Nije prijatno pisati o ovome, tako da se unapred izvinjavam onima koji su pogođeni događajima o kojima će u ovom tekstu biti reč. Ali, to se dogodilo, i tu pomoći, na žalost, više nema. No, možda će i biti neke koristi od ovog pisanija, u smislu da se ovakve tragedije više ne događaju, a ako baš mora, da se svedu na najmanju moguću meru, i da svi, kako se ono kaže – „relevantni faktori“ uzmu aktivnog učešća u tome.
Prethodnih dana, u Vranju su se desila dva samoubistva. Imena nećemo pominjati, već su u drugim medijima pomenuta, a i nema neke fajde od toga, osim da čaršija bruji, i po svom osveštanom običaju, pravi najbizarnije science fiction konstrukcije o motivima ovakvih očajničkih poteza, što joj je već neophodna duhovna hrana, u nedostatku sadržaja, za koje bi trebalo malo uključiti i mozak, a ne samo jezik i sve morbidniju maštu.
Dva muškarca u zrelim, produktivnim godinama, oduzeli su sebi život. Jedan je skočio sa solitera u centru Vranja, drugi je sebi ispalio kuršum u čelo. Različiti su aspekti gledanja na fenomen samoubistva. Medicini ništa ne preostaje nego da utvrdi smrt, policija nema ingerencije u tim slučajevima, Crkva, pak, burno reaguje. Jedna od deset božjih zapovesti je „ne ubij“, a samoubistvo je ipak ubistvo, makar i samoga sebe; takođe, to je jedan od sedam smrtnih grehova, i Crkva zabranjuje opelo samoubici, ukoliko se ne dokaže da taj čin nije posledica kakvog duševnog ili psihičkog poremećaja, isključujući mogućnost slobodnog izbora. Psihijatrija, opet, kaže da očajan čovek, pritisnut nedaćama i slomljen, beži u bolest ili u smrt.
No, kako Vranjske nisu ni psihijatrija, ni crkveni čteci, ni policija, već medij, to ćemo se ukratko pozabaviti društvenim aspektom ovakvih tragedija. A šta još reći posle više od 900 brojeva Vranjskih, posle 20 godina, tokom kojih su ove novine uporno ukazivale na katastrofalnu društvenu, ekonomsku, kulturnu, i uopšte javnu klimu koja u ovome gradu vlada. Kakav izbor nam pruža sredina u kojoj živimo? Živimo?! Samo trajemo.
I onda neko izabere da neće samo da traje, i da je sve ovo jednostavno nedostojno homo sapiensa. A nema posledica bez uzroka, to je kauzalnost. Pa neka se svi gorepomenuti zapitaju, pre nego što osude ove dve žrtve svoga mesta i vremena. I krajnje im je vreme da preduzmu sve što je u njihovoj moći, da one budu poslednje. Jer, grad koji je suicidan, nameće taj model i svojim žiteljima.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.