Iskreno se nadam da nismo na pomolu trećeg svetskog rata

Ipak, nadam se da se stvari kreću na bolje u Srbiji, što pokazuje i najsvežije istraživanje od pre par nedelja koje kaže da u odnosu na 2013. godinu građani Srbije više veruju da svojim angažovanjem mogu da dovedu do promena u državi i pokazuju spremnost za to

Svaki okrugli rođendan natera vas da se malko zaustavite i razmislite o tome gde ste, šta ste uradili, da li nastaviti tim putem ili malo promeniti pravac, u koje ljude i prijateljstva ulažete… Ja napunila četiri banke pa se obrćem i gledam iza leđa da vidim šta to ostavih do sada vremenu u kome živim i ljudima sa kojima živim, ali i šta dobih od doba u kome živim i od ljudi sa kojima živim.

***

Do svoje desete godine imala sam priliku da više puta provedem po par meseci u Nemačkoj gde mi je otac bio na privremenom radu preko firme. To mi je pružilo priliku da još kao dete osetim s jedne strane blagodeti socijalizma, živeći i radeći kao mariljiva Titova pionirka u Vranju, tako i kapitalizma, a s druge strane upoznam drugu kulturu, koja je počivala na tradiciji Autrougarske monarhije, nasuprot našoj otomansko-kasap(b)skoj: veliki ‘shopping’ molovi, kupovine vikendom, velike reklame, sređeni parkovi sa fontanama i vevericama, semafori u malim mestima, pudle sa jaknicama, na uzicama, starije gospođe sa namazanim karminima, sređenim frizurama i rukavicama.

***

Naredne decenije mog života, u drugoj polovini osamdesetih, na početku mojeg tinejdžerstvovanja, počinjale su društvene promene koje sam ja kao dete sa babama i dedama pomno pratila na vestima i prenosima iz Skupštine. Česte posete moga oca prijatlejima, Srbima u Nemačkoj koji su bili rojalisti i simpatizeri potomaka sprskog i cronogorskog plemstva, omogućile su mi da čujem i neko drugo mišljenje, suprotno onome koje je propagirao javni medijski servis u Jugoslaviji. Bilo je tu i intelektualaca, gasterbajtera, učesnika studentskih protesta ’68. koji su masovno išli iz zapadnih zemalja na miting na Gazimestanu na Vidovdan 1989. da podrže Slobodana Milosevića i njegovu politiku koja se zalagala za očuvanje Kosova unutar granica Srbije, i tada još niko nije mogao da nasluti da to nije isključilo i mogućnost primene sile. I već u prvoj polovini devedesetih su došli ratovi, sankcije, inflacija… Imala sam i tu sreću da se zadesim u Parizu kada je počinjao rat u Hrvatskoj, u avgustu 1992, i da pratim vesti sa ujnom, rođenom Zagrepčankom, koja je duže živela u Parizu nego u Zagrebu, osećala se Parižankom i trudila se da bude neutralna i objektivna. Sve ovo mi je dosta pomoglo u tome da i sama objektivnije gledam na društveno-politička zbivanja i sukobe u SFRJ, iako sam bila dosta mlada i nisam baš sve kapirala.

***

 I sad, gledajući na ta dešavanja sa vremenskom distancom, stičem utisak da je protest 9. marta 1991. bio presudan za naše živote i celu bivšu SFRJ. Da je tada zaustavljen Milošević, mi (svi građani bivše SFRJ) bismo bili u EU u vreme kad je Slovenija ušla, a to beše 2004. godine. Pre 10 godina. Prva velika, i po meni najveća, propuštena šansa da živimo bolje i izbegnemo sve nedaće, jad i čemer koji su nas sve na ovim prostorima zadesili u mračnim devedesetim.

***

Do tridesete sam prevalila bombardovanje preko glave, pad Slobinog režima, Exit i Guču, i počela sa radom u civilnom društvu, sa mladima, uz korišćenje kritičkih, participativnih i umetničkih metoda. Tih godina su i dalje besneli ratovi u Hrvatskoj (“Oluja”), u BiH (Srebrenica), na Kosovu, protestovalo se protiv Slobinog režima, pa je stiglo bombardovanje, pa opet protesti I petooktobarska revolucija, 11. septembar, svetska borbu protiv terorizma, Haški tribunal, uspeli smo da ubijemo našeg najperspektivnijeg premijera ikada, s kojim bi ušli u EU do 2013, zajedno sa Hrvatskom u paketu… A da smo ubistvom Djinđića propustili tu drugu veliku šansu, prvu posle 9.marta 1991, da živimo normalno, pretpostavljam da ne moram da podvlačim.

***

Do svoje četrdesete sam uspela da kroz rad u Generatoru doprinesem promociji ljudskih i manjinskih prava kod mladih i međusektorskoj saradnji u toj oblasti u južnoj Srbiji, doprinesem promociji Srbije u Evropi i svetu ali i razvoju mlade kreativne scene u Vranju. Obišla sam nekoliko zanimljivih zemalja u svetu, pored ostalih i komunističke i bivše komunističke zemlje kao što su Kuba, Kambodža, Albanija, Bugarska, gde mi je bilo zanimljivo da posmatram kako ljudi žive, uporedim sa životom u razvijenim kapitalističkim zemljama i probam da nađem odgovor na pitanje: u kom sistemu ljudi bolje žive. Moja partnerka za putovanja, Bugarka, deli slična iskustva iz detinjstva kao i ja, sa jasnim razlikama između tradicije vaspitanja u dominatnom ruskom sozijalizmu i jugoslovenskom samoupravnom socijalizmu. Nas dve smo probale da kroz naša putovanja saznamo šta ljudi jedu na različitim kontitentima, koji običaji i vere preovlađuju, kako žive, kako se leče, kakav je obrazovni sistem i slično. Jedan od načina za to je i individualno putovanje, kada sami sebi određujete rutu, spavate po kućama kod ljudi koje kontaktirate preko on-line platformi, putujute po zemljama javnim prevozom i taksijima… Posetile smo i par zemalja Bliskog Istoka u okviru ženske mirovne biciklističke inicijative za pomoć Palestini i ženama u arapskom svetu i imale tu sreću da vidimo prelepi Damask pre početka rata i uništavanja.

***

Pre pet godina sam se preselila u Skoplje, u kome se osećam kao da sam u golemom Vranju, a u staroj turskoj čaršiji se osećam kao kod svoje kuće i često je posećujem. Ispratila sam gomilu koncerata svetskih zvezdi elektro, rok, ‘world music’ i džez scene, par odličnih pozorišnih predstava i nekoliko filmskih festivala, kao i mnogo uličnih festivala. I generalno, svih tih godina sam posećivala važnije festivale u regionu i videla mnogo dobrih koncerata.

***

Ove godine se desilo par krupnih promena u svetu i kod nas, koje će imati nesagledive dugoročne posledice. Iskreno se nadam da nismo na pomolu trećeg svetskog rata.

***

I još toooliko toga, da ne mogu ni da se svega setim. Ipak, nadam se da se stvari kreću na bolje u Srbiji, što pokazuje i najsvežije istraživanje od pre par nedelja koje kaže da u odnosu na 2013. godinu građani Srbije više veruju da svojim angažovanjem mogu da dovedu do promena u državi i pokazuju spremnost za to.

PREPORUKA
…Ove godine se desilo par krupnih promena u svetu i kod nas koje će imati nesagledive dugoročne posledice. Predlažem čitaocima i čitateljkama da pređu na elektronsko izdanje novina jer ovo postaje interaktivni članak jer je meni najlakše da svoje stavove iznosim preko već objavljenih tekstova čije stavove delim. Počeću sa dešavanjima u svetu, od trenutnih ratova kojih je na više frontova:
Evropa i Ukrajina: http://www.standard.rs/svet/29930-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D1%88%D0%BB%D0%B0-%D1%81-%D1%83%D0%BC%D0%B0
Palestina: http://www.6yka.com/novost/61130/unisteno-djetinjstvo-rat-protiv-djece-u-gazi
Sirika, Irak i jačanje Islamske države, http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Islamska-drzava-Iraka-i-Levanta-cilja-i-Srbiju.lt.html
a države Latinske Amerike kažu: http://direktno.hr/en/2014/svijet/1077/Zbog-govora-argentinske-predsjednice-u-UN-u-prekinut-TV-prijenos.htm#.VDUDuRQqpEA.facebook
Iskreno se nadam da nismo na pomolu trećeg svetskog rata. Problemi u region se kreću od neoliberalizma na Balkanu: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:509126-Horvat-Od-Balkana-uvek-pravili-koloniju
do poplava u region koje su dovele do ponovnog rađanja ideje o jugoslovenstvu: http://www.jutarnji.hr/o-ovome-statusu-svi-pricaju–srbija–bosna-i-hrvatska-nas-siluju-20-godina–trenutak-je-da-prestanemo-biti-roblje-sacice-govana-/1193424/
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/postpoplavni-val-teorija-zavjere
A nas muče drugi problemi:
poplave u maju: http://www.srbijadanas.net/ispovest-danijele-iz-obrenovca/
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Kako-smo-urusili-vodoprivredu.sr.html
http://www.youtube.com/watch?v=-sf7n1pwRqQ
cenzurisanje nezavisnih medija: http://www.nuns.rs/info/news/21881/milos-vasic-puzeca-cenzura.html
http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-13-14/3317-2014-05-26-08-53-54
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/U-lice-cenzuri.sr.html
http://www.njuz.net/ivan-tasovac-podigao-glas-u-kupatilu-protiv-ugrozavanja-medijskih-sloboda-u-srbiji/#ixzz3F09tB0KE
neoliberalni mediji: http://www.6yka.com/novost/47095/aleksandar-trifunovic-silovanje-lajku-radovanje
brzodonet i javno nediskutovan paket reformskih socijalnih zakona: http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/479322/SECA-Prevremene-penzije-bice-umanjene-cak-i-za-petinu
http://pescanik.net/2014/07/sve-neistine-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-radu/
smrtna kazna: http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/smrt_ne_vraca_nijedan_zivot.26.html?news_id=287276
učešće ljudi iz BiH, sa Kosova i Albanije u ratu u Siriji na strani IS: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=15&nav_category=78&nav_id=899958
diskutabilne poslove sa arapskim svetom i nacionalnim tajkunima: http://pescanik.net/2014/08/drzavno-nedonosce/
http://pescanik.net/2014/08/otkud-dva-ugovora-s-etihadom/
http://pescanik.net/2014/07/otvoreno-pismo-gradanima-beograda/
http://www.kontrapress.com/clanak.php?rub=GRADovanje&url=Beograd-na-vodi-javna-rasprava-u-vetar
inkluzija: http://srbin.info/2014/09/12/cedomir-antic-m1oje-autisticno-dete-i-prvi-skolski-dan/
nova školska godina: http://www.becks.hr/blog/2014/09/09/nova-skolska-godina/
ali i novi trendovi u obrazovanju: http://www.ntcucenje.com/
diskriminaciju LGBT populacije: http://blog.b92.net/text/24641/%E2%80%9CNecemo-strance-ovde%E2%80%9D/
plagirane phD i master diplome, ali od samog početka: http://pescanik.net/2014/06/kako-do-doktorata-lako-slucaj-ministra-stefanovica/
http://pescanik.net/utisak-nedelje-izvestaj-bez-izvestaja/ 
Fejsbuk i ostala onlajn komunikacija: http://www.media-marketing.com/index.php?news=7795
nepismenost: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/487416/Antonijevic-Oko-40-odsto-gradjana-nema-zavrsenu-srednju-skolu 
stanje u kulturi: http://www.danas.rs/danasrs/kultura/nice_prust_bahtin_pekic_kao_stara_hartija.11.html?news_id=289431
i još toooooliko toga da ne mogu ni da se svega setim, ali da dodam još i ovo: http://www.juznevesti.com/komentar/Predrag-Blagojevic/Ja-AV-podnosim-ostavku.sr.html
Plašim se da ćemo doći u situaciju u kojoj je danas Slovenija, kao punopravna članica EU. Imati prevremene izbore jer je premijerka raspustila vladu zbog toga što nije dobila podršku svoje stranke na partijskim izborima, a onda jedva uspela da pređe cenzus sa novo-formiranom strankom. Ljudi nisu glasali za nju jer je loše radila. A radila je loše za zemlju ali po nalozima iz Brisela tako da je sada izabrana za komesarku Evropske Komisije, što mu dođe kao nagrada za trud, iako Slovenija nije podržala njen izbor. Neki su čak izračunali da će od plata i dnevnica u narednih pet godina, koliko traje mandat, zaraditi oko 3 miliona eura.
Ipak, nadam se da se stvari kreću na bolje u svetu ali i Srbiji, što pokazuje i najsvežije istraživanje od pre par nedelja koje kažu da u odnosu na 2013. godinu građani Srbije više veruju da svojim angažovanjem mogu da dovedu do promena u državi i pokazuju spremnost za to: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=15&nav_category=12&nav_id=899992