Četiri kilometara ćevapa

Onda i nije čudo što je cifra ovolika – ima tu godišnjica, proslava, gradskih nagrada, čega sve ne. Bilo bi možda zaniimljivo videti poneki kafanski račun, čisto da se zna šta opštinari preferiraju

Grad Vranje apsolutni je rekorder u lokalu po potrošnji budžetskih para za reprezentaciju, sa preko 3,3 miliona dinara samo u prvih šest meseci 2014. godine. Odmah za njima, začudo, ide Uprava Banje, najmanje lokalno javno preduzeće, sa neverovatnih 1,15 miliona dinara za 2013. godinu! Opet, negde u februaru došlo je do promene više direktora u javnim preduzećima i ustanovama, pa je princip štednje od tada vrlo vidljiv gotovo kog svih koji barataju državnim parama. Cifre su neumoljive i nikada ne lažu, ali ipak pokoja od njih ne daje pravu sliku.

DA SE POKVASI

Eto, od promene direktora ta Uprava Banje potrošila je

1.000 puta manje para nego dok je direktor bio Nebojša Stojanović (do kraja 2013, zamenio ga je na kratko Darko Janković). Opet, kada se 3,3 miliona pretvore u ćevape, ispada da je lokalna samouprava mesečno trošila nešto više od pola miliona dinara, ili neverovatih 14.000 ćevapa! Sve u svemu, 83.000 ćevapa za pola godine! E sad, ako je prosečan vranjski ćevap dugačak oko pet santimetara, mada dužina ovde ne igra nikakvu ulogu, onda se može reći da su opštinari, a i poneki novinar među njima, pojeli ukupno nešto preko četiri kilometara ćevapa! Ono, vešalice su možda približnija mera, treba tu nešto i da pokvasi toliko meso, ali, šalu na stranu, ovakva računica pre pokazuje skromnost ovdašnjih budžetlija nego nekakvu njihovu bahatost.

SKROMNOST I BAHATOST

Gradonačelnik Zoran Antić je na odmoru, ali iz Grada, uz cifre za reprezentaciju, napominju da se ona odnosi na Gradsku upravu, Skupštinu grada, Gradsko veće, gradonačelnika i pomoćnike gradonačelnika. Biće da zamenik gradonačelnika i nema neki trošak, čim ga ne pominju.

– Od ove cifre najveći deo sredstava izdvojen je za obeležavanje značajnih godišnjica i održavanje skupova, čiji je domaćin bio Grad. Izveštaj o izvršenju budžeta grada za prvih šest meseci 2014. usvojen je na poslednjoj sednici Skupštine grada, gde su sadržani i ovi podaci – kaže se u pisanom saopštenju iz Gradske uprave.

Prema ovom dokumentu, izveštaj koji je usvojila Skupština sačinjen je u skladu sa članom 76. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je definisano da dva puta godišnje (na šest i devet  meseci) nadležni Sekretarijat podnosi Izveštaj o izvršenju budžeta.

Onda i nije čudo što je cifra ovolika – ima tu godišnjica, proslava, gradskih nagrada, čega sve ne. Bilo bi možda zaniimljivo videti poneki kafanski račun, čisto da se zna šta opštinari preferiraju.

Naredne velike cifre među budžetlijama zahtevaju i malo ozbiljnije objašnjenje. Direktno u oči bode cifra od 1,15 miliona dinara za reprezentaciju u Zdravstvenom centru (ZC) Vranje, i to napravljena za prvih 11 meseci 2013. godine, dok je direktor bio Uroš Trajković iz URS-a. Od kada je 7. decembra 2013. godine ZC preuzeo Vladimir Stamenković (SNS) sa svojom ekipom, za osam meseci – jedan u prošloj i sedam u ovoj godini – napravljeno je ukupno 26.000 dinara reprezentacije, ili oko 3.000 dinara mesečno. U ćevapima, to je oko 90 ćevapa mesečno, ili po jedno ćevapče na direktora! A da direktora ima, ima. A da su mnogi od njih bili direktori i u Uroševo vreme, jesu. Da danas neće da komentarišu troškove tog doba, neće.

Slična je situacija i u Upravi Banje, u kojoj je na već opisani način potrošnja za reprezentaciju smanjena za oko 1.000.

– Ne interesuje me šta je ovde rađeno pre mene. Mi sada nemamo takvih troškova, i tako će i ostati – kaže direktor UB Stanko Petković.                

Slična je situacija i u Apotekarskoj ustanovi u Vranju. Tamo je do 15. aprila ove godine direktorka bila Suzana Savić, a od tog dana kormilo Apoteke preuzela je Olivera Tomić. Sve u svemu, Savićeva je za 15 meseci napravila račun od 372.000 dinara, dok je Tomićeva potrošila samo 5.000 dinara od aprila naovamo. Čak je i procenat smanjenja teško izračunati, toliko je vrtoglav.

Najveća javna preduzeća najveće su i trošadžije za reprezentaciju. „Vodovod“ i „Direkcija“ prednjače, kao najfrekventnije firme, sa ipak skromnim ciframa. No, upoređujući njihov i trošak opštinara, gde je frekvencija ljudi višestruko veća, ni oni kilometarski ćevapi sa početka teksta ne izgledaju više tako dugački.

„Vodovod“ je prošle godine u kafani potrošio 654.711 dinara, a za pola ove oko 202.715, odakle se direktno vidi tendencija smanjenja. Ako se zna da je 2012. tamo na ćevape potrošeno 959.198 dinara, tendencija štednje jasno je vidljiva. Ipak, I ove godine pojedeno je preko 30.000 ćevapa.

– Smanjenje se vidi, i vidi se da štedimo. U 2013. smo imali Komisiju za branu, goste iz Beograda, dok su ostalo kafe i sokovi. Naš trošak za reprezentaciju je ispod 0,5 odsto prihoda koje imamo. Recimo, prošle godine smo potrošili u te svrhe oko 0,22 odsto prihoda – kaže direktor  Krsta Janjić .

Sa Direkcijom je situacija nešto komplikovanija. Ova firma je, pod više direktora iz SNS koji su njome upravljali 2013. godine, probila budžet za reprezentaciju od pola miliona dinara, i potrošila 597.230 dinara. Ali, para nije bilo, pa je čak 488.274 dinara ostavljeno da plati novi direktor Dragan Stojković iz DS-a, koji je dužnost preuzeo u 2014. godini. Dugo su čekali na vlast, i sad kad su je dočekali, ne brinu mnogo šta bi Vučić rekao na tu temu.

– Sredstva za te namene ionako su planom smanjena na 300.000  dinara za 2014. godinu. Ove godine potrošili smo 294.080 dinara, što su zajedničke obaveze prethodnog direktora do februara i mene od februara. Ove godine smo za 2013. platili 420.625 dinara i 198.000 za 2014, plus još 20.000 za račune iz ranijih godina – pojašnjava Stojković situaciju u firmi u kojoj se po pitanju ćevapa, feferona i koka kola nikada nije štedelo. O viskiju da se ne nagađa.

– Ne, sad mora da se štedi, da nas vlada ne smeni – kaže pomalo u šali Stojković.

KO MALA SVADBA

Pored ovako krupnih cifara tu su i one sitnije, kao što je skromni trošak RTV Vranje. Ali, sa druge strane, na šta bi pa oni mogli da potroše ozbiljnije pare?

– Samo na neophodne stvari, što se i vidi iz podataka. Štedimo maksimalno, trošimo samo na ono bez čega se ne može – kaže direktor RTV-a Zoran Veličković.

Značajno smanjenje beleži i “Novi dom”, koji je u ovoj godini prepolovio trošak iz prethodne. Direktor firme Nebojša Radulović kaže da je od 220.000 napravljenih ove godine on napravio 140.000 dinara. Ostalih nema, na odmoru su. A bez direktora se ni računi po kafanama ne potpisuju, a kamoli da se daju u javnost.

Situacija sa javnim ustanovama nije preterano zabrinjavajuća. Opet, kako to da Predškolska ima troškove od 220.000 dinara, a Pozorište „Bora Stanković“ 122.000 dinara za 2013.? Teatar pravi i “Borine dane”, za svaku premijeru vodi ljude ko na omanju svadbu, a Predškolska duplo više troši? Dobro, ima ih više… Ostali, sve sitniš do sitniša, do neverovatnih nula dinara Centra za socijalni rad. Nema više ono što je nekada bilo, kad se imalo i kad se moglo.

– Moram da počnem da pravim račune, smeniće me zbog male reprezentacije – šali se jedan od direktora.

Ali, tako je kako je – danas em nema em se ne sme, pa svi mogu da se  hvale kako kad idu na ručak, pojedu po pola ćevapče i podele kiselu od dva deci. Idi pa budi direktor! Statusni simbol, potpisivanje računa u kafani, kao da više nije popularan. I dok Srbija ima svoje Šojiće i u stvarnosti, u Vranju su to pre neki Šojenčiki, neka skraćena južnjačka varijanta. Ne računajući one kilometre, naravno.