Alekso, aj živeli!

,

Aleksandar Trajković sa ortakom otvara restoran u koji, kako kaže, ne ulaže ni dinar. Sve finansira vlasnik objekta a budući kafedžija plaćaće kiriju. Kad počne da radi

Neko baš ima sreće. Aleksandar Trajković, na primer, zamenik direktora gradske Direkcije za izgradnju i funkcioner Demokratske stranke. On ulazi u ugostiteljski biznis, a neki dobri ljudi učiniće da to bude bez rizika za budućeg aščiju koji za „Vranjske“ tvrdi da u posao neće uložiti ni jedan jedini dinar; ili evro, svejedno. Tako popularni Aleksa demantuje zle glasine po kojima u budući restoran ulaže bar 100.000 evra za koje je podigao kredit uz hipoteku.

– U posao ulazim sa ortakom koji se već bavi ovim biznisom. Ne ulažem ništa, ništa me ne košta, samo ću kad počnemo da radimo plaćati zakup – otkriva deo poslovne strategije i dodaje da će restoran „uskoro početi da radi“.

U čemu je, vic?

PRAVI VITEZ

– Prostor je u vlasništvu jedne privatne firme, koja rekonstruiše objekat i potpuno ga oprema, a mi ga uzimamo pod zakup. O detaljima dogovora ne mogu da govorim – objašnjava Trajković.

NEMANjA NENADIĆ, TRANSPARENTNOST SRBIJA
MORA DA PRIJAVI AGENCIJI
– Funkcioner prema zakonu nema pravo da sada osniva privatnu firmu. Međutim, ako se ranije bavio kao u ovom slučaju ugostiteljstvom, onda može da nastavi taj posao – objašnjava Nenadić, stručnjak za ovu oblast.
– Međutim, ukoliko se funkcioner javlja kao zakupac objekta kao ortak na čije ime se ne vodi firma, obavezan je da sve to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, kojoj je dužan i da prijavljuje prihode od tog posla.

Privatna firma je „Vitez“ a „objekat“ prekoputa gornje kasarne je vlasnik kupio svojevremeno od Jumka.

Ako smo, dakle, dobro razumeli, u prostor od 650 kvadrata ovaj privatnik ulaže veliki novac, dok će Aleksa i njegov ortak ući, što se kaže, na gotovo. Ali, i pored toga Trajković ne brine da bi vlasnik objekta mogao da ga izda nekome ko ponudi veći zakup.

– Ne mogu da otkrivam detalje ugovora, ali do toga neće doći.

Trajković ne može i ne želi da komentariše priče po kojima u posao ulaže veliki novac, pa je samim tim izlišno i naše pitanje otkud novac jednom lokalnom funkcioneru. A, prema onome što se može videti na društvenim mrežama, ali i na velikom bilbordu u centru grada, potrebne su ozbiljne pare da se onoliki prostor privede nameni. Građevinski radovi brzo odmiču a enterijer bi trebalo da izgleda baš svetski. Restoran će se zvati „A 2“, što je asocijacija, priča se po Vranju, na dvojicu Aleksandra, zamenika direktora u Direkciji i njegovog ortaka kojima se zalomilo da drugi ulaže umesto njih i da posle čeka kiriju, sve strepeći hoće li biti posla. Trajković veruje da hoće jer restoran neće raditi preko nedelje već će biti specijalizovan samo za veselja, za 200 i više osoba, za slavlja  koja se, znamo, održavaju obično subotom i nedeljom:

– U dogovoru sa vlasnikom, restoran će biti moderan, kakvog u Vranju nema, tako da se ne bojim konkurencije, sa dobrom rasvetom i klimatizacijom, na šta poklanjamo posebnu pažnju – kaže Trajković.

Logično! Što bi se i bojao kad ne ulaže ništa. Jedini na gubitku u ovom poslu, ako ne krene sa svadbama i krštenjima, može da bude vlasnik objekta, očito neki mnogo fin čovek. Pravi vitez. Ili, da ne grešimo dušu, jednostavno pragmatičan poslovni čovek koji je našao svoju računicu (vidi okvir).

Trajković je iskren kada kaže da mu je zarada najveći motiv u novom poslu. Kao diplomac FABUS-a sa masterom, dakle kao stručnjak za ekonomiju, objašnjava da se neće baviti kuvarima, konobarima i jelovnikom, već marketingom. Neće, ko pravi aščija, opasati belu kecelju i kroz šuber iz kujne poručivati kafe, gulaše i pasulje sa slaninom.

ZORAN KOSTADINOVIĆ, KOMPANIJA VITEZ
KIRIJA SE ISPLATI
– Ja ulažem novac u rekonstrukciju objekta i opremanje restorana, a Trajković je zakupac. Ne znam još koliko će sve da košta, procena je oko 20 miliona dinara. Oko visine kirije ćemo se dogovoriti, videćemo kako ide u gradu, a to je od 200.000 dinara mesečno pa naviše – kaže Kostadinović.
On objašnjava da mu se isplati da uloži novac i da restoran pod zakup, jer da nije tako on bi sam otvorio restoran u svom prostoru.
– Aleksa i ja smo na ideju došli pre nekoliko godina, kada on nije bio zamenik direktora, tada smo i počeli da radimo na njenoj realizaciji, ali se posao otegao zbog papirologije. Restoran će izgledati prema Alksinoj zamisli, sa ispunjavanjem svih propisanih standarda. Mi gradimo i to će, kao i sve što radi naša firma, biti ukras Vranja.

Oni koji se bave ugostiteljstvom znaju da je to „krvav“ posao koji, doduše, donosi dobre profite (čista zarada je, kažu upućeni, između 30 i 40 odsto), ali zato traži i mnogo odricanja. Eno, pitajte političare kafedžije – Dejana Denzija Stanojevića, koji izdaje lokal u kome je držao piceriju, Baneta Stojančića, koji uskoro zatvara kafić u Brankovoj, ili Zorana Veličkovića iz RTV Vranje koji se isto bavio  Kako onda Aleksić misli da radi na dva mesta istovremeno? Šta će ako dok je negde na terenu, gde sprovodi na primer komunalni program, pozovu konobari da im fali litarsko vino ili roštilj meso?

– A, ne, ja se time neću baviti. Ali, i pored toga, moje radno vreme u Direkciji se zna, samo posle posla mogu da se bavim privatnim poslom. Međutim, rekoh da će restoran raditi samo vikendom – kaže Trajković.

SUKOB INTERESA

„A 2“ će biti restoran zatvorenog tipa koji će raditi samo vikendom (i po potrebi drugim danima), pa Trajković neće morati da se suočava sa čestim upadicama zaselih gostiju uobičajnim za tipične kafane: „Alekso, aj vikaj turu!“

Zakon ima posebne odredbe kada je reč o dopunskim poslovima funkcionera (vidi okvir), a Trajković kaže da neće biti u sukobu interesa:

– Ne bi bilo u redu kada bih otvorio građevinsku ili neku sličnu firmu koja se bavi poslovima kao i Direkcija – objašnjava Trajković.

Kako saznajemo, restoran bi trebalo da počne da radi za mesec dana.

E, pa, živeli!