Jug Srbije prioritet

,

Sve opštine juga Srbije su u težoj situaciji zbog niskog stepena ekonomskog razvoja i male potražnje za novim radnim mestima. U takvim ekonomskim okolnostima zaposleni na jugu Srbije imaju i jednu brigu više, jer su svakog trenutka suočeni mogućnošću da ostanu bez posla

Za novog direktora Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) Vlada Srbije je 12. jula imenovala Zorana Martinovića, diplomiranog pravnika iz Beograda. Da je mogao da bira, on sam teško da bi u ovoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, izabrao mesto prvog čoveka nacionalne institucije koja nikada u svojoj istoriji na evidenciji nije imala toliko ljudi koji traže posao – približavamo se opasno brojci od 800.000. To pitanje i problemi nezaposlenosti u opštinama na jugu Srbije, razlozi su za intervju za „Vranjske“ – jedan od prvih koji je dao po stupanju na dužnost.

– Da, ekonomska situacija u zemlji je izuzetno teška. Moj dolazak na ovo mesto podudario se sa donošenjem Zakona o radu – sistemskim i reformskim zakonom koji treba da promeni našu stvarnost. Ja stojim na stanovištu da je taj Zakon kod nas zakasnio. Da je donet pre dve-tri godine, danas bi imali vidljive i opipljive ekonomske efekte.

POZITIVNI POMACI

Složićemo se, Srbija u ovom trenutku nema važnijeg pitanja od bržeg otvaranja novih radnih mesta?

– Naravno. Zato je za nas u NSZ danas dominantno pitanje odnos prema nezaposlenim licima. Moramo sve svoje resurse staviti u funkciju pojačane brige države u rešavanju ovog suštinski važnog problema.

Kako?

– Moramo pronaći neku novu formulu, novi model kojim ćemo u NSZ uspostaviti čvršće i delotvornije veze između ključnih aktera tržišta rada. Moramo nezaposlenima omogućiti stalnu i direktnu vezu s poslodavcima , jer je tu ključ za rešenje ovog problema.

PROFIL
Martinović je rođen 1963. godine u Prijepolju, gde je zavešio srednju školu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Tokom 1996. godine, radio je kao stručni saradnik, a od 1997. do 2000. kao sekretar SO Barajevo.
Od 2001. godine obavljao je funkciju sekretara Saveznog ministarstva nacionalnih i etničkih zajednica, a od 2003. do 2006. je sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava pri Savetu ministara SCG.  Od 2006. godine, Martinović je bio pomoćnik direktora Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije i sekretar Nacionalnog saveta Srbije za saradnju sa Krivičnim tribunalom u Hagu za bivšu Jugoslaviju.
Godine 2006. imenovan je za člana Radne grupe za pregovora o viznim olakšicama i readmisiji sa EU.
Za direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Vlada Srbije imenovala ga je prošlog meseca.
Oženjen je i ima dvoje dece.

Na takav odnos teraju vas poslednji podaci o broju nezaposlenih?

– Prema našoj anketi, trenutno imamo 611.000 nezaposlenih. Po jednoj drugoj metodologiji, krajem jula, na evidenciji NSZ imamo tačno 769.340 nezaposlenih. Odmah želim da kažem da je u poslednje vreme došlo do blagog pozitivnog pomaka,  jer smo u martu imali 790.000 nezaposlenih. Ali i dalje nas zabrinjava kvalifikaciona struktura nezaposlenih. Recimo, imamo čak 55 odsto nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom.

Da ne napravimo zabunu kod čitalaca sa ove dve različite brojke?

– Da, prvi podatak je rezultat naše ankete o radnoj snazi, metodologiji ustanovljenoj međunarodnim standardima. Zato je anketa pouzdaniji dokument u odnosu na evidenciju NSZ. No, i jedan i drugi podatak ne daju nam mnogo optimizma.

Gde smo mi danas u poređenju s drugima?

– Mi smo i dalje u grupi onih zemalja u Evropi koje imaju visoke stope nezaposlenosti. Ipak, teše nas podaci iz oktobra prošle godine koji pokazuju da naša stopa nezaposlenosti stagnira i da je sada negde između 20 i 21 odsto. Veoma je značajno da se iz meseca u mesec ta brojka smanjuje.

Vlada je zauzela stav da ona iduće godine bude manja od 20 odsto?

– Mi radimo na tome i želeli bi da ona bude kao u Beogradu – 18 odsto. Pri tom, imajmo u vidu da je prosečna nezaposlenost u EU 10,8 odsto, a da veliki broj zemalja ima stopu između 11 i 18 odsto. U Španiji je čak 26, a Grčkoj 27 odsto.

Da se sada prebacimo na teren i probleme juga Srbije?

– Sve opštine juga Srbije su u težoj situaciji zbog niskog stepena ekonomskog razvoja i male potražnje za novim radnim mestima. U takvim ekonomskim okolnostima zaposleni na jugu Srbije imaju i jednu brigu više, jer su svakog trenutka suočeni mogućnošću da ostanu bez posla.  

U Pčinjskom okrugu stopa nezaposlenosti je negde veća za dva, a negde čak tri puta od srpske?

-Ti podaci zavise od načina kako se do njih dolazi. Jer, na evidenciji NSZ imamo veliki broj pasivnih lica, koja ne traže posao, jer sa te pozicije mogu da ostvare neka druga prava koja im pripadaju.

Znači nije tačno da je stopa nezaposlenosti u Preševu preko 60 odsto?

-Tačno je da sve opštine juga Srbije imaju visoke stope nezaposlenosti, ali podatak koji ste izneli nije tačan. Opštine Preševo i Bujanovac imaju stope nezaposlenosti 48,33 odnosno 38,09 odsto (vidi okvir, p.a). Zaboravljamo da su u težem položaju Vladičin Han sa 53,82, Trgovište 51,38 i Bosilegrad sa 50,79 odsto.

Dakle, u službenim podacima NSZ najvidljivije su ogromne regionalne ekonomske razlike?

– Taj podatak stoji, ali za NSZ je izazov da se nerazvijena područja i višenacionalne sredine dovedu u neku novu poziciju. Takva područja su južna, jugoistočna i jugozapadna Srbija.

Koje su to naše slamke spasa?

– U ovom trenutku značajan podsticaj mogu biti ekonomski programi EU PROGRESA, koji raspolaže budžetom od 24,6 miliona evra. Ovim novcem zemalja EU, Vlade Švajcarske i Srbije, pre svega će se finansirati oni infrastrukturni projekti koji mogu da zaposle što više ljudi i tako zaustave proces migracije stanovništva i radne snage.

Hoće li to biti dovoljno?

– Bez obzira na stepen razvoja i nacionalni sastav, mi ćemo našim aktivnim merama zapošljavanja više pomagati opštine sa većom stopom nezaposlenih. To će biti jedan od naših kriterijuma koji će te opštine dovesti u blagu prednost na njihovom putu ka bržem ekonomskom razvoju.

Ponešto će morati da urade i same opštine?

– Naravno, jer lokalne samouprave najbolje razumeju situaciju u kojoj se nalaze. S tim u vezi želim da pohvalim sve opštine, bez obzira na stepen njihove nerazvijenosti, što su spremne da aktivno rade na sprovođenju lokalnih akcionih planova zapošljavanja. Cenimo to što mnoge, iz i onako skromnih budžeta, izdvajaju sredstva za brže zapošljavanje.

EKONOMSKA MOĆ

To je onaj princip „dinar na dinar“?

– Da, na svaki dinar lokalne samouprave, država će priskočiti u pomoć sa isto toliko. Tu će se onda raznim benefitima uključiti i resorna ministarstva. Mi smo na taj način,u proteklom periodu, u preko 100 opština napravili dobre poslove. Ovaj način rada ubuduće ćemo pospešiti i afirmisati, mada smo svesni činjenice da one same nisu u stanju da reše nagomilane ekonomske i probleme zapošljavanja.

Koliko su opštine juga Srbije i ekspozitura NSZ bili u funkciji tog posla?

– Tek sam došao na ovo mesto da bih već imao neke podatke koja je filijala radila više, a koja manje. Osnovna naša uloga i ovde i na terenu jeste da sprovodimo u život aktivne mere politike zapošljavanja.

Direktore, na kraju razgovora da konstatujemo: čeka vas veliki posao?

– Mnogo je elemenata kojima smo limitirani u ovom poslu. Znate, za nas ovde, a posebno za filijale na terenu, veliki je uspeh ako je danas makar i jedno lice dobilo posao. Jer, je naš manevarski prostor je striktno ograničen ekonomskom moći društva i stepenom potražnje novih radnih mesta.