Život u stečaju

,

Firme koje su nekada držale Han više praktično ne postoje, a preko tri hiljade radnika danas su prepušteni sudbini

U Vladičinom Hanu je oko 3.200 radnika od 2000. godine ostalo bez posla  kada lokalna privreda postaje taoc stečajnih postupaka. Nekada ozbiljne firme, danas su stečajni dužnici: Sloga, Fopa, Balkan brik, Delišes, Hanplast, Mehanizacija, Južna Morava i Betonjerka.

Vojska nezaposlenih je iz očaja, ali i velikog revolta prema novim vlasnicima koji su uglavnom dolazili sa velikim i bajkovitim pričama koje je demantovala realnost, koristila sve instrumente u nameri da sačuva nekada društvenu imovinu u čiju izgradnju i unapredjenje proizvodnje i tehnologije su i sami ulagali. Bilo je štrajkova, raznih varijanti sindikalnih organizovanja, bezbroj dopisa ka vladama koje su se smenjivale ali je, ako je suditi po današnjem stanju hanske privrede, vlast na svim nivoima, slabo marila za radničke vapaje. Neretko su nadležne državne agencije ostale potpuno neme na vidljive i dokazima potkrepljene inicijative radnika koje su za cilj imale da se sačuva imovina preduzeća koju su novi vlasnici prodavali ili višestruko preprodavali trećim licima, firmama i ćerkama svojih firmi.

BALKAN BRIK
Fabrika za proizvodnju crepova, sa najvećim tržištem u ovom delu Srbije, prodata je 2004. godine svom dotadašnjem poslovnom partneru Nedžadu Beljuljiju iz Bujanovca, ali je zbog neslaganja tadašnjeg rukovodstva opštine Han sa tim da vlasnik firme postane Albanac, posle brojnih pritisaka na Agenciju za privatizaciju, ova prodaja poništena pa je to bio predmet sudskog spora koji je nedavno, u korist Beljuljija, dobio epilog na sudu. Posle je, 2006, 70 posto kapitala hanske crepane prodato preduzeću „!!!D Company!“ iz Babušnice. Tada počinje sunovrat ovog preduzeća, radnici su periodično bili u štrajku, a 17. oktobra 2008. godine se desila potpuna obustava rada. Tada je sa posla otpušteno 128 radnika a zbog navodnih novčanih obaveza Balkan Brika, vlasnik je svu pokretnu i nepokretnu imovinu preneo na treće firme, izvesne „Kudo“ i „Mega“ group koje potom svoj kapital unose kao nenovčani kapital u društvo d.o.o. „Veltiks“- Niš. Kasnije „Kudo“ svoju imovinu kao ulog unosi u osnivanje privrednog društva „Sokoprojekt“. Balkan Brik 23. marta. 2011. ide u stečaj, a „Kudo“ i „Mega“ grup se pojavljuju kao poverioci i traže izlučenje svoje imovine čemu se protivi stečajni upravnik. Ove fantomske firme takodje odlaze u stečaj a sporovi povodom medjusobno uvezanih prenosa prava vlasništva se vode pred Privrednim sudom u Leskovcu. Balkan Brik je inače zapošljavao oko 200 radnika.

Danas se do stečajnih upravnika ne može doći, ne javljaju se na telefone ili su nedostupni, a fiksni brojevi u preduzećima su odavno isključeni i van funkcije.

SLOGA

Prvi stečajni postupak je otvoren nad stečajnim dužnikom AD „Sloga“ i to još 2009. godine pred Privrednim sudom u Leskovcu. Sloga je 2005. godine, prema rečima bivših radnika, bila vidjena u vlasništvu francuske kompanije DELAGRAVE koja je inače, godinama unazad uvozila poluproizvode iz ove hanske drvno-preradjivačke firme. Kod prve tenderske prodaje imovine Sloge, francuska firma je otkupila tendersku dokumentaciju ali je onda, navodno zbog nedostajućih 12 evra na ime troška poštarine, i pored uplaćenih 6.000 evra, ovaj tender poništen. Prema sećanjima bivših radnika ali i dokumentaciji do koje smo došli, ponovljeni tender je najprostije rečeno namešten konzorcijumu koji su činili „Dunav Holdings“ Inc. iz američke države Arizona vlasnika Majkla Milera koji je u Srbiji, bukvalno nedelju dana pre javljanja na tender, u Beogradu registrovao firmu „Pies Unikum d.o.o.“ i fizičko lice Vlajko Mitrović – vlasnik firme „Mikop“. Obaveza da se kupac najmanje tri godine pre kupovine bavi proizvodnjom nameštaja, bio je i ostao jedan od obavezujućih uslova za učešće na tenderu. Ovo je ignorisala i tenderska komisija ali i Ministarstvo privrede, na čijem čelu je onda bio ministar Predrag Bubalo pa je mimo Zakona o tenderskoj prodaji, dozvoljena kupovina 70 odsto kapitala Sloge pomenutom konzorcijumu. Bez ikakvog socijalnog programa i sa minimalnim investicionim programom, vreme od kupovine 2. decembra 2005. godine, iskorišćeno je za izvlačenje kapitala iz Sloge ili stvaranje fiktivnih obaveza prema Mikopu. Na osnovu tih obaveza, jedan od članova konzorcijuma (Vlajko Mitrović) je stavio hipoteku na objekat Robne kuće koji je bio u vlasništvu privatizovanog preduzeća, da bi ga, posle uvodjenja stečaja, kao izlučni poverilac dobio u vlasništvo. Zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, Agencija za priatizaciju je 8. juna 2007. godine raskinula kupoprodajni ugovor i imenovala zaštitnika društvenog kapitala koji je pokrenuo proizvodnju, ali imovina nije mogla biti sačuvana zbog tužbi poverilaca i izvršenja po raznim presudama, pa je uskoro uveden stečaj. Pre stečaja, u Slogi je radilo oko 350 radnika a u punom kapacitetu, a pre nego je privatizovana ova firma je zapošljavala 800 radnika. Tržište Sloge, koja je 70 odsto svojih proizvoda izvozila, posle zatvaranja preuzelo je nekoliko manjih privatnih firmi, a danas imovinu iz stečaja, koja je minimalna, niko ne želi da kupi.

FOPA

AD „Fopa Vladičin Han“ – fabrika omotnog papira i ambalaže, privatizovana je 2007. godine, kada su tadašnji i bivši radnici dobijali na poklon 60 odsto kapitala u vidu akcija, a 30 procenata im je omogućeno da u narednih šest godina otkupe otplatom u 72 mesečne rade. Ostalih 10 posto Fopinih akcija je pripalo fondu PIO. Kako radnici nisu otkupili svih ponudjenih 30 posto akcija, vlasnička struktura je izgledala tako da su radnici ili mali akcionari imali oko 68 odsto, 10 fond PIO i 22 procenata Akcijski fond RS. Ubrzo potom, proizvodnja u Fopi je bila na granici rentabiliteta a štrajkovi zbog neisplaćenih zarada sve češći. Ovo postaje idealna atmosfera za manipulisanje na zborovima radnika koji nisu bili edukovani i vešti trgovini akcijama na berzi. Ovaj splet okolnosti je iskoristio bugarski investitor koji je radnicima predstavljen kao moćan i bogat biznismen, zainteresovan da uloži u osavremenjivanje i obnavljanje proizvodnje. Za samo 10 dana, Bugari u septembru 2007. godine postaju vlasnici 51 odsto ukupnih akcija Fope i samim tim dobijaju upravljačka prava i većinu u Upravnom odboru. Kupovina većinskog paketa akcija je obavljena preko takozvanih „sestrinskih firmi“ ili povezanih lica što je nezakonito jer su povezana lica mogla da kupe samo 25 odsto akcija ili kompletnu imovinu preduzeća.  Prema dokumentaciji u koju smo imali uvid, kupci su u Fopi zatekli sirovinu u vrednosti od oko četiri miliona evra a proizvodnja je, doduše smanjenim obimom, tajala sve dok sirovine nisu potrošene. Do 2009. godine radnici su u više navrata štrajkovali zbog neisplaćenih zarada, obaveštavali Komisiju za hartije od vrednosti i Ministarstvo ekonomije da se ne poštuje obećano investiranje u proizvodnju, pokrenuti su brojni sudski sporovi a u novembru iste godine je i totalno obustavljena proizvodnja. Radnici putem suda traže naplatu zaostalih zarada, popisuje se imovina i sprovode izvršenja po osnovu sudskih presuda. Potom se fabrika zadužuje pod sumnjivim okolnostima a sva pokretna i nepokretna imovina prepisuje bugarskoj firmi INTERKOMERC GROUP PLUS. Iz toga proističe gomila novih, kako bivši radnici i pravnici ovog preduzeća kažu i kvalifikuju, nezakonitih pravnih radnji pa čak i to da je imovina uknjižena na novo pravno lice u Katastru nepokretnosti. Stečajni upravnik je, prema našim saznanjim, pokušao da poništi pravne radnje koje su na štetu akcionara ali postupci još uvek nisu odmakli dalje od početka. Fopa je inače zapošljavala 1.050, a pre stečaja je u njoj bilo 550 radnika. Danas su svi na ulici. Aktuelno opštinsko rukovodstvo je zainteresovano da se Fopa vrati u okvire Zakona i države pa je u interesu akcionara i žitelja Hana platilo predujam za otvaranje stečajnog postupka.

RADNICI
Malo je bivših radnika koji su posle višedecenijskog radnog staža uspeli da nadju kakav-takav posao, neki su trbuhom za kruhom otišli iz Hana, malobrojni se vratili na selo ili okrenuli sezonskim poslovima, seči i prodaji drveta za ogrev, branju šumskih plodova, pečuraka i lekovitog bilja što je jedini izvor prihoda. Niko, ali baš niko nije pristao da bude citiran i imenom potpisan u novinama, kažu, uglavnom da je sve ispričano i da svi sve znaju.
– Čekamo da sudovi odrade svoj posao, iako za nas od toga nema vajde, nema firme koja bi zaposlila pedesetogodišnjake, snalazimo se i vrtimo kao crv u drvetu da prehranimo svoje porodice i iškolujemo decu, a ako bude pameti, ovo što nam se desilo da se pamti pa da se nikad ne ponovi- kaže jedan od bivših radnika.
Opštinsko rukovodstvo je, prema rečima Gorana Mladenovića, predsednika opštine i njegovih saradnika, gotovo svakodnevno angažovano na ostvarivanju novih kontakata sa potencijalnim kupcima, ali kako po zakonu nemaju prava da se mešaju u poslovanje privrednih subjekata, na raspolaganju im je veština lobiranja i dobri kontakti u poslovnom svetu i državnim institucijama, u čiji delokrug nadležnosti spada rešavanje komplikovanih sudskih sporova i stečajnih postupaka kojima robuje ceo Han, gradjani i privreda.

DELIŠES

Privatizacija poljoprivrednog kombinata „Delišes“, koji je širom sveta decenijama izvozio preko 20 proizvoda pod robnom markom „Hani“, počela je još 2003. godine. Prema Zakonu o privatizaciji, Delišes je morao na tender. Posle dva oglašavanja za prodaju imovine niko nije bio zainteresovan za kupovinu preduzeća u teškom stanju. Država i kolektiv donose odluku da se Delišes prodaje u delovima. Uspešno je privatizovana fabrika koncentrata koju je kupio Nektar iz Bačke Palanke, koji i danas ulaže u proizvodnju i uspešno posluje. Nektar je 2012. kupio i pogone za toplu i hladnu preradu, sokaru i hladnjaču koja je posle rekonstrukcije postala najveća i najmodernija na jugu Srbije. Delišes je u punom kapacitetu zapošljavao preko 800 radnika i kooperanata, a sada u pogonu Nektara radi svega 50 radnika.

HANPLAST, MEHANIZACIJA I JUŽNA MORAVA

Hanplast, firma koja je zapošljavala oko 150 radnika prodata je izvesnom Živkoviću iz Jagodine, koji je firmu odveo u stečaj. Interesovanja za kupovinu stečajnog dužnika i pokretanje proizvodnje nema. Imovina je sačuvana a očekuje se četvrti pokušaj prodaje imovine ovog preduzeća.

Medju prvim privatizacijama u Hanu je prodaja „Mehanizacije“, koju je kupio Srboljub Stojković iz Hana, inače vlasnik Tehnogradnje. Posle maratonskih sudskih sporova, imovina je vraćena u vlasništvo Mehanizacije, a 2010. godine je i u ovom preduzeću otvoren stečaj. Zbog spornog zemljišta na kome je lociran pogon, imovina se još ne oglašava na prodaju bez obzira što je nad firmom proglašeno bankrotstvo.

Fabrika obojenih metala „Južna Morava“ je posle privatizacije oterana u stečaj kao i ostala hanska preduzeća. Firma „Nort Amerikan“ iz Beograda je zainteresovana da kupi mašine i dislocira ih u Kosjerić gde već posluje i zapošljava 110 radnika. Južna Morava je u punom kapacitetu zapošljavala 80 radnika.

„Betonjerka“ je posle privatizacije uspešno radila dok je njen vlasnik bio Mišković. Posle prodaje novom vlasniku, odvedena je u stečaj koji nikako da se otvori iz prostog razloga što niko od poverilaca ne želi da plati predujam. Prema našim saznanjima, za kupovinu Betonjerke je zainteresovana ugledna gradjevinska firma PD „Banković“ iz Crne Trave.