Rusija je naša šansa

Han treba da iskoristi sankcije Evropske unije i privoli investiture da ovde presale svoje pogone kako bi direktno izvozili na rusko tržište

Šta sa hanskim privrednim subjektima koji su zarobljeni višegodišnjim stečajnim posupcima i upravnicima, imovinom i bivšim radnicima i da li je opština u mogućnosti da u okolnostima sveopšte krize privuče i zainteresuje investitore, glavna su pitanja koja smo postavili Branislavu Miljkoviću, pomoćniku predsednika opštine zaduženom za privredu i privredni razvoj, koji je na ovoj funkciji skoro godinu dana, kao predstavnik Liberalno demokratske partije (LDP), koja je sa tri odbornika sastavni deo vladajuće koalicije, zajedno sa SNS i DS.

BRANISLAV MILjKOVIĆ: Veliki je to posao za jednog čoveka i jednu funkciju, ja bih najpre morao da kažem da smo svi u opštini udruženi oko velikog zadatka, a to je privlačenje investitora i stalni kontakti sa svima koji mogu nekako da pomognu. Najpre je trebalo uspostaviti kontakte sa svim stečajnim upravnicima, a moram da priznam da sa nekima to i nije bilo lako, sve dok nisu shvatili da želimo da budemo od pomoći, partneri koji će, u interesu gradjana i bivših radnika tih preduzeća, tragati za investitorima koji su spremni da ožive proizvodnju u fabrikama u kojima je to moguće, ili da nadjemo one koji bi uz odredjena ulaganja pokrenuli neke druge delatnosti, koristivši prazne hale i resurse lošom privatizacijom opustošenih firmi.

TRI KRUGA

VRANjSKE: Svi pričaju o „potencijalnim investitorima“; kako se oni traže i kako birate one sa kojima ćete kontaktirati i kojima predstavljate mogućnosti ulaganja u Vladičin Han?

– U pravu ste i znam da to zvuči pomalo kao fraza, ali ja sam čovek iz privrede, takodje jedan od onih koji je zbog loše privatizacije ostao bez posla, pa su mi neke prilike i mogućnosti poznate, što vidim kao prednost u obavljanju funkcije koja mi je poverena. Prvo sam kontaktirao sa svim bivšim velikim kupcima proizvoda hanskih firmi, računajući na njih kao na moguće zainteresovane, ali i sa privrednim subjektima i pojedincima koji su u vreme privatizacije bili zainteresovani za kupovinu nekih od preduzeća, ali zbog ondašnjih okolnosti nisu postali vlasnici. Treći krug su mali privrednici sa lokala, koji su kupovinom mašina iz nekih od preduzeća ulagali u podizanje nivoa kvaliteta i proširenje kapaciteta sopstvenih pogona koje su već imali.

Jesu li se odazvali i kako reaguju?

– Svi su se odazvali, većina njih je bila zainteresovana i da razgleda imovinu stečajnih dužnika, a neki su se javljali kada su oglašavane prodaje. Ono što nije u interesu Hana i naše privrede je namera nekih od njih da po niskim cenama otkupe preduzeća, demontiraju mašine koje nešto vrede i oteraju ih u svoje pogone koji su van naše opštine, što nikako ne doprinosi našoj ideji da radnike vratimo u njihove fabrike. Mali privrednici sa lokala se uveliko bore sa krizom koja ih je zadesila, a oni koji su u oblasti drvnopreradjivačke delatnosti već kupovali neke mašine iz bivšeg giganta „Sloge“, ako bi ulagali u inoviranje, kupovali bi modernije mašine ili ih eventualno zanimaju samo prazne hale, ali sve to odlažu dok, kako kažu „ne prodje kriza.“ Moram da kažem da postoje i preduzeća čija je imovina praktično svedena na nulu. To je slučaj sa „Balkan Brikom“, nekadašnjim liderom u proizvodnji crepa i gradjevinskog materijala na jugu Srbije. Po sudskim presudama, deo mašina ovog stečajnog dužnika je demontiran, oteran iz fabrike i prodat u staro gvoždje, a prema informacijama kojima raspolažem posle demontaže ove, za crepanu najvažnije mašine, ne postoji nikakva mogućnost nastavka proizvodnje. Slična je situacija i sa Fopom. Pred Pprivrednim sudom u Leskovcu je u toku postupak za poništenje pravnih radnji o prenosu pokretnih i nepokretnih stvari. To su nenadoknadive i nepopravljive štete, a sve su to posledice loše vodjenih privatizacija od kojih je hanska privreda pretrpela veću štetu nego cela Srbija od bombardovanja.

Ne treba mnogo pameti da se zaključi da je stanje loše; no, postoji li ikakva šansa i gde je treba tražiti?

– Investitori i kupci dolaze u Han, kompletno rukovodstvo sve svoje kontakte koristi kako bi nekoga zainteresovalo za ulaganje u našu opštinu. Ti ljudi se uglavnom interesuju za hale i prateću infrastrukturnu opremljenost zemljišta ili pogona koje im nudimo. Šansu vidimo u izgradnji Koridora 10 i okolnosti da ćemo postati atraktivni za investiranje onih koji bi, zbog krize u Ukrajini i sankcija Rusiji, koje mi kao država nismo uveli, svoju proizvodnju preselili iz nekih zemalja u okruženju kod nas i odavde svoje proizvode direktno izvoze za Rusiju.

– Ima li opština Han neku podršku u privlačenju investicija od inostranih ali i domaćih organizacija i zvaničnih institucija?

– Važan partner nam je SIEPA, orgaizacija koja inače strance koji žele da ulažu u Srbiju dovodi i u Han i pomaže nam pri promociji onoga što mi možemo da ponudimo. U medjuvremenu smo sa Stalnom konferencijom gradova i opština izradili brošuru sa vodičem koja je pohranjena najvažnijim podacima o karakteristikama potencijala koje nudimo, strukturi kadrova kojima raspolažemo i svim ostalim informacijama koje bi mogle zanimati investitore. U toku je i otkup zemljišta i infrastrukturno opremanje industrijske zone, tako da možemo da ponudimo 25 hektara zemljišta za „grinfild“ ulaganja. Otežavajuća okolnost je što su hale bivših firmi, kao i njihovo okruženje, u  zapuštenom stanju, što ostavlja razočaravajući i negativan utisak kod ljudi koji ih obilaze i za njih se interesuju, a mi kao lokalna samouprava nemamo gotovo nikakva prava da udjemo u posed i uredjujemo poslovni prostor stečajnih dužnika. Ipak, uz dobru volju i malo razumevanja, uspeli smo da Slogu uredimo a nadam se da će to biti dobar primer i buduća praksa i u saradnji sa ostalim firmama u stečaju. Nekada giganti koji su zapošljavali i hranili hiljade naših sugradjana, firme u čiju su izgradnju ulagali i sami radnici, sada su prave ruine a dvorišta su im zarasla u korov. Svima je zajedničko to da su zapuštene i u stečaju  – Delišes, Žičara, Sloga, Fopa, Betonjerka, Balkan Brik, Mehanizacija, Hanplast .

TURCI DOLAZE

Postoji li neka konkretna informacija koja bi značila otvaranje nekog pogona i na kraju nova radna mesta za vojsku nezaposlenih u Hanu?

– Da, ali detalji još uvek nisu zreli za javnost, a i partneru se ne bi dopalo da bilo šta o tome objavljujemo. Mogu samo da kažem da postoje velike šanse da jedan ozbiljan investitor iz Turske, koji posluje u oblasti tekstilne industrije, dodje u našu varoš. Ako znamo da ova grana upošljava veliki broj radnika, a da mi imamo kvalifikovanu radnu snagu na birou, to su uglavnom bivši radnici Jumka, onda je realno biti optimističan povodom ovih pregovora. Na tome radimo svi u opštini i potrudićemo se da budemo preduzimljivi i ozbiljno podržimo ovu pričui a postoje najave da će nam i Vlada Srbije pomoći u tome.