nije srušen, ali prosto je taj proces bio nezaustavljiv, jer nismo imali nikakvu podršku.

Da se vratimo na penzionere. Da li su oni svesni da njihove penzije zavise od dobre volje EU?

– Penzioneri ne očekuju, nisu tako naivni, da će im EU ili Svetska banka dati neke pare za penzije. SB je finansijski policajac gospodara sveta i radi to što radi. Biće za nas velika muka to što ulaze neke pare preko SB sa tim kamatama. Ali, tu smo gde smo. U zemlji nema dovoljno za penzije, ali penzioneri misle da treba da se iskoriste druge mogućnosti pre nego što se zahvati u njihove penzije. Ako ti nekakvi naši gospodari dopuste, mora prvo da se napravi inventar. I tako se dolazi do pitanja gde su penziionerske pare, kako je naš fond očerupan? Te pare su nestale, i to neko sada mora da utvrdi.

REVIZIJA PENZIJA

Priča li se među penzionerima o revizji penzija?

– To je normalna mera. Mislim ipak da to neće dobiti masovne razmere. A toga je sigurno bilo. Tako je kad se standardi pogube. Sa propadanjem firmi svako je tražio izlaz u penziji, ne shvatajući da time seku i granu na kojoj penzioneri sede. Opet, mora da se zna gde su naše pare, na kakvim to ostvima i ko ih je tamo odneo. Kada bi se to uradilo, penzoneri bi lakše izdržali i sve nevolje koje im se aktuelno nameću.

Često se u parlamentu ponašate kao da ste opozicija?

– Pa koalicija ne znači i da smo prijatelji. Ali, ja nisam sposoban da mrzim. Spreman sam i da me stave na skenere, da vide da li sam kvaran, da li u meni ima mržnje, da li sam ukrao ijedan dinar od države. Idealli su me nosili uvek, i kad sam radio u „Slobodnoj reči“, a nose me i danas.

Priča ste da ste vrlo bliski sa Dragomirom Tomićem?

– Niti mi je on rod, niti me je nešto forsirao. Ja sam iz Karadnika, a on iz Žbevca, Morava nas deli. Molio sam da mi zaposle dete, i nisu to učinili. Evo, sada razbijem tu famu da sam ja nešto sa Draganom, da mi je dao ili poklonio bilo šta bilo kad. Kod Tomića sam uvažavao nešto što je očigledno. Takav sam bio i prema „Jumku“, ali su me zbog te bujanovačke „veze“ svrstavali u „Simpov“ tabor. Mada je Staniša Janjić bio moj prvi komšija.

Priča se i da ste od države uzeli tri otpremnine?

– Demantujem to. Otišao sam iz NIS-a kao i svi ostali. Podržala me je opštinska vlast i otišao sam za pomoćnika u Leskovac, u „Jugopetrol“. U jednom času ostao sam da visim, bavio sam se najobičnijim stvarima. Kad su došli Rusi, otišao sam pod istim uslovima kao svi ostali. I nikada više od države ni kredit nisam dobio, a kamoli nešto više.

Zašto niste direktor u Fondu PIO?

– Zbog svoje partije. Ako je i billo nekih prokušaja u kadrovskom smislu da ja budem direktor, to je zaustavio PUPS. Milan Krkobabić je to učinio zbog interesa partije. Sada PUPS više ovo ne kontroliše, i ja sam sada potpuno van toga.