Plombiranje na crno

, ,

Stajić je kao suvlasnik stomatološke ordinacije „Duo-dent“ uzeo kredit od Fonda za razvoj od 1,2 miliona. Pošto rate nije vraćao na vreme, po nalogu Narodne banke ordinacija mu je izbrisana iz registra APR. Uprkos tome, ona, ipak, fizički i faktički postoji i danas i pruža povremene usluge pacijentima

Aleksandar Stajić, stomatolog i gradski većnik za zdravstvo popravlja pacijentima zube „na crno“ u privatnoj stomatološkoj ordinaciji koja zvanično ne postoji duže od devet meseci. Privatna stomatološka praksa pod imenom „Duo-dent“ u ulici Jovana Hadživasiljevića 20 u Vranju, koju je Stajić ortački vodio sa suprugom Ljupkom (kad se Aleksandar funkcionerski aktivirao u Gradskom veću 2012, izašao je iz ortakluka) zvanično je brisana iz registra preduzetnika Agencije za privredne registre (APR) 20. novembra 2013. godine. U nju, ipak, i danas povremeno dolaze pacijenti, što priznaje i sam Stajić.

– Ordinacija je brisana iz registra, to je tačno. Zbog sukoba interesa ne mogu da radim privatno i u struci, ali dolaze neki zaostali pacijenti kojima smo stavili ranije lek i tako. Ili kad se javi neki akutan problem. Ordinacija faktički ne radi, niti je neko sada vodi, zatvorena je, pružamo samo neku vrstu pomoći kada je reč o hitnim stvarima.

SAMO PACIJENTU DA DAM LEK

U prevodu, ordinacija radi. Doduše, ponekad. Kako to i do kada?

– Ordinacija će u najskorije vreme biti registrovana na ime jednog drugog stomatologa koji će tu biti zaposlen, odnosno uzeće je u zakup i raditi do momenta dok ja ne okončam svoj mandat u Gradskom veću (GV) kada ću se vratiti struci – kaže Stajić.    

Krajnje je zanimljiv način na koji je došlo do brisanja ordinacije iz registra APR, pogotovo imajući u vidu da se Stajić, otkad je na političkoj sceni – kao šef gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića i partner SPS u vlasti na lokalu – deklariše kao legalista kome su poštenje i vladavina prava iznad svega. Stomatološka ordinacija „Duo-dent“, registrovana u APR 31. oktobra 2007, prema podacima sa sajta Agencije brisana je iz registra po zahtevu Narodne banke Srbije (NBS). Centralna srpska banka podnela je zahtev na osnovu člana 91, stav 6, tačka 3 Zakona o privrednim društvima u kome doslovce piše: „Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine na osnovu zahteva za brisanje koji podnosi NBS“. U prevodu, Stajićevi su u kontinuitetu, više od dve godine poslovali pod finansijskom blokadom. Prema podacima registra jedinstvenih računa na sajtu NBS, račun ordinacije bračnog para Stajić u „Vojvođanskoj banci“ otvoren je 21. januara 2008. godine. Blokada je usledila 1. decembra 2010 i od tada nije bilo deblokade. Kako je došlo do „prinudne naplate?

Stajić je, kako je sam rekao novinaru, 2007. godine uzeo kredit od Fonda za razvoj kako bi otvorio vlastitu stomatološku ordinaciju. Instrument obezbeđenja, po rečima većnika, bila je hipoteka na supruginoj kući. Kredit je vratio, hipoteka skinuta. Šta tu onda nije u redu, otkud termini poput blokade i prinudne naplate?

Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj Srbije kaže za „Vranjske“ da je „Duo-dentu“ kredit odobren po Programu o rasporedu i korišćenju sredstava namenjenih za odobravanje mikrokredita za samozapošljavanje u iznosu od 1,2 miliona dinara.

– Kredit je – potvrđuje Backovićka – vraćen u celosti. Korisnik kredita je relativno uredno vraćao anuitete (rate, p.a) kredita.

BLOKADE RAČUNA PO KREDITU

Izraz „relativno uredno“ u Fondu za razvoj obično koriste kada neko kasni u izmirivanju obaveza. U tim situacijama Fond zbog dospelih dugovanja pribegava tzv. blokadama računa dužnika. Kako su Stajićevi prošli po tom pitanju?

– Bile su – dodaje Backovićka – dve blokade računa „Duo-denta“ s ciljem naplate dospelog anuiteta. Prva blokada 1. decembra 2010. godine na iznos od 259.329 dinara i druga 6. oktobra 2011. godine na iznos od 300.419 dinara. 

– Kasnili smo sa ratama – nadovezuje Stajić – u prve dve godine, dok se ordinacija razradila. Posle smo redovno izmirivali obaveze. Kredit smo uzeli oktobra 2007. na šest godina, sa grejs-periodom od godinu dana. Mesečna rata bila je trista evra.

TEŠKO POSLOVANjE
Prema zvaničnim finansijskim izveštajima sa sajta APR za period 2010-2013, ordinacija „Duo-dent“ poslovala je uglavnom više nego skromno. Godine 2010. napravila je gubitak od 325.000 dinara iznad visine kapitala, a zabeležila poslovni prihod od 94.000, a 2011. gubitak od 439.000 dinara iznad visine kapitala, uz prihod od svega 19.000 i neto gubitak od 109.000 dinara). U narednoj 2012. gubici se uvećavaju (559.000 dinara je gubitak iznad visine kapitala, uz godišnji prihod od samo 13.000), dok je ostvareni neto gubitak ordinacije bio 120.000 dinara.

Datumi i godine Backovićke i Stajića se nešto baš i ne slažu, posebno u pogledu termina kada je dužnik kasnio sa plaćanjem dospelih obaveza, ali dobro. Kako su blokade potrajale, NBS je faktički ugasila „Duo-dent“ kao firmu. I zato ordinacija nema pravo da radi i svaka dalja aktivnost u ordinaciji smatrala bi se ilegalnom. Po tom pitanju jasan je potpuno Zakon o privatnim preduzetnicima. U njemu se kaže da se dan donošenja rešenja o brisanju iz registra APR smatra danom prestanka obavljanja delatnosti. U slučaju Stajića to je, podsećamo, 20. novembar 2013, vreme kada je uveliko obavljao posao gradskog činovnika.

Opšte je poznato da rad na crno predstavlja znatnu uštedu za privatne stomatologe u ovoj državi pa mnogi od njih rade u neregistrovanim ordinacijama. Jer, samo da biste zvanično registrovali firmu u APR u skladu sa važećim propisima potrebno je podosta novca i vremena. Prema računici nekih lokalnih zubara, potrebno je oko 40.000 dinara samo za papirološko-administrativne troškove (razne takse i druge dažbine) pod uslovom da stomatolog ima licencu i da je upisan u imenik komore jer to dodatno  mnogo košta. Oprema je već paprena. S druge strane, raditi u ilegali nije baš u skladu sa zakonom, a posebno ne sa nazorima većnika Stajića o kojima smo slušali od njega samog.

PARTIJA POŠTENIH LjUDI

Podsećanja radi, Stajić je kao tek ustoličeni lider Gradskog odbora Ljajićeve Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) u Vranju krajem aprila 2011. godine u ovom nedeljniku izjavio: „Gledamo da su naši članovi pošteni ljudi, nama je najbitnija socijalna pravda“. Uoči izbora za mesne zajednice na lokalu, u aprilu 2012, izjavio je da je „ponosan“ što je na čelu stranke „koju vode pošteni ljudi iza čijih imena ne stoji sumnjiva prošlost“. Odgovarajući nedavno na kritike upućene iz rukvodstva Zdravstvenog centra da se previše meša u rad menadžmenta, Stajić je u javnom odgovoru između ostalog napisao: „Kućno vaspitanje i ljudsko dostojanstvo mi ne dozvoljavaju takav vid komunikacije“. On smatra da ni u slučaju svoje ordinacije ne čini ništa nezakonito.

– Nijedan privatnik, a naročito neko ko nije mogao nigde da se zaposli kao ja, pa je morao sam da se snalazi, ne čini nikakvo bezakonje time što kasni u isplati rata kredita. Ne mali broj ljudi koje svrstavam u poštene danas ima takvu ili sličnu vrstu dugovanja, kašnjenja u otplati rata kredita i slično  – navodi Stajić.

A ordinacija?

– Ako treba neko da crkne od bolova, onda u redu. Ja se na taj način ne bogatim, već pomažem ljudima i radim ono što mi je struka. To su izolovani slučajevi – tvrdi Stajić.

Ipak, jedna stomatološka ordinacija koja makar i povremeno radi, pruža nekakvu uslugu. Ako je ta usluga plaćena, onda na nju mora da se plate i određene dažbine. Za stomatologe-privatnike, kao i za advokate i privatne lekare, važi paušalno oporezivanje. Kada objekat nije evdientiran kao privredni subjekt u APR i nije poreski obveznik, a radi, onda to u najmanju ruku vodi u jednu haotičnu situaciju. Nadležne inspekcije ne mogu da kontrolišu njegov rad, jer to bi praktično predstavljalo ulazak u privatni posed. Takvu mogućnost, nije tajna, mnoge stomatološke ordinacije u ovoj državi koriste za rad na crno.

Da podsetimo na kraju: Aleksandar Stajić danas je većnik za zdravstvo, dečju zaštitu i boračka pitanja u GV Grada Vranja. Prema imovinskoj karti objavljenoj na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije 1. septembra 2012. mesečno zarađuje 83.000 dinara. Prema tom izveštaju, ne poseduje nepokretnu imovinu, auto, ni štedne uloge. Samo ordinaciju koja, u stvari, i ne postoji!