Da odahnemo, ili da izdahnemo

, ,

Sreća, te imamo naš ZZJZ sa ovako iscrpnim analizama; osim toga, za petak je zakazana vanredna sednica Gradskog veća, na kojoj će noseća tačka dnevnog reda biti bezbednost, uključujući NjKV Uranijum; dobro, te su se setili

Hoće li se ovo podvesti pod širenje panike, što je u Srbiji danas moderno, ili će ovaj tekst najzad izazvati bilo kakav pomak u rasvetljavanju misterije – da li su Pčinjski okrug i Vranje, kao njegov administrativni centar, kontaminirani osiromašenim uranijumom, ili nisu? Jesu li Pljačkovica, Bratoselce, Svinjište, Borovac, Reljan, očišćeni od otrova, ili nisu? Ako jesu, zbog čega onda Vranje i okolinu obeležavaju posmrtni plakati sa plavim okvirom, što obaveštava o smrti mlađih ljudi, ako nisu, neka nam neko to otvoreno kaže, zašto nisu, i kada će to učiniti? Ili ćemo čekati 4,5 milijardi godina, koliki je period razgradnje čestica osiromašenog uranijuma?

ANALIZA I IZVEŠTAJ

Gradsko veće Vranja na svojoj poslednjoj sednici, u ponedeljak 2. juna, usvojilo je dva dokumenta iz Zavoda za javno zdravlje Vranje; u njima se, međutim, vrlo oskudno pominju NATO bombardovanje i uranijum. U Analizi pojedinih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva Grada Vranja u 2013. godini sa predlogom mera za njegovo poboljšanje, kao najveći uzročnici smrti definišu se kardiovaskularne bolesti i maligni tumori; ne pominju se, pak, njihovi uzročnici. Samo se na jednom mestu, stidljivo, u zaključku pominje: „U cilju praćenja uticaja NATO bombardovanja i uticaja na zdravstveno stanje stanovništva Grada Vranja, predlaže se realizacija projekta Monitoring zdravstvenog stanja stanovništva na područjima bombardovanim osiromašenim uranijumom, ZZJZ Vranje, što jedino može da znači da pomenuti projekat do sada skuplja prašinu u nekoj fioci. A prošlo je 15 godina!

ČAK I U SRBIJI
Dok je – kaže su izveštaju Instituta „Vinča“ – broj obolelih od kancerogenih oboljenja 1990. godine bio 9.899, 2000. godine ovaj broj je skočio na 22.123, godine 2010. na 26.152, da bi 2011. godine prešao 33 hiljade! Što je još strašnije, broj umrlih svake godine je između 55 i 60% od broja novih kancerogenih oboljenja te godine.
Ako mnoga ispitivanja širenja zagađivača i njegovo uklanjanje zahtevaju velike investicije i troškove, barem bi evidencija posledica, koje se očigledno manifestuju u obliku primetnog povećanja malignih oboljenja, mogla da bude lako izvodljiva. Rezultati te evidencije bi morali biti objavljeni i predočeni svetskoj stručnoj javnosti i nadležnim međunarodnim organizacijama.
U svakoj državi, pa čak i u Srbiji, postoje državne institucije kojima je to dužnost. Zato je neshvatljivo da ni posle 15 godina od NATO bombardovanja nijedna dosadašnja vlast nije pokrenula naplatu ratne i ekološke štete protiv onih zemalja koje su učestvovale u ratnim dejstvima na teritoriji SRJ.

U dokumentu, pak, „Izveštaj o kretanju malignih bolesti na području Grada Vranja u periodu od 2000. do 2011. Godine“, između ostalog stoji: „Učestalost oboljevanja od malignih bolesti na teritoriji Pčinjskog okruga u periodu od 2000. do 2010. godine pokazuje tendenciju porasta, dok je 2011. zabeležen manji broj obolelih osoba. Posmatrajući Pčinjski region ne sme se izostaviti činjenica da su pojedina područja ovog okruga u NATO bombardovanja 1999. godine gađana osiromašenim uranijumom“. I toliko.

No, izgleda da u skladu sa našom ustaljenom praksom, drugi vode više računa o nama, nego mi sami – valjda, nećemo da uznemiravamo već decenijama umirenu vranjsku javnost. Te tako, na veb-sajtu Zelene mreže Pčinjskog okruga, nailazimo na alarmantne podatke.

U članku pod naslovom „NATO ubija jug Srbije – rak kosi Vranjance“, navodi se da se broj obolelih od raznih vrsta maligniteta u Pčinjskom okrugu popeo se na 16.000, dok samo u Vranju ima oko 9.000 bolesnih od neke vrste kancera. Upućeni kažu da se već može govoriti o nekoj vrsti epidemije, a običan narod smatra da je obližnja planina Pljačkovica, koja je gađana osiromašenim uranijumom, izvor svih zdravstvenih nevolja koje su snašle ovaj grad. Nije u pitanju samo kancer, zabeleženo je sve više spontanih pobačaja, veliki je broj slučajeva steriliteta, raznoraznih anomalija. Uz to, stručnjaci kažu da se povećanje broja obolelih od malignih bolesti rapidno povećava od 1999, dakle od bombardovanja jedinog civilnog objekta koji je u užoj Srbiji gađan osiromašenim uranijumom.

Prema zvaničnim podacima Zavoda za javno zdravlje dostavljenim Gradskom veću još 2005, ova ustanova je u saradnji sa 78. motorizovanom brigadom još za vreme rata sakupila 92 uranijumska zrna i 126 “košuljica”. Ali, osiromašeni uranijum prenet je nešto bliže gradu i odlagan u veliki olovni kontejner u blizini Železničke stanice, pa odatle posle rata transportovan u Institut u Vinču!

TANAK SLOJ

Izveštaj Agencije za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (United Nations Environment Programme) koja je vršila merenja 2002. godine nedvosmisleno ukazuje na prisutnost osiromašenog uranijuma na terenu oko televizijskog predajnika na Pljačkovici. Uzeti su uzorci tla, vazduha, vode i uzorci sa lišajeva kore drveta i mahovine. Svi uzorci imaju ogromno povećanu koncentraciju osiromašenog uranijuma.

– U poslednje vreme – kaže naš izvor – postoji i veliki broj stanovnika grada Vranja koji je oboleo od kancera i postoji bojazan da je to direktno povezano sa zagađenjem vode i vazduha na Pljačkovici. Statistika potvrđuje da broj obolelih svake godine biva sve veći i veći. Nijedna organizacija niti državne institucije ne vode statistiku vezanu za ovo područje. U javnim glasilima su se pojavljivale vesti o ispitivanju zagađenosti vode sa ovog područja osiromašenim uranijumom međutim nijedan stanovnik nije nikada primetio da neko iz bunara sa ovog područja uzima bilo kakve uzorke. Na vestima je izveštavano da je voda u pogledu radioaktivnosti i prisutnosti osiromašenog uranijuma ispravna.

Projekat čišćenja Pljačkovice je urađen tek 2003. godine od strane Vojske Srbije, pronalaženjem i traženjem zrna sa osiromašenim uranijumom i odvoženjem tankog sloja zemljišta sa tog područja na gotovo nepoznate lokacije. Lokacija na koje je kontaminirana zemlja odvožena je delimično poznata i predstavlja potencijalnu opasnost po okolno stanovništvo koje nije obavešteno o prisutnosti osiromašenog uranijuma u njihovom komšiluku. Nažalost, javna je tajna da su svi ljudi koji su bili radno angažovani na radovima preminuli jako brzo nakon završetka radova na vrhu Pljačkovice. Najverovatnije je neinformisanost i nedostatak adekvatne opreme ove ljude odveo direktno u smrt.

ISCRPNA ANALIZA

Prošlo je 15 godina kako je osiromašeni uranijum rasejan po vrhu Pljačkovice; on polako ali sigurno što površinski a naročito podzemno, putem podzemnih voda silazi ka Vranju. Niko na to ne reaguje i ne mari. To je ono što naročito zabrinjava.

– Pored lokaliteta Pljačkovica u gradu postoji još jedan lokalitet – tvrdi izvor Vranjskih – poligon za obuku vozača u donjem delu grada gde je PU Vranje smestila havarisana i uništena vozila iz prethodnih ratova za koja građani sumnjaju da su pogađana projektilima sa osiromašenim uranijumom.

– Uskoro se navršava 15 godina od NATO bombardovanja – počinje Izveštaj stručnjaka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, autora Jasmine Vujić i Dragoljuba Antića, od 22. marta 2014. godine – a zvaničnici u Srbiji od 2001. godine do danas su na razne načine izbegavali da pokrenu pitanje strahovitih posledica ovog bombardovanja i na životnu sredinu i na zdravlje ljudi. Prema svim informacijama do kojih smo mogli da dođemo, u toku bombardovanja 1999. godine projektili sa osiromašenim uranijumom nisu korišćeni severno od Vranja.

– Na Kosmet je – nastavlja se u Izveštaju – bačeno oko 9000 kilograma osiromašenog uranijuma a na jug Srbije oko 1000 kilograma. Timovi iz Instituta Vinča su pronašli i uklonili oko 200 penetratora sa juga Srbije, što predstavlja samo 10% od bačenih projektila. Nemamo podatke da li iko u Srbiji redovno proverava kvalitet pijaćih voda na teritorijama gde je bombardovano projektilima koji su sadržali osiromašeni uranijum i da li se prati zdravstveno stanje vojnika i civila koji su bili izloženi uticaju osiromašenog uranijuma u toku bombardovanja 1999. godine.

– Nažalost – kaže se u zaključku Izveštaja – nadležne strukture u Srbiji već više od 10 godina izbegavaju da iznesu tačne podatke o broju kontaminiranih mesta, o tome da je uklonjeno samo oko 10% projektila sa osiromašenim uranijumom, o tome da li se i gde vrši testiranje podzemnih voda i voda za piće, o tome da li se vrše sistematski pregledi vojnih lica i civila koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, kao i da li su išta uradili na međunarodnom planu da se traži arbitraža povodom zagađivanja životne sredine i ugrožavanja zdravlja stanovništva. Vrlo je teško doći do preciznih podataka o broju i vrsti kancerogenih oboljenja. U opštem je interesu da se ovakvi podaci prikupljaju, analiziraju i objave. Porast kancerogenih oboljenja u Srbiji posle 1999. godine je alarmantan, ali do javnosti stiže vrlo malo relevatnih podataka i analiza.

Sreća, te imamo naš ZZJZ sa ovako iscrpnim analizama; osim toga, za petak je zakazana vanredna sednica Gradskog veća, na kojoj će noseća tačka dnevnog reda biti bezbednost, uključujući i NjKV Uranijum. Dobro, te su se setili. Građani Vranja, dakle, mogu da odahnu. Ili da izdahnu.

PROF. DR SLOBODAN ČIKARIĆ, PREDSEDNIK DRUŠTVA SRBIJE ZA BORBU PROTIV RAKA
Epidemija kancera u Vranju

U 2014. godini na jugu Srbije očekuje se prava epidemija obolevanja od svih vrsta raka, upozoravaju stručnjaci.
– Procenjujem da će u Srbiji iduće godine od svih tumora biti 40.000 obolelih i da će umreti oko 22.000 ljudi usled malignih tumora – navodi Čikarić i pojašnjava da se iduće godine navršava takozvani „latentni period“, odnosno vreme kada se nakon izloženosti radioaktivnim materijalima, kao što je uranijum 238, pojavljuju oboljenja od raka.
– Najveći deo zrna – nastavlja Čikarić – od bombardovanja osiromašenim uranijumom pronađen je baš u Pčinjskom okrugu, skoro pa 15 tona takvog materijala, koji je sada uskladišten u Vinči. Radioaktivna prašina ulazi u ljudski organizam preko disajnih organa ili putem vode i kontaminirane hrane, a potom se iz organizma, nakon što napravi štetu, izbacuje posle 15 dana, tako da – kada čovek kasnije oboli, kod njega se ne mogu naći tragovi uranijuma.
– To izađe iz organizma čoveka za deset do 15 dana, u toku kojih načini štetu, pa će čovek dobiti rak koji će se videti nakon pet, deset ili 20 godina – kaže Čikarić – bolest se ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije, već da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore- karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva, taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina.
Čikarić napominje da je latentni period za leukemije i limfome prošao i da je najveći broj obolelih zabeležen posle osme godine od bombardovanja.
Prevedeno u brojeve, 2001. godine u Srbiji je otkriveno 30.744 novoobolelih od raka, dok je 2010. godine otkriveno 37.412 novoobolelih. Kako procenjuje profesor Čikarić, samo u ovoj godini u Srbiji će biti otkriveno 40.000 novoregistrovanih malignih tumora, dok će od malignih tumora umreti 22.000 do 23.000 ljudi.