Ne može da se uči bez knjiga

,

Problemi albanske zajednice u obrazovanju dugi su deceniju i po. Oko 3000 albanskih srednjoškolaca u Bujanovcu  i Preševu od 1999. nema udžbenike na maternjem jeziku, pa su prinuđeni da na časovima hvataju beleške ili da uče iz knjiga koje ilegalno donesu sa Kosova

Šaip Kamberi, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD), koja okuplja Albance sa juga Srbije, prilično je razljutio premijera Aleksandra Vučića, kada je u Skupštini Srbije 31.jula postavio pitanje nedostatka udžbenika na maternjem jeziku za školarce u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

Premijer se najpre zahvalio Kamberiju i Albancima uopšte na strpljenju, priznavši da država do sada nije učinila dovoljno na rešavanju problema, ali je iskoristio priliku da preko poslanika poruči njegovim sunarodnicima da i oni moraju da ispunjavaju određene obaveze prema državi:

STRUJA

– Koristim priliku da i vama kažem, da očekujem da i vi lično, i svi ostali u Bujanovcu, Preševu i Medveđi ispunjavaju svoje obaveze prema državi. Što znači da plaćate struju redovno. Da plaćate sve drugo redovno. Jer, ako tražite od države Srbije dobićete ono što vam pripada i država Srbija ima pravo da naplati ono što njoj pripada. Zato vas molim, znate ovo pitanje ni u jednoj drugoj državi se ne bi postavljalo, ali pošto će sada, jedan po jedan,da padaju tajkuni i veliki vlasnici restorana koji kradu struju – povisio je Vučić ton.

Tek posle toga posvetio se udžbenicima:

– Država Srbija će to da obezbedi. To je obaveza države Srbije. Mi moramo to da poštujemo, ne zbog Evrope, već zbog toga što volimo i poštujemo naše građane.

Srđan Verbić, ministar prosvete, kazao je da će problem biti rešen vrlo brzo:

– Mi imamo problem sa neprevedenim udžbenicima na jezike manjina. Neki tenderi nisu realizovani na vreme i to je ono na čemu radimo. Sistemski će to biti rešeno novim zakonom o udžbenicima koji je u pripremi i koji će verovatno pred poslanike stići negde u oktobru ili novembru ove godine – rekao je Verbić, dodajući da je nedostatak novca takođe veliki problem u realizaciji ovog posla.

Šaip Kamberi upozorava da ni po jednom zakonu i međunarodnoj konvenciji, plaćanje računa za struju nije uslov za ispunjavanje obaveza države prema manjinama, dodavši da problemi sa udžbenicima odavno postoje.

 – Država mora da obezbedi jednake uslove za školovanje svih građana, pa i pripadnika nacionalnih manjina u skladu sa evropskim standardima. Vi znate, skoro je Republika Srbija dobila treći izveštaj Savetodavnog komiteta za praćenje okvirne konvencije i šta piše u njemu. Tako da bih zamolio da pre početka nove školske godine preduzmete konkretne mere da se i ta pitanja oko snabdevanja udžbenicima, besplatnim udžbenicima već reši jednom, jer se događa niz godina da đaci Albanci dobijaju samo prazne torbe za razliku od svojih vršnjaka u drugim opštinama koji dobijaju sve udžbenike besplatno – kaže Kamberi.

Problemi albanske zajednice u obrazovanju dugi su deceniju i po. Oko 3000 albanskih srednjoškolaca u Bujanovcu  i Preševu od 1999. nema udžbenike na maternjem jeziku, pa su prinuđeni da na časovima hvataju beleške ili da uče iz knjiga koje ilegalno donesu sa Kosova.

U školama u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku, do 1999. godine u upotrebi su bili udžbenici sa Kosova, koje je posle sukoba te godine prešlo pod međunarodni protektorat a 2008. institucije u Prištini proglasile nezavisnost od Srbije. Pred kraj prošle školske godine, sve albanske škole na jugu Srbije održale su „čas knjige“ bez nastave, u znak protesta što je u selu Rajince policija zaplenila nekoliko hiljada udžbenika dopremljenih s Kosova.

Zoran Stanković, predsednik vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije izjavio je tada da su udžbenici zaplenjeni jer su uvezeni nelegalno, bez potrebne dokumentacije.

– Svi udžbenici koji se upotrebljavaju u školama u Srbiji moraju da dobiju dozvolu Ministarstva prosvete – objasnio je Stanković.

Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca objašnjava da se problem nedostatka udžebenika uspešno rešava u osnovnim školama, gde se obezbeđuju na tri načina: uvozom iz Albanije, prevodom knjiga na srpskom jeziku i izradom novih udžbenika čiji su autori Albanci iz ovog regiona. Prema njegovim rečima, obezbeđeno je 70 odsto potrebnih knjiga za osnonu školu:

– Nedostaju udžbenici iz istorije, geografije za sedmi i osmi razred, biologije za iste razreede i muzičkog i likovnog obrazovanja – kaže Bećiri.

ISTORIJA

Oko udžbenika iz istorije i geografije problem je, kaže naš sagovornik, političke prirode. Albanci i Srbi različito gledaju na dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno na sukobe na Kosovu i jugu Srbije. Što se ostalih udženika koji nedostaju tiče, problem je što Nacionalni savet ne može da nadje dovoljno stručnog prevodioca sa srpskog na albanski.

Osim toga, problem oko geografije je taj što se u knjigama iz Albanije Kosovo tretirta kao nezavisna država, a tu nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje. Na drugoj strani, Albanci ne žele da istoriju i geografiju uče iz knjiga štampanih u Beogradu jer, po njima, ne priznaju njihov nacionalni identitet.

– Ministarstvo prosvete nije odobrilo knjige iz istorije i geografije koje su u upotrebi u Albaniji – kaže Bećiri.

Prema njegovim rečima, sa Ministarstvom se sada pregovara da se odobri samo deo udžbenika iz isztorrije, odnosno deo koji izučava stari i srednji vek, jer tu nema političkih nesuglasica.

(Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kraljevina Norveške. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške)

PROBLEMI U OBRAZOVANjU ROMA
Najveći problem u obrazovanju Roma na jugu Srbije predstavlja njihovo ekonomsko siromaštvo. Prema podacima Lokalnog tima za obrazovnu inkluziju Roma, najveće problemi u obrazovanju romske zajednice, koja zvanično čini manje oko 10 odsto od ukupno 45.000 građana bujanovačke opštine, predstavljaju   neinformisanost roditelja o značaju obrazovanja i teško prilagođavanje dece nastavnom procesu, što je posledica siromaštva i nedovoljnog poznavanja srpskog jezika na kojem prate nastavu.
Poboljšanje uslova obrazovanja jedan je od osnovnih delova Strategije za poboljšanje položaja Roma, koju je 2010. usvojila Vlada Srbije. Na osnovu tog dokumenta, Lokalni tim za inkluziju već tri godine vodi bitku da Romima u OŠ Branko Radičević, koju pohađa 720 njih (65 odsto ukupnog broja učenika), omogući bar donekle normalno školovanje. Milena Ćuković, koordinatorka Školske uprave Leskovac Ministarstva prosvete, koja je nadležna i za Bujanovac, objašnjava da se pomoć romskim đacima i njihovim roditeljima odvija prvenstveno preko DILS projekta (Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou) Ministarstva prosvete od 2012. godine.
– Radimo kampanje za edukaciju roditelja, kako bi uvideli važnost obrazovanja, edukujemo nastavnike a deci delimo besplatne udžbenike, pribor i školsku užinu – kaže Ćukovićeva.
Ona dodaje da ove akktivnosti u poslednje dve godine daju opipljive rezultate:
– Ove godine manje romske dece je napustilo školu, što je ranije bio čest slučaj – kaže Ćukovićeva i dodaje da joj veliku pomoć pruža lokalna samouprava.
Avni Aćifi i Šukrija Demirović su pedagoški asistenti za rad sa romskom decom u OŠ Branko Radičević.
Njihova uloga je da, u zavisnosti od potreba, pomažu nastavnicima u učionici, radeći pojedinačno sa decom na času, ili sa grupom dece prema instrukcijama nastavnika kojima pružaju informacije koje će im pomoći u planiraju nastavnih aktivnosti.
– Osim toga, vodimo računa o deci za vreme odmora, razgovaramo o njihovim interesovanjima i problemima, pomažemo im da se pripreme za priredbe i sekcije – kaže Aćifi.
– Razgovaramo sa roditeljima, podstičemo redovnost u pohađanju nastave, informišemo školu o porodici i učenicima, trenutnom mestu boravka ako učenici ne dolaze u školu – dodaje Demirović.
U OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu, koju pohađaju zajedno sa Srbima, ima 720 romske dece, a u Srednjoj školi „Sveti Sava“ 68.
Kenan Rašitović, predsednik NVO „Omladinski forum za edukaciju Roma“ (OFER), kaže da je težak socio-ekonomski položaj romske dece i njihovih roditelja osnovni razlog za prekid školovanja.
– Mnogi roditelji smatraju da deci nije mesto u školi, već da im je dužnost da rade kako bi doprineli kućnom budžetu – kaže Rašitović.
Od ranog proleća do kasne jeseni bujanovački Romi odlaze u nadnicu širom Srbije, najčešće u Vojvodinu, a sa sobom vode i decu koju prethodno ne ispišu iz škole obzirom da je osnovno obrazovanje po zakonu obavezno. Priličan je broj i onih, poput našeg sagovornika Ekrema, koji sreću traže u inostranstvu.
Takođe, upozorava Rašitović, nije mali broj romske dece koju roditelji primoravaju na prošnju.
– Decu koja se sa roditeljima vrate iz inostranstva, ili sa rada u drugim krajevima Srbije, vraćamo u sistem obrazovanja, ali ne u razred u kojem su bili kada su napustili školu, već u onaj koji im po uzrastu pripada – kaže Rašitović.
– Siromaštvo i stalna borba za goli opstanak utiču da ljudi nemaju jasnu sliku o školovanju. U Bujanovcu postoje delovi grada u kojima Romi i bukvalno gladuju. Oni koji bi i hteli da dete pošalju u školu, ne mogu da mu obezbede odeću i obuću, pa u takvoj situaciji se odlučuju da decu ostave kod kuće – kaže Rašitović.