Spasavanje redova Dragana

, , , , ,

Sve je ličilo na neku vrstu ucene: ja sam vama gradio pogone, zapošljavao žitelje vaših opština, e sada, kada me čak i država otpisala, imate da vraćate dugove. Kao ono, kad na kraju terevenke dođe konobar sa salvetom preko ruke i pita – šta smo imali? Toliko o plemenitim namerama DT-a da jug Srbije bude Švajcarska

U prostorijama Načelstva Pčinjskog okruga, 28. juna tekuće godine, održan je sastanak na temu – aman, pomagajte, Simpo propade! Inicijator ovog skupa bio je, a ko bi drugi, večiti predsednik Kompanije, Dragan Tomić, koji je na Vidovdan, kao care Lazo, okupio svoje vazale pred odlučan boj; ko ne dođe u boj za Tomića… Novine Vranjske su u prošlom broju izvestile o ovom događaju, koji ipak zaslužuje dopune. Naime, Tomić je odabir sagovornika  načinio po svom ustaljenom običaju – ogoljenim utilitarizmom – pa na sastanak, kršten kao „apel predsednicima opština Pčinjskog okruga“, nisu pozvani predsednici opština Bosilegrad, Vladimir Zaharijev, te Vladičin Han, Goran Mladenović; iz sasvim prostog razloga, što Simpo u ovim dvema opštinama nema nikakvog interesa, niti pogona, niti radnika. Ali zato su tu bili predsednici opština koje se nikako ne mogu podvesti pod Pčinjski okrug, a to su opštine Zubin Potok i Kuršumlija, u kojima Simpo ima interese.

EVROPLjANIN, ETIOPLjANIN

Mora da se približava poslednje vreme, kad je silni i besni „vranjski paša“ zatražio pomoć od svojih „čivčija“; možda se i Simpu približava oslobođenje. Sve je ličilo na neku vrstu ucene: ja sam vama gradio pogone, zapošljavao žitelje vaših opština, e sada, kada me čak i država otpisala, imate da vraćate dugove. Kao ono, kad na kraju terevenke dođe konobar sa salvetom preko ruke i pita – šta smo imali? Toliko o plemenitim namerama DT-a da jug Srbije bude Švajcarska. Pa umesto da naš južnjak bude Evropljanin, on postao Etiopljanin.

Tu ima još nekih paradoksa – elem, ne postoji podatak da je Tomić, dok je žario i palio, zahvatao iz državne kase sredstva koja su se u Simpo slivala na paletama, pozvao ijednog predsednika opštine iz Pčinjskog okruga da u tome participira. Koliko je moj deo? Ovoliki! Takođe, sastanku su prisustvovala i dvojica predsednika opština Preševo i Bujanovac, Ragmi Mustafa i Nagip Arifi, u čijim varošima postoje Simpovi pogoni, koji su podignuti državnim parama za Slobinog zemana, sa obrazloženjem da su „brana šiptarskom separatizmu“! I sada kad je dogorelo do noktiju, više nismo gadljivi na te stvari – vlast, moć i novac ne poznaju nacionalnost, ni apstraktni patriotizam.

Inače, sastanak je održan u sledećem sastavu: Dragan Tomić, načelnik okruga Budimir Mihajlović, gradonačelnik Vranja Zoran Antić, te predsednici opština Bujanovac Nagip Arifi, Preševa Ragmi Mustafa, Trgovišta Nenad Krstić, Surdulice dr Aleksandra Popović i Vranjske banje dr Slavica Sotirović; prisutnici, predsednici opština Zubin Potok i Kuršumlija; odsutni, Bosilegrad i Vladičin Han, opravdani izostanci, jer tamo nema fajde za Simpo, oni pa vazdan samo nešto traže.

MORALISTIČKI SASTANAK

Na sastanku je zauzet zajednički stav (vidi okvir) u pet tačaka, koji je upućen na adresu Vlade Srbije. U prve dve tačke, da se Vlasi ne dosete, radi se o Pčinjskom okrugu; sledeće tri su: Simpo, Simpo i Simpo.

– Dragan Tomić – kaže gradonačelnik Vranja Zoran Antić – ništa posebno na tom sastanku nije tražio, samo da se Vladi Srbije predoči značaj Simpa za sve opštine u Pčinjskom okrugu. Više je to bio moralistički sastanak. Hoću da kažem, nije Tomić tražio neku finansijsku, materijalnu pomoć, nego moralnu podršku, političku logistiku.

– Svaki normalan čovek – kaže dr Slavica Sotirović, predsednica Opštine Vranjska Banja – složio bi se da je nedopustivo da se zatvore fabrike, u kojima radi i od kojih zavisi toliko ljudi. Pa setite se samo svih zatvorenih fabrika u Pčinjskom okrugu, i kakve je posledice to izazvalo. Ja nisam shvatila Tomićev nastup tako da on sad prebacuje loptu lokalnim samoupravama, niti je on to decidirano tražio. Što se nas tiče, možemo da pomognemo utoliko što apelujemo na Vladu Srbije da nađe neko zakonsko rešenje da se Simpu pomogne.

U sličnom tonu, volens-nolens, reaguju i predsednici opština Preševo i Bujanovac.

– Tomić je – kaže Ragmi Mustafa, predsednik opštine Bujanovac – od nas tražio moralnu i političku pomoć, da bi se Simpu pomoglo u ovim teškim vremenima; nije tražio nikakvu finansijsku niti materijalnu pomoć, uostalom, odakle bismo je mi pružili? Pa, Simpo Preševu duguje oko tri miliona dinara na ime firmarina i taksi. S druge strane, Simpovi pogoni u Preševu zapošljavaju oko 200 radnika; jeste to malo, ali bolje i to malo nego ništa.

– Opština Bujanovac i ja kao njen predsednik – kaže Nagip Arifi – zalažemo se za opstanak Simpa, kako bi se očuvala postojeća radna mesta u našoj opštini u toj kompaniji i zadržala privredna aktivnost. Ako neko od nas zatraži pomoć, mi smo tu da pomognemo koliko i kako možemo.

Na osnovu ovog dešperatnog poteza Dragana Tomića, mogu se praviti razne varijacije – bolan zdravoga nosi, što bi rekla narodna, ali Simpo je daleko od zdravoga; ili, preciznije, Borin Mitka – ništo mi neje, zdrav sam, a bolan, bolan od samoga sebe. Jer, Simpo – to sam ja. I nemojte da vas iznenadi, pošto su sve opcije istrošene, da sutra zazvoni S.O.S. telefon, a s druge strane žice se začuje drhtavi glas: „Alo, ovde Dragan Tomić, apelujem na hitnu pomoć Simpu“.

ČETIRI PREDSEDNIKA
Na tri telefona Opštine Trgovište, tri dana se niko ne javlja. Ajde što se predsednik Nenad Krstić ne javlja na svoj mobilni telefon, možda čovek ima preča posla, ali se u Opštini ne javlja se niko! Ni sekretarica, ni centrala, ni portir, ni čistačica! Ovo prosto izaziva zebnju, da nije u Trgovištu smak sveta?! Ako ono ne pomogne Simpu, niko neće.
Da nisu Surdulica i Trgovište gradovi pobratimi? Doduše, kad zovete Opštinu Surdulica, ljubazni ženski glasovi vas razvesele, ali da dobijete predsednicu Opštine dr Aleksandru Popović, to je ravno podvigu. Ona je, kaže onaj ljubazni ženski glas, lekar, pa je verovatno sa pacijentima. U poslednji čas, javlja se dr Aleksandra:
– Ja nisam bila na tom sastanku, bio je Dragan Micić, pomoćnik predsednika Opštine. Zbog toga i nema mog potpisa na Zaključku.
Nema ni potpisa predsednika Opštine Trgovište; zašto, puka je sreća da li ćemo ikada saznati.
Kod Vladičinog Hana i Bosilegrada, situacija je drugačija.
– Ovo prvi put čujem – kaže Goran Mladenović, predsednik Opštine Vladičin Han – niti sam na tom sastanku bio, niti sam bio pozvan. Mi u Vladičinom Hanu nemamo ni jedan Simpov pogon, ali je to svakako ozbiljan problem za Pčinjski okrug. Ali, imamo mi svojih problema preko glave, sad još i Simpo da spasavamo. Neka ga spasava ko ga je dotle doveo. Što se Vladičinog Hana tiče, ukoliko možemo da pomognemo, rado ćemo pomoći, samo, ne znam kako.
– Šta? Nemam pojma – kaže Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad – niko me nije zvao. Inače, ja sam još u svom prvom mandatu molio i kumio da se ovde otvori jedan pogon Simpa, bilo kakav, kako bismo uposlili određeni broj ljudi, kao i da se Simpo, kao vodeća privredna sila u regionu više uključi u ovaj kraj. Niko mi nikada nije odgovorio. I šta bi sad Bosilegrad imao sa tim? Mi ne možemo sebe da opravimo, te da opravljamo takvog giganta.
– Ali bez obzira na to – nastavlja Zaharijev – Bosilegrad je spreman da pomogne Simpu, shvatamo njegov značaj. Samo neka nam kažu na koji način. Ekonomski, mi smo u teškoj situaciji, ne vidim kako tu možemo; politički takođe, mi smo nacionalna manjina sa vrlo malim političkim uticajem. Jedino, ako možemo nešto humanitarno.