Kraljevi bez krune

, ,

Ispostavilo se da je Zdravstveni centar isuviše tvrd orah za zube Gorana Nikolića i Slaviše Bulatovića, poverenike SNS, kojima je preuzimanje ove ustanove prvi ozbiljniji zadatak u uspostavljanju vlasti. Jer, SNS u Vranju, posle izbora 16.marta, i pored 50 odsto osvojenih glasova i gotovo plebiscitarne podrške u čitavoj zemlji, u Vranju nema ama baš nikakvu vlast, što mora da deluje frustrirajuće

U vranjskom Zdravstvenom centru fale još kamere i ostala filmska oprema kako bi utisak da se nalazite u sred kadra neke latino serije sa krajnje neizvesnim krajem bio kompletan. Za to vreme u prostorijama povereništva Srpske napredne stranke, za ovu priliku pretvorenim u režiju, dramatika dostiže vrhunac jer tumači glavnih rola otkazuju poslušnost. Posebno čovek u koga su polagali tolike nade i koji je decembra 2013. tu došao kao SNS kadar – urolog Vladimir Stamenković, vd direktora Zdravstvenog centra. Ovako bi, otprilike, u najkraćem mogao da izgleda opis scene u najvećoj zdravstvenoj ustanovi na jugu Srbije. Stanje je nepromenjeno već mesec dana – naprednjaci bi da smene načelnike i upravnike iz Socijalističke partije Srbije (SPS), ali se ovi nikako ne daju. Međutim, da stvar bude gora po naprednjake, sada im poslušnost otkazuje i Stmenković koji je čvrsto stao iza svojih saradnika, bez obzira što su kadrovi SPS. To je verovatno i bio razlog da se u medijima u jednom momentu pojavi dezinformacija kako je Stamenković, na insistiranje naprednjaka, smenjen sa funkcije:

– Nisam smenjen, a ne nameravam da smenim ni svoje sardnike, bez obzira na pritiske koje trpim – kaže Stamenković za Vranjske.

TVRD ORAH

Ispostavilo se, dakle, bar za sada, da je Zdravstveni centar isuviše tvrd orah za zube Gorana Nikolića i Slaviše Bulatovića, poverenike SNS, kojima je preuzimanje ove ustanove prvi ozbiljniji zadatak u uspostavljanju vlasti. Jer, SNS je u Vranju, posle izbora 16.marta, neka vrsta kralja bez krune. I pored 50 odsto osvojenih glasova u lokalu i gotovo plebiscitarne podrške u čitavoj zemlji, ova stranka u Vranju nema ama baš nikakvu vlast, što mora da deluje frustrirajuće ne samo za njihov vodeći dvojac, već i za sve članove i simpatizere. U ovom momentu ne postoji ozbiljnija mogućnost da postanu deo lokalne vlasti, tako da je preuzimanje državnih ustanova i preduzeća jedini način na koji naprednjaci mogu da postanu vidljivi. Zdravstveni centar trebalo je da posluži kao poligon za testiranje naprednjačke moći, posebno za poverenike, ali se ispostavilo da uspostaviti kontrolu nad njim neće uopšte biti lako. To je jedan od razloga što Goran Nikolić otvoreno priželjkuje da Ministarstvo zdravlja smeni Stamenkovića:

– Već smo Ministarstvu poslali biografije nekih kandidata za direktora ZC. Sad, hoće li biti smenjen zavisi od Ministarstva i vrha stranke. Ja se iskreno nadam da će Stamenković uskoro biti smenjen – kaže Nikolić.

Samo, jedno su želje a drugo realnost. Prošle nedelje Vranjske su pisale kako je Stamenković, posle žestokih pritisaka, „targetiranim“ načelnicima i upravnicima podelio anekse o smenama. To su Zvonimir Djorđević, direktor Bolnice,  Nenad Mladenović, direktor Doma zdravlja, pomoćnici direktora Goran Popović i Dušan Aleksić, načelnici na PTO-u i u Hitnoj pomoći, Milena Antić i Slađan Stanisavljević, uz najavu da treba očekivati smenu i Jasminke Velinović, supruge šefa policije Zorana Velinovića.

BOSKE
Prema izvorima Vranjskih sa lica mesta, u subotu je u prostorijama SNS u Oca Justina ulici bilo dramatično i žestoko. Razloga za to je nekoliko, a glavni su smene u ZC, ali i izbor direktora u državnim preduzećima. Neki članovi stranke, kaže naš izvor, toliko su se otrgli kontroli da su već sami sebe počeli da postavljaju i imenuju na funkcije. Stvar je otišla toliko daleko da je u Vranje morao da dođe i Dragan Stevanović Boske, državni sekretar i svakako prvi naprednjak Pčinjskog okruga. On je, navodno, prema našim saznanjima, kao glavne krivce za nemir u stranci označio Dejana Stanojevića, hirurga Miroljuba Stankovića i Zorana Velinovića, poznatog kao šefa odeljenja novosadskog fakulteta FABUS. Prema toj verziji, Stanojević i Velinović su protežirali Stankovića za direktora ZC iako on ni u jednom momentu nije bio ozbiljan kandidat, želeći da i za sebe pribave izvesne pogodnosti u predstojećoj raspodeli funkcija u državnim firmama. Stanković je na moru, a u ranijim razgovorima priznao je ovom autoru da ga direktorska funkcija, na kojoj se već nalazio od 2004. do 2008, ne zanima. Stanojević za Vranjske kaže da je stranka u Vranju jedinstvena, da nema nikakvih sukoba, ali dalje nije želo da komentariše jer nema ovlašćenja. Velinović takođe demantuje da postoje kadrovske nesuglasice:
– Tačno je da je tom sastanku prisustvovao Stevanović, koji je u Vranju boravio drugim povodom, i sve je proteklo u najboljem redu. Ja ne želim za sebe neku funkciju, u stranci sam zadužen za mesne odbore i sve što se priča su gluposti i izmišljotine – kaže Velinović za Vranjske.
Do Stevanovića u Beogradu nismo uspeli da dođemo. Sekretarica koja se javljala na njegov telefon kazala nam je da je ovaj na nekom sastanku, ali nam se do zaključenja ovog broja nije javio.
Naš izvor iz SNS, koji je prisustvovao sastanku, kaže da je Stevanović sve vreme savetovao strpljeneje, ali i da je jasno rekao ko može a ko ne da računa na neku funkciju.

 Onda je jedna grupa lekara, predvođena Stamenkovićem, sela u kola i pravac Beograd, u Ministartstvo. Tamo su svi lepo seli, i objasnili da funkcionišu kao tim bez obzira na stranačku pripadnost, te da bi svaka smena bila pogubna i kontraproduktivna. Podsetimo, direktore zdravstvenih centara postavlja i smenjuje ministar zdravlja, dok direktori kasnije imenuju svoje saradnike. Stamenković, dakle, ima ovlašćenja da smenjuje i postavlja, ali se na ovom primeru najbolje vidi da je želeo da nastavi saradnju sa sadašnjim timom i ne dozvoli da mu posao vode ljudi koji se ne razumeju u struku.

– Ministarstvo nije dozvolilo smene – objašnjava Stamenković.

Prema našim saznanjima, smene je stoprirao lično Radomir Nikolić, predsednik Izvršnog odbora SNS i sin predsednika republike. Sagovornik Vranjskih iz Zdravstvenog centra, upućen u dešavanja u  SNS, Nikolićev gest objašnjava činjenicom da postoji dosta gradova i opština u Srbiji u kojima je SPS većina ustupila deo vlasti naprednjacima, tako da vranjski ZC u ovom trenutku predstavlja balans u odnosima te dve stranke.

– SNS ima svoje direktore u nekim sredinama gde nije na vlasti, tako da stranka neće da ništa radikalno menja u Vranju – kaže obaj sagovornik.

 Ma koliko se trudili da pokušaj smene opravdaju potrebom da se u ZC zaustave „haos i dubioze“, poverenici nisu preterano ubedljivi u tome i teško je zaista poverovati da politika nema ništa sa tim. Kada je o smenama počelo da se govori, i Nikolić i Bulatović govorili su da ne znaju o čemu se radi, da to ne potiče od njih i sve u tom tonu. Bulatović je za lokalne medije izjavio da se radi natenane, korak po korak, dok Nikolić za Vranjske objašnjava da stranka ne pritiska Stamenkovića da smeni saradnike iz SPS:

– Stranka ne kadroviše u ZC, to je posao direktora. A da je bilo pritisaka, ti ljudi bi već bili smenjeni – kaže Nikolić za naše novine.

Prema njegovim rečima, međutim, smene u ZC potrebne su jer ova ustanova ne posluje dobro i grca u problemima. Kad nešto ne radi kako treba, bilo gde, potrebne su promene, obrazlaže Nikolić i dodaje da njegova stranka nije kao SPS, koji drži sva važna mesta u lokalnom zdravstvu. Što se, pak, Stamenkovića tiče, naš sagovornik objašnjava da on jeste član SNS, ali ne ovde u Vranju i ne krije da bi voleo da ovaj bude smenjen:

– U dogovoru sa centralom stranke, u Ministarstvo smo poslali biografije nekih ljudi, mogućih direktora ZC. Dalje je sve na Ministarstvu i stranci, a ja lično voleo bih da Stamenković bude smenjen – kaže Nikolić.

KOLATERALNA ŠTETA

Stamenković, na drugoj strani, kao da ne haje za sve ovo. Kaže da i dalje radi svoj posao lekara i vd direktora, dodajući da je svestan kako je kolateralna šteta politčkih razmirica SNS i SPS:

– Iako sam član SNS, trpim političke pritiske iz delova svoje stranke. Ne želim ništa da tumačim, ko je sve ovo zamesio neka i rešava, ja se bavim svojim poslom, medicinom i menadžmentom. Smene mojih saradnika nije dozvolilo Ministarstvo i tu nema više šta da se priča – kaže Stamenković.

On dodaje da ni sa kim nije u sukobu, pa ni sa poverenicima, već da su oni sa njim u sukobu:

– To što oni, poverenici, traže moju smenu, uopšte me ne dotiče. Mene samo ministar može da smeni. Za kratko vreme rešili smo mnoge probleme u ZC, a poverenici sada jednu stabilnu sredinu čine nestabilnom. A od takvog ponašanja štetu trpe ZC i pacijenti, kod kojih gubimo ionako poljuljano poverenje i ugled– odlučan je naš sagovornik.

Prema pouzdanim saznanjima Vranjskih, SNS zapravo i nema konkretnog kandidata koji bi zamenio Stamenkovića (vidi okvir), pa se plasiraju pojedina imena kako bi se opipao puls glavnih pretendenata.

Za načelnička i upravnička mesta, međutim, već figuriraju neka imena o kojima smo već pisali: za direktora Bolnice bio je viđen otorinolaringolog Mladen Kostić, Dom zdravlja trebalo je da preuzme stomatolog  Dragan Djošić, PTO internista Slavica Stošić a HMP Dragan Popović, inače raniji načelnik te službe. Za neke funkcije spominjani su i  Tomislav Milovanović, pretučeni odbornik URS-a iz Vranjske Banje, dok je ginekolog Dragan Veličković slovio kao glavni kandidat  za direktora Bolnice. Međutim, od nekih se odustalo zbog negativne reakcije članstva i javnosti, a neki su se sami povukli.

Zvonko Djorđević, upravnik Bolnice, u izjavi za Vranjske ocenjuje da je Ministarstvo stručnosti dalo prednost nad politikom. On kaže da mu nisu jasne tvrdnje poverenika o nestručnosti kao razlogu za smenu:

– Ko je nestručan? Da li ja kao lekar ili ja kao upravnik? Kao lekar, o tome neću ni da diskutujem, moje reference sve govore. Kao upravnik, pa u Ministarstvu su nam rekli da smo odlično radili do sada. A ono što smo uradili je vidljivo: od 700 miliona dinara duga, uspeli smo da vratimo 190 miliona, računajući deo duga Fondu. Ono što nismo uradili je da ugovorimo 101 radnika, koji su primljeni za vreme bivšeg rukovodstva od koga smo i dugove nasledili – kaže Djorđević.

SOCIJALISTIČKA PORODICA

Na kraju, u čitavoj priči najviše razloga za zadovoljstvo imaju socijalisti. Em što njihovi ljudi nisu smenjeni, em sada mogu da seire nad neiskustvom koje demonstriraju naprednjaci. Branimir Stojančić, sekretar Izvršnog odbora vranjskog SPS-a se najpre čudi otkud su to poverenici postali stručnjaci za medicini, a ne za, kako je mislio, stečaj stranaka. Komentarišući javne istupe jednog od poverenika Slaviše Bulatovića, Stojančić se čudi kako neko ko potiče iz socijalističke porodice, „i dobro poznaje stranačko zapošljavanje“, sada SPS-u prebacuje takvo ponašanje:

– Svako koželi može pogledati stručne reference načelnika i upravnika, koji se povezuju sa SPS, iz kojih se vidi da li su ti ljudi stručni ili nisu. Oni nemaju ni imena novih načelnika, ne znaju koga bi tamo postavili. Konačno, ne mogu da smenjuju ljudi koji ne mogu ni za sebe da pribave papir koji dokazuje da su zaista poverenici stranke – kaže Stojančić za naše novine.

Posle sastanka u Ministarstvu, stanje u vranjskom Zdravstvenom centu je, ako ništa drugo, bar prividno normalizovano. Naravno, do sledeće prilike. Jer, teško je poverovati da će se naprednjaci tek tako povući i dozvoliti sebi da ostanu bez trunke vlasti u gradu.