Djavolji advokat Velikog Arhitekte

,

Šta piše u poruci koju je jednom davno poslao gradonačelniku, hoće li naprednjaci da se vrate u vlast, ko zloupotrebljava Slađana Disića, kakav je osećaj kad vam upere pištolj u glavu, da li je saznao ko mu je zapalio auto pošto se druži sa optuženima za paljevine, šta mu je strast osim politike, da li je privilegija biti jedinac u imućnoj porodici, zašto zatvara kafić i sa kim održava veze

 

Branimir Stojančić višestruko je zanimljiva ličnost. U vlasti i oko nje nalazi se od rane mladosti, gradski je većnik, prvi operativac Socijalističke partije Srbije (SPS), a sa druge strane gradski lik, vlasnik kafića, odlično obaveštena ličnost koja se viđa na svakom mestu u gradu. Stojančić je i danas mlad čovek (1978), a već predugo pamti i ima iskustvo starog vuka. Protivnici ga optužuju za razne stvari, od privatniih preko političkih do moralnih, ali on i dalje čvrsto gazi, sudbinski vezan za gradonačelnika Zorana Antića, inače svog pobratima. U otvorenom razgovoru za „Vranjske“ Stojančić iznosi niz nepoznatih detalja o sebi i drugima, jasno oslikavajući vreme sadašnje, baš takvo kakvo je.

NE DAMO NA SEBE

VRANjSKE: Stiče se utisak da je lokalna vlast u jednoj do sada retkoj, pre svega medijskoj, defanzivi?

STOJANČIĆ:  Ne, reč je o spletu okolnosti. Stanje u lokalnoj skupštini je stabilizovano, kao i međupartijska situacija na nivou države. Imali smo velike turbulencije, ali sada je situacija mirnija, bez velikih priitisaka. Dali smo akcenat na rešavanje gradskih problema. Medijski smo povučeni u domenu politike, ali ne i u smislu odnosa prema građanima.

PROFIL
Branimir  Stojančić rođen je 1978. godine. Oženjen je i ima jedno dete. U SPS je od 1996. godine, i prošao sve nivoe stranke – od člana mladih socijalista do genseka gradskog odbora. Bio je odbornik posle 2000. godine, pa portparol gradskog odbora, pa potpredsednik stranke, da bi danas bio na funkciji genseka GrO SPS-a. U jednom mandatu bio član Glavnog odbora SPS-a, u drugom smenjen sa te funkcije. Završio je Srednu ekonomsku školu u Vranju, i stepen na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
– Svi koji mi zameraju nedostatak diplome uskoro će biti vrlo, vrlo iznenađeni – kaže Stojančić.

Kakva je sada situacija u Skupštini, posle svih turbulencija, ulazaka i izlazaka?

– Dobra. Prirodna je potreba SNS da dođe na vlast. Mi nismo gušili opoziciju, nego smo samo hteli da jasno znamo ko je opozicija, a ko nije. Mi nismo znali, a ni sada ne znamo ko nam je opozicija? Zašto je SNS izašao iz koalicije? Imali smo normalno funkcionisanje, i samo oni znaju zašto su tako postupili. Nije bilo ni jednog razloga za njihov izlazak. Problemi koje su oni imali unutar stranke reflektovali su se i na nas. Sad, kad pogledamo unazad i kada ima naznaka da će SNS da se vrati u vlast, jasno se vidi da su prethodne dve godine izgubljene uzalud.

Da li ste ostanak na vlasti platili novcem koji nije vaš, nego je novac građana?

– Diskutabilno. Priča oko svih zapošljavanja tih ljudi koje smo zaposlili iz SNS-a je samo realizacija onoga što je već njima obećano. Ajde da otvorimo i zapošljavanja pre toga. Nijedan potez nije učinjen da se neko rasturi pa da se uzme odbornička većina. Ne, kockice se samo sklapaju. I dalje.

Kako dalje sa SNS-om?

– Sa njima ni jednog časa nismo prekidali kontakt, ni sa jednom od struja u toj stranci. Ali, nikada nije, i neće biti dozvoljeno da se neko iskaljuje na nama i da na nama gradi karijeru. Sve strane tamo poštujemo koliko oni nas poštuju.

Ali, oni su prevelliki faktor da sa njima možete lako?

– Pa, očigledno da nisu. Videćemo kako će proći na lokalu. Neko ko ima preko 50 odsto glasova na lokalu treba bar da ima predsednika stranke, ako ne odbor, i da znamo sa kime ćemo pregovarati u punom mandatu.

Dobro, ali kako dalje sa njima takvima kakvi jesu?

– Čim se stabilizuju, čim izađu sa svojim zahtevima, znaćemo kako. Neformalno se čuje da su se SNS i SPS dogovorili da se te stranke vraćaju u lokalnu vlast tamo gde su izašli, pa ćemo videti.

Ako vratite SNS, da li to znači da ćete izbaciiti DS?

– Ne,  ne. Imamo stabilnu koaliciju i mi tu ništa nećemo menjati. Kako, videćemo.

Može li da se desi da uskoro sve lokalne stranke, osim NDS-a i Igora Andonova, uđu u vlast?

– Zašto da ne? Zašto da ne i Igor? U ovoj zemlji je sve moguće. U zemlji u kojoj ministar traži ostavku od gradonačelnika koji je dao ostavku pre šest meseci, više ništa ne može da čudi.

Da li je SPS danas spreman da primi SNS nazad u vlast?

– Lično mislim da više neće biti dogovora. Ne možemo da vratimo SNS jer su oni tu pa tu. Koga, uostalom, da vratimo? Ove koji su bili sa nama, odborničku grupu da uzmemo, Mikija Nešića, Nikolića, koga? Kod njih je došlo do poremećaja da ljudi koji su izgurali izbore u toj stranci više nisu tamo. Poverenici pak nisu izlazili na izbore… Uostalom, sami su napustili vlast.

SPS JASTREBOVI

Da li je raskid sa SNS-om bio na ličnoj bazi?

– Ne, nego po naređenju PPV-a. I pola su izašli, a pola su ostali, pa su se svađali među sobom… Danas, nismo preterano bliski ni sa jednom strujom. Ni sa poslanikom Nikolićem, sa njim sarađujemo na zvaničnoj osnovi. SNS nas nije zvao kad je otvarao prostorije, pa nismo ni otišli. Nikolić nas je zvao, pa smo se pojavili. Dali smo mu kancelariju jer je on to zvanično tražio. Da nam Tončev traži to isto, isto će i dobiti. Predlagali smo to i ranije poslanicima, i smatramo to normalnim.

Vi ste jedan od onih koji su najglasnije pričali da SNS u Vranju sada čine Miloševićevi ljudi koji su davno napustili SPS, prvo od njega uzevši sve što mogu?

– I sada je prilika da se stranke očiste. Neka tamo odu svi kojima je tamo mesto.  Govorio sam čak i da SPS treba da ode u opoziiciju. U SNS-u su ljudi koji su izazvali 5. oktobar, i njihova deca, koji su simbol za te apsolutističke tendencije koje su onda harale strankom. Narod će ih već preopoznati. Nemoj da imamo situaciju da nam sutra gradom upravljaju JUL i tvrdokorni SPS.

TEORIJA ZAVERE
Po vašem FB profilu može se oceniti da se pristalica onoga što se zove teorija zavere?
– Krećući se u tim krugovima, neke stvari jednostavno ne mogu da progutam. Recimo, da je onaj avio srušen na dan Lenjinovog rođendana. Ili da je Gavrilo Princip bio anonimni lik, čovek koji je bio povezan sa mnogim službama iz okruženja. Ne mogu da progutam priču o ubistvu Zorana Djinđića. Na mesta sa koga je pucano na njega nalazi se veliki masonski znak. Ili da je dan osnivanja SPS-a isti dan kada je streljan Draža Mihajlović. Neke stvari ne piju vodu. Ne mogu da progutam da su 1913. u istom restoranu u Beču ručavali Tito, Trocki, Staljin, Hitler, Frojd i Lenjin, a kasnije ratovali međusobno. Ali, sve to treba uzimati sa rezervom.
Šta to znači – novum ordus seklorum?
– Pa, novi svetski poredak. Kada pogledate novčanicu od jednog dolara, ta maksima tamo je napisana. Ja je nosim u novčaniku i ne menjam je. Ona je cela masonska, kao i cela SAD. I na toj novčanici piše sve što o tome treba da se zna, treba samo čitati. U novom svetskom poretku vranjska i kumanovska kotlina su veoma značajni.. Neko veliki je rekao – ko drži jug Srbije, vladaće Balkanom. Nisam za teoriju zavere, ali najveća američka ambasada je u Makedoniji. Najveći broj studenata na univerzitetima u EU  je iz ovog trougla. Ništa nije slučajno, naročito u politici.

Kako SPS sada funkcioniše sa brojnim koalicionim partnerima? Prilikom pokušaja obaranja sadašnje većine, mnogima od njih obećavano je sve što zamisle?

– Pokazali su snagu i korektnost, i sada još bolje funkcionišemo. Sve im je nuđeno, a oni su ostali uz nas, i to mnogo govori i o nama i o našem odnosu prema koalicionom partneru.

A URS?

– Oni su sami izabrali. Tu je predsednik URS-a napravio najveću grešku, koja ga je skupo koštala, i stranke i mnogih pozicija. Možda je imao pogrešne informacije, možda mu je nešto obećano. Žao mi ljudi, neki su prebegli u druge stranke, neki ostali. Kod nas ih nema, ne.

Kakva je situacija u SPS-u, posle odluke da vratite stare kadrove u centar  zbivanja?

– Ako mislite na Krstu Janjića, on je uvek bio tu, i uvek nam je davao podršku. Imamo u rukovodstvu bivše sekretare stranke, šefove partije, to je naša snaga. Naš odnos sa Negovanom Stankovićem, državnim  sekretarom, izuzetan je. Ni jednog časa od kada smo došli  Zoran i ja nije bilo sukoba.

Kako je počela vaša politička karijera?

– Mnogi ne znaju, to je bio presudan sastanak u kancelariji kod Bože Ilića, u trenutu kada je došlo do „sukoba“ starih gardi unutar SPS-a. Meni su tada Mire, Boža, Knežević, Negovan, posle njegove ostavke na mesto genseka SPS-a u Vranju, ponudili da preuzmem tu funkciju. Ja sam tada još uvek bio student, pa sam u dogovoru sa Antićem odlučio da podržim njega za sekretara. Od tada počinje bukvalno procvat SPS-a. Zoranu su nuđene i druge funkcije, ali ih on nije prihvatao. Nismo dolazili preko leševa, nego je sve išlo postupno.

Kakav je sada vaš odnos sa gradonačelnikom  Antićem?

– Prvo, mi smo nerazdvojni drugari, pobratimi, tu su nam i porodice. Mi u SPS-u imamo zajedničku kancelariju, to nikada nije bilo. Imamo i razmirice, ali ih zovemo razmena mišljenja. Kritikuje me, kritikujem ga…

Na kojim osnovama ste postigli toliku bliskost?

– Prvo, generacijski smo bliski, mada se uopšte nismo znali iako smo bili komšije. Putevi su nam se poklopili tek kada smo krenuli sa SPS-om. I onda čuvena priča sa Banetom Ivkovićem. Ja sam bio u Nišu, a u partiji razmirice. Tada sam mu poslao poruku koju on čuva i dan danas u telefonu – ma šta da se dešava, ja sam uz tebe. I od tada kreće naše prijateljstvo i saradnja.

KUM I POBRATIM

Bili ste uz Ivkovića?

– Ne, mi smo bili uz politiku povratka bazi. Bila je to jedna zdrava ekipa. I od tada, mi do danas sprovodimo tu politiku. Ni jedna odluka se kod nas ne donosi odozgo naniže, nego se uvek donosi od baze naviše. Tu politiku nikada nismo i nikada nećemo napustiti. I zato je SPS tako jak.

Da se vratimo Antiću. Ne mešate li vi privatno i službeno, budući da ste se i orodili?

– Mislim da je jedina naša greška što trčimo korak ispred. Ja sam sa 26 godina postao odbornik, pa najmlađi član Gradskog veća. On najmlađi predsednik. Sada je to već postalo opterećenje. Zašto je čudno što ga ja podržavam u svemu? Ajde da promenimo tradiciju, da jednom pobratim pobratimu ili kumu u Srbiji ne skine glavu, nego da sarađuju.  Ceo život nam je isprepletan, 24 časa dnevno. Statut partije smo pravili u mojoj radnoj sobi, a izbore kreirali u njegovoj kuhinji.

Zar nikada ne kritikujete svog gradonačelnika?

– Kritkovaću ga, ali samo zato da nam ideje budu bolje. Ja ću do kraja da ostanem sa njim, ne zato što sam pobratim, nego što ima zdrave ideje. Nijedan potez koji je napravio kao gradonačelnik nije bio glup, nego promišljen i državnički. Uradio je sve što jedan gradonačelnik može da uradi. Zašto da ga onda ne podržim?

Kako u SPS-u podnose to što vas dvojica, mladi ljudi, takoreći vodite stranku?

– Nije bilo razmirica po tom pitanju, ali stranačka disciplina mora da se poštuje. Nas su izabrali na stranačkim izborima, i imali smo do sada podršku svih. Još 2002. godine smo rekli – ima zaslužnih članova, i za to će dobiti plakete. Nema više ja sam Slobin kadar, kadar ovog ili onog. Sada su svi kadrovi SPS-a.

Kako fukcionišete sa Simpovim kadrovima, kao što su Siniša Mitić ili Budimir Mihajlović?

– Oni su jedno veme bili kandidati za predsednika stranke ili za druge visoke funkcije. Ali, na zadnjem Izvršnom odboru stranke pre stranačkih izbora, oni su povukli svoje kandidature. Dali smo podšku Simpu uvek kada je trebalo, i mi stojimo iza toga. Nama se u jednom času nije dopadala Simpova politička priča, ali smo kompaniju uvek podržavali.

Čekajte, vi ste ipak u jednom periodu morali da idete kod Dragana Tomića po mišljenje?

– Ne, nikada nije bilo nametanja nečije volje. Sa Tomićem sam imao pet ili šest sastanaka, i to je bila razmena mišljenja. Voleo bih da sada, ne mora Tomić, neka bilo ko bude tata za Vranje. Nemamo ljudi koji danas u Srbiji sede u Vladi ili na drugom mestu u Beogradu gde se odllučuje o novcu. A imali smo ih. I to je vrlo opasno po Vranje.

Stekao se utisak da je Tomićevo otvoreno pismo, jednim svojim delom, direktno upućeno na adresu lokalne vlasti?

– Apsolutno ne mislim o tome tako. Neka rukovodstvo Kompanije napravi plan izlaska iz krize, neka kaže gde da se lobira, kod Vlade, banaka, gde, i mi ćemo da izginemo za to. Ali, mora da se odluče šta žele da rade. Sve što je bilo u moći i stranke i lokalne vlasti, mi smo uradili. Disić je sada u najnezgodnijoj poziciji. Ne znam da li on ima sa kim da razgovara u Beogradu a da taj neko razume problem Simpa. A mislim da nema.

SUPRUGA
Kako to da vi, tako moćan čovek, niste uspeli da zaposlite sopstvenu suprugu?
– Mogao sam, “na jedan”, ali nisam želeo mimo zakona, na silu i na štetu drugih. Pitajte Dragana Nikolića šta je sve tamo rađeno. Mislim da će ta priča oko moje supruge skupo da košta grad, i mislim da će to neko morati da plati. Centar za talente ima budžet četiri miliona, a za sudske tužbe u procesima koje su izgubili biće potrebno više novca.

IZGUBLjENO VREME

Čaršija smatra da je baš Disić dobio zadatak da oformi odbor SNS-a u Vranju?

– Onoga časa kada Disić direktno uđe u politiku, on je za mene politička ličnost. On je i dalje jedan od boljih menadžera, i žao mi je što je zloupotrebljen, i što je poverovao da smo mi protiv njega. Mi znamo ko je šta protiv njega štampao i kako mu je to podmetnuto.  A tvrdim da su to ljudi iz SNS-a. Pošteni  članovi SPS-a iz Simpa su i dalje tu. Niko nigde nije otišao. Tvrdim da je Simpo većinski glasao za SPS, i pored svih pritisaka i svega što se dešavalo.

Šta je to što ste vi lično dobili od politike, a šta ste izgubili?

– Od 2002. godine, a to se može proveriti, ja nisam uvećao svoju imovinu. I sve što sam stekao, prijavio sam. Dobio sam pozicije u gradu,  izgradio ime, i u političkom i u stručnom delu. Ima mnogo dobitaka, i finansijskih i društvenih. Sa druge strane, izgubljen privatni život, izgubljeno vreme, da ne pričamo o krvnoj sllici. Ali, to sam sam birao.

Važite za jednog od najbogatijih političara?

– Ja sam jedinac u dobrostojećoj porodici, otac mi ima veliki broj akcija „Alfe“. Sa majčine strane nasledio sam kuće, šume, njive… Prva kola sam dobio za rođendan, i ovaj “pežo” su mi kupili roditeji. Treba li da se stidim toga? Ništa nisam prodao, prokockao ili propio. I na to sam ponosan. Dobro sam zarađivao i pre politike i tu nema nikakve tajne. Počeo sam da radim kao srednjoškolac, a prvi poslodavac mi je bio Joca Kocevski.  

U kom času ste rešili da se bavite i privatni poslom, kafićem?

– To sam zamislio kao društveni klub, gde će „svrtku“ imati mnogi gradski ljudi. To mi je bilo čisto zadovoljstvo. Što se tiče posla, u minusu sam najmanje 10.000 evra.

Kažu da ćete kafić dati pod zakup jednom od gradskih žestokih momaka?

– Ne, zatvaram 1. avgusta, rasprodajem imovinu i kraj. Posao se pokazao nerentabilnim. Ima drugih poslova, ne želim više na to da trošim energiju.

Nemate poroke, ne kockate se i ne pijete. Šta je vaše zadovoljstvo?

– Politika, to je moja strast. Volim da izlazim, svuda, i to je zadovoljstvo. Više puta ste bili na meti piromana?

– Ne, samo jednom su mi palili automobil. Lično, ne vidim razloge za napade ni na Zorana ni na mene. Ja se sa momcima koji su osumnjičeni za paljevine u poslednjih nekoliko  meseci intenzivno družim. Ali, i dalje ne znam zašto sam ostao bez automobila. Da li je to bio pokušaj političkog pritiska? Od 2002. postoji tendencija ulaska ljudi iz kriminogene sredine u politiku. E takvi u SPS nikada nisu mogli ni da privire. 

Kako se čovek bori sa tim kad mu neko na semaforu priđe i uperi pištolj u glavu?

– Da, to se desilo i Zoranu i meni. Šta može, da mi oduzme  život? A ovako može da mi uzme sve. Izabrali smo da se bavimo time. Misliš da je prijatno kada ujutru palim kola? Parkiram ih u garaži. Ima mnogo ljudi sa bolesnim ambicijama, ali prema takvima smo imali uvek čvrst stav – ni blizu nama, ni blizu stranci.

Ali, vi ste u neku ruku bliski sa tim ljudima?

– Pa ja ne mogu da pobegnem od njih, ali nemam poslove sa njima. Da li smo nekada nekoga zvali i nešto tražili? Znamo ih, ali se sa njima ne mešamo i nikada to nećemo činiti. Svako neka radi svoj posao.

Važite za izuzetno verziranog čoveka u poslovima bezbednosti.

– Mnogo me približavaju tom miljeu, mnogo više nego što je to u praksi tako. Postoje razni kontakti i veze, ali o tome uvek obaveštavam i BIA i VBA. Dolazim u kontakt sa raznim ljudima, ali o tome su uvek obavešteni oni koji moraju to da znaju.

Zašto ste baš vi u centru tih zbivanja?

– Pa, ne znam. Ali, ja kao gensek SPS-a moram sve da znam. Kao đavolji advokat, i u podzemlju i u nadzemlju. Ne mogu ja da zaustavim ljude da dođu i kažu sve što ih muči.

Za vas važi da ste bliski tajnim organizacijama?

–  Ne, ja sam blizak diskretnim organizacijama, društvima sa tajnama. Koja je to organizacija tajna?

Govorimo o masonima.

– Više nisam ni član Rotari kluba. Nisam član ni jednog tajnog društva, nego, možda, društva sa tajnama. I masoni su javno društvo, skoro je u Srbiji bio kongres Velike nacionalne lože, pa svetski kongres Velikog orijenta Francuske, bio je tu predsednik Velškog reda Slobodnih zidara, posetio Srbiju, sve je bilo javno. Uvek kada se jedno društvo otkrije u javnosti, nastaje neko još tajnije. To je nešto moje privatno, ali verujem u vrhovnog arhitektu, a pravoslavac sam, hrišćanin.

ZDRAVSTVENI CENTAR
Šta ćete sa Zdravstvnim centrom?
– Biće tu velikih problema, jer je ZC ne prezadužen, nego prepreprezadužen. I sadašnje rukovodstvo ZC ne bavi se izlaskom iz krize, nego se nepotrebno bavi time ko će gde biti direktor ili načelnik. Tamo treba ekonomista da dođe, jer ima previše problema. ZC nema jasnu strategiju, totalno se luta, a vreme ide. Mi smo dali rukovodstvu šansu da radi, i sada očekujemo rezultate. Nešto ne štima, ali nešto i ide u dobrom pravcu.

Šta to znači – novum ordus seklorum?

– Pa, novi svetski poredak. Kada pogledate novčanicu od jednog dolara, ta maksima tamo je napisana. Ja je nosim u novčaniku i ne menjam je. Ona je cela masonska, kao i cela SAD. I na toj novčanici piše sve što o tome treba da se zna, treba samo čitati. U novom svetskom poretku vranjska i kumanovska kotlina su veoma značajni. Neko veliki je rekao – ko drži jug Srbije, vladaće Balkanom. Nisam za teoriju zavere, ali najveća američka ambasada je u Makedoniji. Najveći broj studenata na univerzitetima u EU  je iz ovog trougla. Ništa nije slučajno, naročito u politici.

Da se vratimo priči o bezbednosti. Posle napada na Dejana Nikolića više ništa, čini se, neće biti isto? 

– I ranije je bilo podmetanja bombi u Vranju. Ali ovo je… Nije dobro što se to desilo, ugrožen je život mladog čoveka sa kojim sam u dobrim odnosima, nije dobro što se desilo u Vranju, na jugu Srbije, nije dobar način na koji se to desilo. Krupna je to igra, ali u dalje detalje ne bih ulazio.

ŽESTOKI MOMCI

U jednom trenutku došlo je do približavanja dela SNS i lokalnih žestokih momaka? Da li je SPS odgovorio približavanjem nekoj drugoj sličnoj grupi, kako se govori?

– Nema potrebe za tim, uvek smo se branili policijom. Na izborima smo sada imali plaćeno obezbeđenje, i tu nema ništa sporno, sve je legalno. Ne organizujemo mi nikakve grupe, nikada o tome nismo mislili. Da li smo spremni da se branimo? Jesmo. Članovima SPS-a se pale kola, nanosi nam se šteta, i niko o tome ne priča. Ne ide da samo sedimo i trpimo.

Dokle ste spremni da idete u očuvanju vlasti?

– Zarad interesa grada, spremni smo da sutra podnesemo ostavke. Nama nije vlast iznad svega. Ali, branićemo našu poziciju svim legalnim sredstvima. Ako se to prevaziđe, mi smo spremni da pređemo u opoziciju. Naš krajnji, vrhovni interes nije očuvanje vlasti po svaku cenu.  Ako je ugrožen interes građana zbog toga što smo mi na vlasti – spremni smo da se povučemo.

Ali, kad god je vaša vlast u opasnosti, vi posežete za svim raspoloživim sredstvima u odbranu?

– Pitanje je da li je to interes građana ili neke određene grupe ili stranke. Tu onda nema povlačenja. I sutra ako krene napad na većinu, u cilju uhlebljenja nekih ljudi, to neće proći.

Koliko se razumelo, i vi lično ste bili protiv ulaska SPS-a u Vladu, kao recimo Branko Ružić?

– To sada više nije tema. Nismo stali ni na jednu stranu, i tu nema nikakvih podela. Vidi se šta će biti na kongresu, i niko se nije izjašnjavao drugačije. Javnost svašta priča, ali mi kao najjači odbor u Srbiji imamo punu podršku predsednika Dačića.

Kuda dalje?

– Ne znam, meni se život sada okreće oko moje ćerke. Iskreno, sada vidim sebe pre van politike nego u politici.