Stranačko pljuvanje bez lica

,

Bot je, u prevodu na srpski, u stvari stranački kadar kome je jedini posao da na raznim internet portalima i društvenim mrežama komentariše sve što stigne, u korist svoje stranke. Zovu se botovi jer nemaju ni ime, ni ličnost, ni značaj

Počinje se lepljenjem plakata, a onda se avanzuje do rada na kompjuteru. Stranačka kancelarija, kafica, sok, uživancija, tako prosečnog bota opisuju oni koji se razumeju u materiju. Bot je, u prevodu na srpski, u stvari stranački kadar kome je jedini posao da na raznim internet portalima i društvenim mrežama komentariše sve što stigne, u korist svoje stranke. Zovu se botovi jer nemaju ni ime, ni ličnost, ni značaj. Oni za račun svojih stranaka pljuju na sve i svašta, istovremeno veličajući sopstvenu stranku. U Vranju, pretežno na portalima „Vranjskih“ i OK Radija, ali i na društvenim mrežama, pre svega na Fejsbuku i Tviteru, mogu se tačno prepoznati isti rukopisi stranačkih ljudi koji imaju mišljenje o svemu i svačemu, od pomora pasa do nečijih fakultetskih diploma. Iako običan narod ne vidi njihove IP adrese, jasno se prepoznaju po svojim niknejmovima, dakle nadimcima kojima potpisuju komentare.  Moderatori sajtova, oni koji pak vide da različiti niknemjovi dolaze sa iste adrese, često i po više desetina puta dnevno na istu vest, reaguju zabranom komentara. Onda botovi menjaju i nadimke i IP adrese, pa se sve vrti u krug. Praktično, radi se o zagađenju javnog prostora kome za sada nema kraja, niti ima efikasnog leka koji bi mogao odvojiti „botovanje“ od mogućnosti otvorene javne anonimne rasprave po određenoj temi.

KONTRA EFEKAT
Nezavisni anonimni komentator OK Radija smatra da botovske kampanje ustvari doživljavaju „neuspeh proporcionalan agresivnosti“.
– Svima je jasno da botovi pokušavaju da „ukažu“ na veliki broj ljudi koji podržavaju ono što radi Vučić. Generalno, ta tema sa komentarisanjem novinskih članaka je meni dosta interesantna, pa sam primetio da dok narod ne primeti da se nešto može komentarisati oni ćute dok neko ne otvori vatru – kaže ovaj poznavalac situacije.
On ocenjuje da je predizborna kampanja SNS-a na Tviteru doživela neuspeh.
– Tamo je najveća uvreda za čoveka da mu kažeš da je SNS bot. Dakle on je po svom načinu postojanja nula, pradeda mu bio majmun. Glavni problem se sastoji u tome što botovi pokušavaju čitaoce komentara da ubede u opravdanost postupaka aktuelne vlasti. Međutim, uterivanje pameti ovom narodu nikada nije išlo, pogotovo kada ta „pamet“  totalno nema veze sa logikom. Botovanje je jedan od najgorih poteza SNS – a jer su time obezbedili veliki broj mrzitelja – pojašnjava sagovrnik „Vranjskih“.
Kao primer botovanja uživo on navodi nedavni incident sa predsednikom Nikolićem na Gazimestanu.
– Tada je je nekoliko autobusa pristalica SNS – a ušlo sa njim na Kosovo, dok su ostali čekali na graničnom prelazu. Dok je Toma držao govor botovi su uzvikivali „Tomo Srbine“, a druga grupa prisutnih  dobacivala „Tomo Šiptare“. Ono na šta botovi nisu imali odgovor je bačena petarda iza predsednika – podseća naš izvor.
Na kraju, on napominje da pisanje lažnih mišljenja i negativno ocenjivanje kontra argumenata kod Srba ne prolazi, jer je ovakav način delovanja u javnosti potpuno demontiran „i služi za viceve uz kafu“.

PARE NISU U PITANjU

Vranje ko Vranje, sumnja da su ti komentatori plaćeni. Ovo izgleda nije slučaj, nego će pre biti da imaju neke pogodnosti navedene na početku teksta i mogućnost sakupljanja stranačkih poena koji bi sutra mogli pomoći u dobijanju nekakvih ličnih beneficija. A ovdašnji narod sve zna, pa i ko su botovi, mada je nezahvalno baviti se time, jer je reč o potpuno anonimnoj raboti. Za botovanje se sumnjiče ovi ili oni, ali to nije nikakav dokaz. Kada se, recimo, neko potpiše kao „peti mesni odbor“  to može biti on, ne mora, može biti SNS, SPS, može biti Marija ili Zorica, ništa to ne menja na stvari – autor ostaje anoniman. I ta anonimnost  mu daje mogućnost da piše šta god hoće. Ako ne upotrebljava zabranjene reči, i dalje može napraviti neverovatan niz uvreda na nečiji račun, koje će završiti na sajtu bez obzira na uredničku volju.

Ono što je izvesno je da je IT stručnjak Ivan Trajković u kampanji 2012. godine u Vranju proglašen za najtviteraša DS-a, lično od Dragana Šutanovca, na takmičenju u besedništvu. I zaista, Trajković je tada imao čak oko 400.000 stranačkih tvitova! No, on sebe ne smatra botom, nego pre svega IT majstorom koji je znao da na legalan način upotrebi svoje znanje u korist stranke za koju je radio.

– Sam termin „bot“ nije baš prikladan, jer je to skraćenica reči robot, a u informatici označava grupu računara koji su programirani da rade na samo jednom zadatku, ili da obavljaju samo jednu funkciju. Tako da termin „bot“ može da važi samo za računar, ali ne i za osobu – objašnjava Trajković.

On smatra da za komentare na internetu najveću odgovornost zapravo snose administratori i ljudi koji upravljaju nekim sajtom, jer su oni zaduženi da filtriraju komentare, a svaki od tih portala ima svoje uslove i pravila za pisanje komentara.

– Politička debata i politički marketing su se odavno preselili sa TV-a i iz štampe na internet, i svaka stranka se trudi da se tu predstavi u najboljem svetlu. Neke stranke su se bolje organizovanje za predstavljanje svojih stavova na društvenim mrežama, dok su ostale praktično neprimetne. Generalno, stranke koje su na vlasti i njihovi lideri su mnogo prisutnije, što je uostalom slučaj i sa klasičnim medijima – kaže Trajković.

On opominje da botovanje nije trend samo u Srbiji, već i u celom svetu, s tim što se tamo radi daleko profesionalnije, jer se angažuju čitave kompanije i agencije koje rade samo kampanje na recimo Fejsbuku ili Tviteru, i tu se ulažu značajna sredstva.

– Kod nas je to i dalje na volonterskoj bazi. I uvek će biti ljudi koji će to želeti da rade – smatra Trajković.

NEMA LEKA

Sličan stav ima i Branimir Stojančić,  gensek SPS-a, i sam aktivan na društvenim mrežama, koji kaže da botovanje nije ovdašnja izmišljotina. Ali, dodaje on, i „internetovanje“ u Srbiji dobilo je posve drugačiju konotaciju od normalne.

– Ovde su stranke, a pre svega SNS, napravile svoje internet vojske. Nemam ništa protiv, to je legalno, ali nema tu kreativnosti i pameti, sve je pljuvanje i omalovažavanje protivnika a uzdizanje njihovog vođe Vučića. Mi se kao stranka nismo organizovali na taj način – objašnjava Stojančić.

No, ko nije uređivao komentare na sajtovima, taj zaista ne zna kakva je to patnja. Ima li leka protiv ovakvog nivoa komunikacije?

– Protiv budalaština i gluposti nikada nije bilo i nikada neće biti leka – smatra Stojančić.

SNS
POVERENIŠTVO BEZ BOTOVA
U povereništvu SNS-a u Vranju, kako odgovara njihov Savet za informisanje, smatraju da nisu odgovorni za „pravi rat“ komentarima koji se dešavao tokom raspuštanja odbora SNS-a u Vranju.
– To ne možemo da komentarišemo jer tada nije postojalo ni radilo Povereništvo SNS-a u Vranju. Nije nam poznato da su neki komentatori u SNS plaćeni za taj posao. To možda jeste stranački problem, ali ne u smislu posla koji obavljaju botovi, već u smislu odabravanja komentara od strane redakcija portala koje ne prave selekciju, odnosno ne vode računa u većini slučajeva kada  je reč o komentarima koji sadrže psovke, stranačke parole, pretnje, uvrede, neistine i vulgarna mišljenja autora komentara, kao i o tome da li je u pitanju lažno predstavljanje tj. ostavljanje lažnih podataka. Povereništvo SNS je mišljenja da takav tip  komentara ne bi trebalo da se objavljuje – stoji u pisanom saopštenju Povereništva.
U SNS-u su svesni da su botovi realnost, ali smatraju da se ova pojava ne može vezivati za rad Povereništva.
– Sve što radimo kod nas je transparentno. Aktivno radimo na podizanju kredibiliteta i ugleda stranke u Vranju kako bi smo u korak sa celom Srbijom svom snagom zakoračili i dali doprinos u sprovođenju neophodnih reformi koje su bitne za našu budućnost i koje treba da nam omoguće bolji život i ekonomski prosperitet naše zemlje – kaže se u saopštenju.

Rat na internetu u Vranju zapravo je počeo kada je napravljen sajt „Vranje, grad lopova“, gde su njegovi vlasnici iznosili najgore bljuvotine o mnogim javnim ličnostima, a pre svega o socijalistima. Posle medijske halabuke stvar je preseljena u komentare, a intenzivirana je u času kada je pred izbore za savete mesnih zajednica pokrenuta afera „Konjak“, zbog navodne krađe tog napitka prilikom zvanične poste gradonačelnika Vranja Zorana Antića Moskvi. Posle je imalo o čemu da se piše i komentariše – raspad koalicije SNS – SPS, pa onda raspad samog SNS-a, pa rat raznih struja u SNS-u, pa obijanje prostorija, pa raspuštanje odbora… Ima toga još, prilika za pljuvanje nikada mnogo. A da je reč o pljuvanju tu zaista dileme nema (vidi okvir).

Da je situacija po pitanju botova izmakla kontroli slaže se i Nela Dimitrijević, gradska većnica zadužena za kuturu i informisanje. Ona ekspanziju botizma vezuje za kulminaciju unutarstranačkih napetosti u redovima naprednjaka, krajem 2013. godine.

– Tada su se ispod tekstova na sajtovima “Vranjskih“ i OK Radija pojavljivali beskonačni nizovi komentara. Pratili smo uživo unutarstranački rat, onoliko koliko smo imali strpljenja za to – broj komentara znao je da postane i trocifren – seća se Dimitrijevićeva.

Posle ove „slavne epizode“, svaka sledeća prilika korišćena je za sliična obračunavanja u kojima ni ona lično nije ostala pošteđena.

– To je češće bilo neargumentovano potkusurivanje lažima, nego ozbiljna polemika. Tako sam nedavno u komentarima otkrila da sam pre mesec dana zaposlila rođenu bratanicu u RTV, a ja nemam brata. U tim okvirima se kreću i polemike u komentarima – kaže većnica.

NORMALAN DIJALOG

Ona je svesna da je baš DS optužena da je tvorac sistema botovanja koji su naprednjaci kasnije usavršili, ali smatra da to nije sasvim tačno.

– Činjenica je da je DS stranka intelektualaca kojih je i na internetu bilo više nego članova bilo koje druge stranke, pa su se i u komentarima prepoznavali. Međutim, nikada se to nije plaćalo u Demokratskoj stranci – tvrdi ona.

Neki mediji pribegli su kraćenju mogučnosti ostavljanja dugih komentara, jer je ponekad bilo neophodno zaposliti čoveka samo za moderiranje komentara. Drugi pak predlažu da se komentari naplaćuju, da kad već to mora da se radi, da se i neka vajda od čitavog posla istera. Najvažnija nuspojava čitave priče je da botovi onemogućavaju normalan dijalog na netu, za šta su komentari ustvari i osmišljeni. Botovi upravo onemogućavaju dijalog, prljajući javni prostor svojim stranačkim uticajem, u najmanju ruku. Može li se ovo zaustaviti? Do sada, to nikome nije pošlo za rukom. U budućnosti, neko će već naći način. Ali, kako je ljudska glupost bezgranična, valja očekivati kreativnu reakciju druge strane. Sve dok se internet ne pretvori u svoju punu suprotnost.