Poverenje je uslov stabilnosti regiona

, , ,

Nedostatak političke volje glavni je razlog spore integracije Albanaca u državne organe i institucije od završetka oružanih sukoba u regionu 2001. godine do danas  – jedinstveni su politički predstavnici Albanaca .Na drugoj strani, predstavnici Srba smatraju da je albanska zajednica dobila i više nego što joj pripada, ali i od onoga što je predviđeno „Čovićevim planom“ od pre 13 godina

Nedostatak političke volje glavni je razlog spore integracije Albanaca u državne organe i institucije od završetka oružanih sukoba u regionu 2001. godine do danas  – jedinstveni su politički predstavnici Albanaca iz Preševa i Bujanovca.

Na drugoj strani, predstavnici Srba smatraju da je albanska zajednica dobila i više nego što joj pripada, ali i od onoga što je predviđeno „Čovićevim planom“ od pre 13 godina, koji se sastoji iz tri faze – prestanak sukoba, integracije i ekonomski oporavak.

Šaip Kamberi, narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje u Skupštini Srbije, smatra da osim prestanka sukoba, ostale stavke iz plana za oporavak regiona nisu ispunjene:

– Ovaj region je i dalje ekonomski zaostao, nema investicija. Takođe, ni Albanci nisu dovoljno zastupljeni u držvanim institucijama shodno njihovom broju – kaže Kamberi.

PRAVOSUDjE

Na jugu Srbije živi oko 70.000 etničkih Albanaca. U Preševu oni čine 95 odsto ukupnog stanovništva, a u Bujanovcu oko 60. Kamberi kaže da uprkos toj činjenici njegovi sunarodnici nisu dovoljno zastupljeni pre svega u pravosuđu, policijskom komandnom kadru, Poreskoj upravi, Katastru, Carini.

– Poseban problem je u pravosuđu – naglašava Kamberi.

– Iako u Preševu od oko 40.000 stanovnika 95 odsto čine Albanci, posle  reforme pravosudja 2013. godine, u toj opštini ne postoji ni jedan sud osim prekršajnog, pa su građdjani prinudjeni da po pravdu odlaze u 30 kilometara udaljeni Bujanovac, ili u centar regiona Vranje, udaljeno 50 km. Ljudi iz Preševa moraju da putuju čak i da bi dobili najobičniju sudsku overu ili document – kaže Kamberi.

Međutim, ovo nije jedini problem. Zbog nedovoljne integracije Albanaca, u Osnovnom sudu u Bujanovcu, prema podacima regionalnog Odbora za ljudska prava, od 72 zaposlena radnika samo je 7 Albanaca.

– Zbog nesprovodjenja Zakona o zvaničnoj upotrebi maternjeg jezika, kao i nedovoljnog broja sudijskih službenika iz redova albanske zajednice, Albancima je uskraćeno pravo na pošteno i fer sudjenje na maternjem jeziku, već se to čini uz pomoć sudskih tumača. Još je gora situacija u Vranju, gde se nalaze drugostepeni sudovi  i tužilaštva. Od oko 300 ljudi zaposlenih u vranjskom pravosudju (Osnovni i Viši sud i Osnovno i više Tužilaštvo), samo je jedan Albanac (zamenik tužioca). Ovakvo stanje duboko je u suprotnosti sa srpskim Zakonom o pravima nacionalnih manjina.

Kamberi kaže da sve ovo ima za posledicu da Albanci nemaju poverenje u državu i njene institucije.

– A poverenje u institucije i državu je ključ stabilizacije  regiona.

Kao glavne uslove za uspostavljanje vladavine prava na jugu Srbije, osim veće zastupljenosti u državnim institucijama, Albanci  navode ekonomski oporavak, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, rešavanje problema sa školskim udžbenicima na maternjem jeziku.

– U nekim institucijama nema ni jednog zaposlenog Albanca, kao što je Katastar koji se nalazi u prostorijama Opštinske uprave u Bujanovcu. Od 11 republičkih inspekcija koje rade u lokalu, u samo jednoj radi Albanac od ukupno 63 zaposlena. Albanci su zahvaljujući projektu „multietničke policije“ zastupljeni u ovoj službi, ali ne u komandnom kadru – kaže Kamberi, inače do 2012. Predsednik Opštine Bujanovac.

DIJALOG

Njegova PDD je u opoziciji, a okosnicu vlasti u ovom gradu čini albanska Demokratska partija predsednika opštine Nagipa Arifija uz podršku koalicije nekoliko srpskih stranaka.

Stojanča Arsić, zamenik predsednika opštine Bujanovac i predstavnik Srba misli da Albanci sa juga Srbije ponekad i preteruju u zahtevima prema državi, i tako, prema njegovom mišljenju, sami koče proces integracije.

– Primera radi, Albanci su bojkotovali popis stanovništva 2011, što im nikako ne ide u prilog.  Srbi se zalažu za proces integracije Albanaca, ali da pojedini albanski lideri zloupotrebljavaju tu podršku u dnevnopolitičke svrhe, tvrdeći da država Srbija nije ništa učinila za njih, što je netačno.  Mnogo je za Albance učinjeno na planu izgradnje infrastrukturnih objekata, obrazovanja, kulture, definisanja simbola nacionalne manjine i obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku – tvrdi Arsić.

Skender Destani, lider Demokratske unije doline (DUD) i zamenik predsednika opštine Preševo kaže da po okončanju sukoba nisu usledili adekvatni potezi države. Zbog toga, naglašava Destani, ekonomska situacija u tri opštine juga Srbije liči na katastrofičnu.

 – Nema investicija i mladi iz svih etničkih zajednica odlaze odavde. Ne vide nikakvu perspektivu.

Međutim, predstavnici države u regionu ne slažu se sa ovakvom konstatacijom. Preko vladinog Koordinacionog tela, osnovanog 2000.godine da bude spona između centralnih i lokalnih vlasti, u region je do sada država uložila75 miliona evra kroz razne investicije, a još 35 miliona obezbedila je međunarodna zajednica.

Zoran Stanković, šef Koordinacionog tela kaže da je nakon njegovog dolaska na čelo ovog vladinog tela krajem 2012, posle pregovora sa albanskim liderima, napravljena strategija u sedam tačaka Srbije.

Prema njegovim rečima, Bujanovac, Preševo i Medveđa, mimo redovnih budžeta, dobijaju godišnje oko 250 miliona dinara, što je 2013.bilo za oko deset odsto više od redovnih prihoda ostalih opština  u zemlji.

Stanković kao uspeh države navodi i izgradnju porodilišta u Preševu, u koje su država i donatori uložili 1,5 miliona evra, otvaranje odeljenja subotičkog Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, koje uskoro dobija i svoju zgradu, stipendije za 250 srednjoškolaca iz svih zajednica i 30 studenata za studiranje u Novom Sadu, infrastrukturne objekte, subvencije preduzetnicima…

 – Dijalog sa predstavnicima Albanaca sada se odvija uz posredovanje OEBS-a – podseća Stanković, koji priznaje da država možda nije ispunila sve zahteve albanske zajednice, ali dodaje da njeni lideri uveličavaju taj problem.

– Trebalo je da 36 Albanaca dobije posao u državnim organima, a samo njih šest nije – kaže Stanković.

On naglašava da će se problemi ove zajednice i dalje rešavati shodno zakonima Srbije.

Kamberi, međutim, kaže da se problemi Albanaca ne rešavaju u praksi:

– Ni jedan proces nije okončan – kaže Kamberi.

Kao primer on navodi obećanje iz 2010. o zapošljavanju 63 albanskih službenika u državnim institucijama:

– Na kraju, ne samo da ta mesta nisu dobili Albanci, nego ni lokalni Srbi jer su posao dobili Srbi iz drugih sredina – kaže Kamberi.

Prema njegovim rečima, stabilizacija regiona može se uspostaviti samo ako sve etničke grupe imaju podjednak tretman države i pristup institucijama.

A to se omogućava na taj način što se pripadnicima svih etničkih grupa u državi daje jednak pristup tim istim institucijama.

– To je obaveza koja proizilazi iz svih međunarodnih dokumenata, a Srbiju na to obavezuju i pregovaračka poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja EU – podseća Kamberi.

Skender Destani skreće pažnju na oblasti kojima nova vlada u Beogradu mora da obrati pažnju ukoliko zaista želi integraciju Albanaca:

– Nova vlada mora raditi na zadovoljavanju prava Albanaca, kako kolektivnih, tako i individualnih, a pre svega u političkom i socijalnom smislu, u pravcu zadovoljenja zdravstvenih i obrazovnih potreba – kaže Destani.

Poslanik Kamberi očekuje više sluha nove vlade za probleme Albanaca.

(Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kraljevina Norveške. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora Nikole Lazića i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške.)