Krivi smo što se SPS povampirio

Ulazak u vlast racionalna odluka, koju smo nerado doneli. Razgovaramo sa nekim odbornicima drugih stranaka. Za medije i kulturu uvek malo para. Pozorište će biti završeno u roku ako nas izvođači ne sapletu

– U Demokratsku stranku sam ušla posle obeležavanja godišnjice smrti Zorana Djinđića 2007. godine, poneta tom energijom. Nikada nisam bila ni u jednoj drugoj partiji. Moja generacija u Gimnaziji odbijala je da se učlani u SKJ, to je bila generacijska odluka i to je tada bio ogroman problem – počinje svoju priču gradska većnica Nela Dimitrijević.

Na tom mestu nalazi se od početka godine, kada je DS ušla u vlast na poziv socijalista. Ona je danas jedan od značajnijih ljudi među vranjskim demokratama, a za „Vranjske“ otvoreno govori o sebi, svojoj partiji i svetu koji je okružuje. Odsečna, srezane misli, ova profesorka književnosti po obrazovanju govori samo ono što želi da kaže, i to ubeđeno, bez ikakvih premišljanja ili nedoumica.

EMOTIVNA REAKCIJA

Vranjske: Kako se snalazite na funkciji većnika?

Dimitrijević: Mnogo lakše nego što sam očekivala. Mislila sam da sam možda pogrešila i prihvatila se administrativnog, meni stranog posla, ali ne. Tu sam na svom terenu, sve je to meni poznato i ja praktično filtriram šta treba da se radi a šta ne. Odvajam kvallitet od masovne produkcije. Delikatan je trenutak privatizacije kuće u kojoj sam uglavnom provela dosadašnji radni vek – RTV Vranje. Sa rukovodstvom nemam mnogo kontakata, jer oni žele da to sami odrade. To je jednostranačka priča i to sa DS-om nema dodirnih tačaka. Ali, emotivno reagujem na tu priču i pokušavam da stvorim distancu, kada već ne mogu da pomognem.

PROFIL
Rođena je 1969. u Trsteniku, gde su joj radili roditelji. Oduvek živi u Vranju, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju, da bi u Nišu završila Filozofski fakultet, odsek Srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnost. Radila kratko na KIS radiju, a od 1996. godine je u RTV Vranje. Od februara ove godine je gradski većnik za kulturu, informisanje i vere. Od 2007. godine je u DS-u i nikada nije pripadala nijednoj drugoj stranci. Potpredsednik je gradskog i član GO DS-a. Udata, ima dvoje dece.

Kakvi su odnosi u koaliciji?

– Na moje veliko iznenađenje, sasvim solidni. Ja sam okoreli antisocijallista, celog života. Kad smo krenuli u koalicione dogovore bila sam veoma oprezna i imala veliku dozu nelagodnosti i   nepoverenja. Kada je gradonačelnik rekao da ćemo funkcionisati kao tim, meni je to delovalo ironično, ali smo rekli “ok i mi ćemo biti timski igrači“. Nisam verovala u to, ali su me demantovali. Ispostavlja se da imamo korektnu, ali ne do kraja otvorenu saradnju. Ono što dogovorimo, stojimo iza toga. Nema odstupanja, nema rada iza leđa. Odradimo  posao i svako ide svojoj kući. Nemamo svađe i trzavice, funkcionišemo sasvim solidno.

Ali, čuje se da imate problema sa ostalim koalicionim partnerima. Odbornici URS-a zanimljivi su i vama i Jedinstvenoj Srbiji?

– Tačno je da imamo pegovore sa nekim odbornicima, koji su došli sa željom da pređu u našu odborničku grupu. Ti razgovori nisu završeni. Ali, mi nemamo sukob sa JS ili sa bilo kim drugim. Nemamo nikakvu zajedničku sferu sa njima, oni imaju poseban sporazum sa SPS-om. Probleme uglavnom rešavamo sa gradonačelnikom Antićem, a oni svoje probleme rešavaju bez nas.

Ali vi ste u koaliciju ušli sa 12 plus dva odbornika. Posle odvajanja NDS-a ostali ste sa osam, a taj proces, čini se, još nije okončan. To kod drugih stranaka budi nove apetite?

– Insistiramo na poštovanju onoga što smo smo potpisali i to stoji i na papiru i u praksi. I nemamo probleme. To što oni imaju svoje probleme sa nama nema nikakve veze. To što, recimo, JS traži Dom zdravlja, to je problem koji će oni rešavati sa SPS-om. Mi smo ustanovili za šta smo preuzeli odgovornost i sada radimo to. Ne mešamo se ko šta radi izvan toga i ko kakve aspiracije ima, to je njihova unutrašnja stvar.

Sa koliko odbornika sada raspolažete?

– Sa osam. Dušan Jovanović je još uvek na našoj listi, iako ne glasa kao naša odbornička grupa. Za sada, dakle, on je odlučio da ostane na našoj listi.

Da li ste se pokajali zbog odluke da uđete u vlast sa SPS-om?

– Ne, naprotiv. Čini mi se da je to bila mudra politička odluka. Bilo bi neracionalno i preemotivno da smo odbili tu ponudu. Ako smo mogli da budemo tu do 2012. godine, zašto da ne i 2014. godine? Mi smo kao DS propustili 2000. godine da uradimo lustraciju i DS je kriv što je dozvolio da se SPS povampiri. Oni su u međuvremenu postali ozbiljna politička stranka sa kojom u ovom času mora da se sarađuje. Bila je to mudra politička odluka, ma kako smo je nerado doneli.

Ali rezultati izbora iz marta 2014. godine ne govore u prilog toj tezi. Rezultat DS-a je istorijski najgori, zar to nije kazna birača za brak sa SPS-om?

– Ne, to je posledica odvajanja NDS-a i odvlačenja naših birača na podao i prljav način. Birači su morali da biraju između njih i nas. Oni su bili puni gneva i možda agilniji. Ali čak i na dan izbora, recimo i ja i članovi moje porodice dobijali smo SMS-ove sa pozivom da glasamo za NDS. I  praktično nije bilo čoveka iz baze sigurnih glasača DS-a koji nije dobio takvu poruku. Ima i mnogo onih koji su bili zbunjeni i koji su za njih greškom glasali.

Pa kakva je sada situacija u DS-u?

– U Nišu sam bila prvi put na sednici Glavnog odbora. Pre toga, u Vladičinom Hanu je bio sastanak kome je prisustvovalo desetak funkcionera DS-a, bez Pajtića, onih koji misle drugačije. Ne da ruše Pajtića, nego ljudi koji su se bavili praktičnim problemima, kao što je deblokada računa. Na GO nije bilo turbulencija. To što je Borko Stefanović govorio na GO misle mnogi članovi DS-a, ali to nije rušenje Pajtića. Opšti je utisak da je DS sa Pajtićem stabilizovana i da je vreme da se spremamo za izbore.

Ima li DS sada jasnu politiku?

– DS ima svoju politiku, istu, već 25 godina. Nismo je menjali kao neki. To je proevropska politika, koja će biti redefinisana u detaljima, u skladu sa novim  okolnostima.

NDS JE KRIV

Ima li raslojavanja u GrO DS-a u Vranju?

– Nismo imuni na dešavanja u centrali stranke. Tako smo i mi stigli u fazu stabilizacije. Od 2007. godine ista je ekipa na čelu stranke, uz izuzetak dvoje – troje ljudi. To je nezapamćeno. I ne verujem da će se uskoro nešto promeniti. Imali smo izbore, imaćemo ih i 2015. godine, nema turbulencija. Okrenuti smo odborima u okrugu koji su raspušteni, u pokušaju da im pomognemo. I imamo kapaciteta za takav posao.

Kakav je vaš odnos sa NDS-om?

– Ne mrzimo ih, možda će se oni vratiti nazad. I o tome razgovaramo, javljaju nam se ljudi koji hoće da nam se vrate, ali statut ne dozvoljava povratak za manje od dve godine.  Sve ih je više i to mora da se reši. Uostalom, mi se nismo svađali.

Vaši odnosi sa Igorom Andonovim idu oštrom silaznom putanjom?

– Mi smo se samo politički razišli. I nije prvi put da neko odluči da ode iz DS-a. Nije Andonov ni prvi ni poslednji koji je to učinio. Nemamo potrebu da se sa njima naknadno svađamo ili sukobljavamo. Ja se sa njima nisam privatno družila i sada su naši odnosi korektni.

ŽENE U POLITICI
Kakav je vaš položaj u Gradskom veću, s obzirom da  je osim vas tamo još samo jedna žena?
– Nemamo nikakav problem jer nas ne gledaju kao žene, svi smo ravnopravni kad sednemo za sto. Imamo ravnopravan odnos i nikada nismo osetile da nas neko gleda kao manje bitne. Ne, naprotiv, naša reč ima jednaku vrednost kao bilo čija.
Kakav je položaj žene u vranjskoj politici?
– Na prste jedne ruke se može nabrojati pet poznatih ženskih imena u politici. To dovoljno govori. Mora ih biti više. Ali, žene u Vranju kao da se plaše da se pridruže javnom životu. Ne mislim da su ovde žene gore nego negde drugde. Žene mogu mnogo da dorinesu politici i lokalnoj politici fali taj ženski aspekt. Žene su sveobuhvatnije, razmišljaju i korak unapred. Muškarci ne razmišljaju o posledicama kao mi žene.

Ali, vi se obraćate istom biračkom telu. Ne vodi li vas to u neki budući sukob?

– Sve stranke se obraćaju istom biračkom telu. Mi se nećemo obraćati glasačima tako što ćemo pljuvati po NDS-u. Mi ćemo objašnjavati ljudima šta mi želimo da uradimo i za šta tražimo podršku. NDS je samo još jedna u nizu onih koji su sa nama na crti kad počinjemo izbornu kampanju, ni manje ni više. Ne mora da znači da će oni koji su glasali za njih sada glasati za njih ponovo. Ne mislim da su oni neka glavna, ili čak ni velika konkurencija.

Koji su vaši realni dometi na lokalu, među biračima?

– Još nismo razgovarali o tome. Moje lično očekivanje je dvocifren rezultat, sve ostalo bi bio neuspeh. Nije nama cilj da pošto poto ostanemo u vlasti. Mi nismo stranka koja se prodaje i opozicija nam nije strana. Bitno nam je da budemo prisutni na političkoj sceni, pa i ako ne budemo deo vlasti, bićemo savest ovog grada, koja će ljudima dati nadu.

Ima li DS nameru da se ukrca na naprednjački voz?

– Biće teže srušiti Vučića nego Miloševića. Ali to ne znači da ćemo mi pošto – poto praviti koaliciju sa jednima ili drugima, ili pak da ćemo se duriti na nekoga. Neozbijno je govoriti o budućnosti bez izborniih rezultata. Sadašnja ekipa naprednjaka nije poželjni koalicioni partner za DS. Nema u njihovom kapacitetu snage koju mi prepoznajemo kao racionalnu, sa kojom bismo se okupili oko zajedničkih ciljeva. Oni moraju da se konstituišu, jer nemaju gradski odbor, ta priča se odužila i to je strašna situacija za stranku koja ima većinu u državi. Kad vidimo ljude koji čine odbor, videćemo kako dalje.

Kako je DS zadovoljna svojim učinkom u vlasti?

– Veoma, mada u Vranju nikada nije bila ovako teška finasijska situacija. Radili smo praktično nemoguće u ovoj besparici. U svim oblastima pomaka ima, ljudi to prepoznaju. Ima i onih koji kritikuju, ali u korektnoj varijanti.

Većina firmi koje je dobio DS spada pod vašu ingerenciju. Kakva je vaša ideja o gradskoj kulturi danas?

– Radimo uz velike probleme, krupne probleme rešavamo pomoću štapa i kanapa – preko Pozorišta koga nema a radi, Muzeja koji prokišnjava, kupujemo mašine za sušenje depoa Arhiva… Za sve to treba mnogo novca. Opet, u Vranju se izdvaja dosta para za kulturu i na to smo ponosni. Ali, to je uvek malo. Teško je nadati se ičem boljem. Pokućamo da izdržimo još malo i da donesemo nešto para sa strane. Zato sam bila u Bugarskoj, pokušavamo da stupimo u kontakt sa Turcima… Videćemo, sve ovde zrelo je za ozbiljna  investiciona ulaganja. Tražimo vrata na koja ćemo kucati.

Kako su u takvoj situaciji rađeni „Dani Vranja“ sa zvezdama poput Bajage? Od kojih para?

– „Dani Vranja“ nisu moj resor, ali su predviđeni budžetom. To spada pod turizam. Nisam u tome učestvovala. „Dani Vranja“ su nešto što ima malo veze sa kulturom. Ne znam koliko je to koštalo, nosioci aktivnosti bili su TOV i većnik Nebojša Zupančić. Jedino znam da je budžet  bio oko 4,2 miliona i čula sam da nije probijen. Šta je tu koliko koštalo, zaista ne znam.

ROKOVI I KONKURSI

Gradonačelnik Antić je postavio rok do 26. septembra za završetak prve faze obnove Pozorišta, pa makar „mečke padale“. I taj rok je probijen?

– Rokove postavljaju izvođači i oni su sada neznatno probijeni. Prva faza praktično je završena. Ušli smo u drugu fazu, objavili javne nabavke i očekujemo da one bude gotove u naredna dva meseca. Prva faza je stavljanje pod krov, druga su instalacije a treća opremanje novog prostora.

Koliko je daleko završetak treće faze, dakle useljenje novog Pozorišta?

– Plašim se da se ne sapletemo i na drugoj fazi sa izvođačima. Pare nisu bile problem, novac je odvojen, ali smo imali velike probleme sa izvođačima. Moramo preciznije da sklapamo poslove, da ih ne bismo opet čekali. Strašno je da grad koji ima ovakvu pozorišnu publiku  nema pozorište.

Kasni li konkurs za medije za 2015. godinu?

– Nema rokova za taj konkurs. Sada raspisujemo konkurs za kulturu za prvu polovinu 2015. Sledi konkurs za informisanje. Još uvek se ne zna da li će konkurs obuhvatiti i sredstva za RTV Vranje ili će oni i dalje biti mimo ovog konkursa. Nemamo kompletnu informaciju, tražimo formulacije pravnika. Kamen spoticanja je i rebalans budžeta. Čekamo republički rebalans, pa lokalni, pa naš novi budžet… Praktično, ne znamo kolikom konkursnom sumom raspolažemo.

Da li Vranje izdvaja dovoljno novca za medije?

– Mediji u Vranju ne dobijaju dovoljno novca, ali mislim da ću možda ostati usamljena u tom mišljenju. Ipak, nerealno je da će se ta cifra smanjivati. Svesni smo trenutka i o tome se nikada nije razgovaralo.

Gde se završavaju vaše lične ambicije?

– Ovo je neki nivo koji sam želela da dostignem. Malo već počinjem da osećam umor. Mislim da bih dobro razmislila o nekom novom angažovanju. Ne vidim sebe ni mnogo visoko, ni mnogo daleko odavde. Sigurna sam da neću napustiti DS. Ušla sam u politiku kao iskusan profesionalac i taj status koji sam donela želim da zadržim i kada odem sa ove pozicije. Želim da nadograđujem sebe, ali ne u Ničeovskoj „volji za moć“ i ne po svaku cenu.

Kažu da ste želeli da budete direktor Biblioteke?

– Nije tajna da sam desetak godina želela da odem iz RTV-a. Sada se nadam da se tamo neću vraćati. Razmišljala sam i o Biblioteci, što je normalan sled događaja za nekoga sa mojim obrazovanjem. Nisam konkurisala za to mesto i to je moj jasan stav.