Unikat iz Surdulice

U ovom poslu pronašla sam sebe, uživam u toj stvaralačkoj tišini, smiruje me, moj stvaralački nemir dolazi do punog izražaja u proizvodnji nakita

U svakome od nas postoje neke unutrašnje stvaralačke sile, neki nagoni da „izađemo“ na površinu, jer „mi to možemo“. Nekome se, u samo jednom trenutku, dogodi da „otkrije“ i pronađe sebe u nečemu, da pronađe neki unutrašnji sklad i smisao. Čak se dogodi, istina retko, da neko drugi ko je uticajan, prepozna u nama taj „nemir“, prihvati ga i kanališe tako što nam pomogne na ovaj ili onaj način.

EVROPSKI FONDOVI

Nešto tako se dogodilo našoj sagovornici Danijeli Milić Gotovac iz Surdulice. Ona je svoju unutrašnju „eksploziju“ i svoj nemir pretočila u projekt kojim je aplicirala kod EU „Progresa“, čiji su stručnjaci prihvatili da njene ideje materijalizuju. I, tako je počelo. Danijela danas ima preduzeće „Unikat una“ koje se bavi proizvodnjom unikatnog nakita, izradom duboreza, rezbarenjem, pa čak i osmišljavanjem logotipa za firme.

– Kako sam počela? Sve je počelo prošle godine, onog trenutka kada sam saznala za EU „Progres“ i ono šta ta organizacija nudi i čime se bavi. Onda sam aplicirala kod njih na jednom konkursu kojim su podržali žene preduzetnice i imala sreću da prođem svojim projektom.

U priči to deluje prosto i jednostavno?

– Daleko od toga da je sve prosto i jednostavno. Sa mnom su konkurisale žene iz Vranja, Leskovca, Novog Pazara, Raške, Blaca, Prokuplja, Surdulice i još nekih mesta. Bilo je tu dosta zanimljivih ideja, a prošle su naravno samo dve najbolje.

Kraj je poznat?

– Da, dobila sam, bespovratno,  330.000 dinara iz evropskih fondova, moj udeo u projektu  je  oko 1.000 evra i tako u Surdulici formirala sopstveno preduzeće pod nazivom „Unikat una“.

Kada se to dogodilo?

– Ta saradnja sa „Progresom“ traje nešto duže od godine dana, a preduzeće sam registrovala marta ove godine. Za sada sam samo ja zaposlena, ali su mi ambicije znatno veće.

Odakle baš proizvodnja nakita?

– To sam sasvim slučajno otkrila u sebi. U tom poslu pronašla sam sebe, uživam u toj stvaralačkoj tišini, to smiruje, moj stvaralački „nemir“ dolazi do punog izražaja u proizvodnji nakita. Prepoznala sam taj manir i videla da to hoću i mogu.

Koliko su sredina i okolnosti uticale na takvu tvoju odluku?

– Naravno da jesu. Posle završetka Poljoprivredne škole u Surdulici, bila sam bez posla. Pokušala sam studije u Kragujevcu, tamo malo radila kod jednog privatnika. Na sreću, brzo sam shvatila da to nije moj posao.

Za određene vrste nakita, koriste se određeni materijali?

– U poslu, kojim se ja bavim, koristim srebrnu žicu, kristale, poludrago kamenje, porcelan, metal, drvo, medijapan, kožu, gumu…

Više puta si u razgovoru rekla da su ovo unikati?

– Da, ovo su sve unikati ručne izrade. Čak i kada pravim neku seriju, u njoj ne postoje dva istovetna primerka. U tome i jesu draž i zadovoljstvo ovg posla, jer te on, dok radiš, u jednom trenutku inspiriše na neki novi detalj, pokret, radnju.

PROFIL
Danijela Milić Gotovac je rođena 12, novembra 1981. godine u Surdulici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Udata je i majka dve devojčice – Une (5) i Lene (1). Pošto je njen projekt prošao kod EU „Progresa“, u martu je registrovala preduzeće  „Unikat una“ koje se bavi proizvodnjom unikatnog nakita, izradom duboreza, rezbarenjem, pa čak i osmišljavanjem logotipa za firme.

Lepo si to objasnila?

– Vidite, reč je ovde uglavnom o mašti i kombinaciji, o kreativnoj moći da različite, već gotove elemenate, jedan sa drugim dovodite u sklad i tako stvarate ono što kod drugih izaziva pažnju.

Oprema je nabavljena sredstvima donacije?

– Da. Za sada imam sve što mi je za početak potrebno. U ovom, kao i u drugim oblastima života, računar je važan i nezaobilazan. Za mnogo toga što radim tu su programi, tako da je samo stvar znanja, umeća i tehnike da se oni primene.

I mašinu za duborez?

– Da, alate i mašinu za duborez. Radim ikone na drvetu od oraha i trešnje. Drvo nabavljam preko Udruženja duborezaca, a nešto malo i ovde u Surdulici.

Osećam da ste jako zadovoljni i srećni dok ste u ovom okruženju?

– Zadovoljan sam onim što sam uradila za ovih godinu dana. Možda je moglo i više i bolje, ali ni ovo nije loše. Mislim da je sadašnji moj rezultat dobra osnova za nešto veće.

Kolika je tvoja dnevna, nedeljna ili mesečna produkcija?

– Pa to je teško reći. Recimo, kada se tome posvetim, minđuša u toku dana mogu da napravim 20 do 30 komada, ogrlica po dve-tri, ramova tri za mesec dana.

A, materijali?

– Materijale nabavljam svuda, gde stignem. Za sada uglavnom uz pomoć interneta. Moji dobavljači su u velikim potrošačkim centrima Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu.

Gde su i ko su tvoji kupci?

– Ostvarila sam  kontakte i sa dobavljačima i sa kupcima. Sada sam u toj fazi kada pažljivo sebi tražim mesto na ovom tržištu. Moji kupci su iz svih starosnih kategorija, a najviše ih ima u Surdulici, zatim Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kikindi.

Odakle veza Surdulica-Kikinda?

– Pa tamo sam pronašla kupca koga zanimaju moji ramovi za ikone. Radim za sada manji broj, ali mislim da ću kasnije njima malo više da im se posvetim.

Nisi pomenula Vranje?

– Žalim, ali mojih proizvoda nema u Vranju. Ostvarila sam prve kontakte, tako da se nadam da će moji unikati tako skoro stići u Vranje, jer je to veliki lokalni potrošački centar, u kome ljubitelji nakita dobro prepoznaju šta je dobro i kvalitetno.

ŽENA SA VIZIJOM

Čujemo da tvoj nakit već nose neke Evropljanke?

– Da, to je zanimljivo. Jednim kanalom sam stigla u Nemačku, drugim do Velike Britanije i Londona, trećim do Hrvatske, svuda po malo. Ali, biće me tamo uskoro još više.

O svemu pričasmo samo ne o marketingu?

– Moram priznati da za sada malo radim na marketingu. Sve što radim, radim sama, tako da ne stižem da se malo više bavim tom važnom karikom svakog posla. Drugo, mislim da u ovoj prvoj fazi ja moram da ojačam svoje proizvodne i zanatske kvalitete, a da druga faza, kao nekakva nadgradnja, bude marketing.

Uostalom tek su ti 33 godine.

– Uz sve, čuvam i dvoje dece. Mislim da će sve, u svoje vreme, doći na svoje mesto. Tek sam počela, radim lagano, strpljivo, imam viziju, mlada sam. Malo mi majka pomaže, ali za kasnije moraću da nađem nekoga koga ću radno angažovati. Starija ćerka, sa pet godina, već se zanima za ovaj posao.

Gde je budućnost ovog posla?

– Svoju i budućnost ovog posla vidim u nekom većem gradu i što dalje odavde. Recimo negde na primorju, jer je tamo najviše kupaca ovih proizvoda. Planiram da se uskoro otisnuti na Jadran , na radni odmor, da za mesec dana i odmorim i nešto prodam.

Čime da završimo ovaj razgovor?

– Najbolje je nagoveštajem jednog mog velikog posla. Pripremila sam sve, odradila kako treba, a rezultat ću saznati u septembru. Očekujem da to bude prilično veliko iznenađenje. No, neka to za sada bude tajna.