Ima ga onaj stari vic – lete vampiri, otac i sin, iznad Srbije u tami. Tatko pravi taktiku: „Sinko, sad idemo u ovaj grad, tu malo da zamezimo, pa letimo u onaj, tu predjelo, pa u sledeći, ordever, onda naredni, glavno jelo, pa u ono selo na desert“. Junior se mršti, šta ćeš, i kod vampira sukob generacija. „Ćale be, imam žurku kod Krvave Meri, žurim se, petlovi će da zakukuriču; zašto jednostavno ne ojadimo jedan grad, pa svak na svoju stranu?“ Ćalac mu pljusne jednu divizijsku, i edukuje ga: „Sinko, mi smo vampiri, nismo bankari“!
Celo se Vranje čudilo i krstilo, kad su ovde u vreme najveće propasti našega grada počele da se otvaraju filijale banaka sa egzotičnim, stranim imenima, i skraćenicama, koje su podsećale na NKVD, CIA, UDBA… Koga li klinca traže ovde, gde je „južno privredno čudo“ propalo za tri dana, koliko obično čuda i traju, u ovoj pustoši i teškoj oškudaciji? Bile su dve–tri naše banke, pa propadoše kao muda kroz cepane gaće, a na njihovo mesto dođoše dvadeset–trideset stranih banaka! Kakva im je to računica?
Dok ih ne prosveti bankar ovdašnji, koji je na vreme zakačio penziju: „Pa tetini be jedni, šta će oni na njujorški Menhetn, ili u londonski Siti, tamo nema oklapina, već su polokali svu krv. Nego, ovde, u Srbiju, u njen čmar Vranje, gde niko ništa ne radi, a pare mu trebaju; ogrev, zimnica, školovanje… Pa tu je fajda! Lepo ti daju kredit reklamiran pod nazivom „Tepaju ko neće“, ti normalno nemaš da vratiš, i onda te tuže sudu, uzmu ti kuću, izbace te na sokak sa porodicom, njivu, kola, izvade ti oko, bubreg, džigericu i srce, popiju ti krv, i tako naplate dug“. (Pročitati roman „Pauci“ Iva Ćipika).
Čemu ovaj dugačak uvod? Zbog toga, što sada „pauci“, kao uslov da vam daju kredit, traže od vas potpis da vaše lične (!) podatke mogu da proslede poreskoj službi Sjedinjenih Američkih Država! Gospode savaote, pa ni žena mi ne zna lične podatke, šta li će to nekom Džonu Smitu iz nekakvog Kentakija ili Tenesija? I niko ništa ne zna; „pauci“ kažu – tako nam naredili iz Narodne banke Srbije. Jorgovanka, prikladno ime za guvernerku NBS, pak, odgovara – nemamo mi nikakve veze sa tim, to banke same rade. Pa je morao da reaguje siroma’ Rodoljub Šabić, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, božepomozi da mu kredit ne zatreba.
No, ovo otvara i neka šira pitanja – da li se ovo vlast, zakrinkana u „pauke“, bankare, odriče dela svog suvereniteta u korist strane sile, i denuncira svoje sopstvene građane, one koji su za nju tako zdušno glasali? Da li su banke država u državi, za neku državu koja se ne zove Srbija, već opet ima neku opskurnu skraćenicu? SAD ili nikad.
Kao podsećanje, to je i Rusija (tadašnja skraćenica SSSR), pokušala 1948, preko Informbiroa. Ali, tada je još postojao neko koji je supersili ‘ladno mogao da kaže – ne! Now, je li majka rodila junaka…
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.