Neću nikoga da imenujem. Prepoznaće mnogi i ministri iz više prethodnih vlada i politički lideri, koji ne znaju ni da nabroje imena gradova od Grdeličke klisure do Makedonske granice. Često su tobože bili vrlo zabrinuti za građane juga Srbije i zainteresovani za njihove probleme, dok sa svitom i kamerama obilaze mesta za koja ne znaju ni da postoje na geografskoj karti naše Srbije. Građani ovog kraja nisu samo izborni procenti i brojke
– Svi problemi sa kojima se suočavaju građani juga centralne Srbije, neće više da budu samo „naša ovdašnja posla i samo naši problemi“. Zadati cilj biće da približimo ovaj naš kraj prestoničkom Beogradu, ali i Beograd nama. Beograd nije daleko, ali često kao da je na drugom kraju planete. Bez obzira što sam predsednik opštine Surdulica, ja sam i do sada, koliko su mi mogućnosti dozvoljavale, ukazivao na probleme svih građana Pčinjskog okruga,od Vranja, Trgovišta, Bosilegrada,Vladičinog Han. Polave u Trgovištu bile su povod da tamo „Tončev gradnja“ sagradi most, a to treba da bude univerzalna poruka da nas mostovi povezuju. Vidljivo je da se jug centralne Srbije tretira kao „slepo crevo“. Nas mnogi političari čuju, i slušaju, ali nas se sete samo po ružnim vestima, kada nas zadese veliki problemi poput polava koje smo imali.
BORBA U SKUPŠTINI
Oštrina Vaših reči do sada je bila uvek poslata „na pravu adresu“ ?
– Neću nikoga da imenujem. Prepoznaće mnogi i ministri iz više prethodnih vlada i politički lideri, koji ne znaju ni da nabroje imena gradova od Grdeličke klisure do Makedonske granice. Često su tobože bili vrlo zabrinuti za građane juga Srbije i zainteresovani za njihove probleme, dok sa svitom i kamerama obilaze mesta za koja ne znaju ni da postoje na geografskoj karti naše Srbije. Građani ovog kraja nisu samo izborni procenti i brojke, nismo ni statistički podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni su doduše idealni da se priča i obećava kako će se otvoriti nova radna mesta, i za koliko procenata će biti smanjena nezaposlenost – jasan je Tončev.
On najavljuje svoju aktivnu ulogu u republičkom parlamentu, po pitanju dugačkog spiska problema više od četvrt miliona stanovnika sedam opština Pčinjskog okruga, koji poodavno čekaju na rešenje.Kao privrednik građevinske struke, Tončev razmišlja brzo. Matematički. To se često ne uklapa sa onim što je partijski program, pa je ovaj Surduličanin, kao član socijalista, ponekad iskakao iz „programskih šina“ partije kojoj pripada. Mimo kritika koje priznaje i kojih se ne stidi, bilo da su javne ili čaršijske, ostao je dosledan u svojim namerama da sprovodi socijalnu pravdu. Njegovi politički oponenti to smatraju demagogijom „potplaćivanja siromašnih“, mada on voli da „svi budu bogati pa da onda pomažući siromašne Surdulica bude grad bogatih ljudi“.
Rođen je na Vlasinskoj visoravni u selu Božica. Od malena bio je u prilici da gleda kako se stvara porodični biznis, deli malo zarađenog, sa često ne malim životnim nadama i htenjima. Božica je kraj pečalbara, pa je građevinarstvo žila kucavica u njegovoj karijeri. Počelo je to kada je njegov otac 1952. godine formirao malo preduzeće koje je danas ono što se zove Kompanija „Tončev gradnja“. Kompanija, koja se svojim stilom rada nametnula kao jedan od lidera u posrnulom građevinskom sektoru države, zahvaljujući i poslovnom komunikativnošću, ali i odnosu prema partnerima, od države do pojedinca.
Ne stidi se da kaže da je bogat. Da, dok ima za njega i njegovu porodicu, imaće i za one koji sanjaju normalan život. On voli da uživa u fudbalskim uspesima lokalnog fudbalskog kluba. Njegovih Surduličana srednjoškolskih uspešnih matematičara, ali i boksera, inženjera, lekara, trubačkih orkestara, košarkaša, karatista, pevača iz njegovog rodnog kraja. Svi oni iscrtavaju neku novu životnu sliku ovog područja, koja na srpskoj karti važi za „siromaštvo bez granica“.
– Niko ne može bolje od nas privrednika da zna koji su najveći problemi juga Srbije i šta nas sve zajedno najviše boli i uništava. Takvu sudbinu deli manje moja porodica, ali više rođaci, kumovi, prijatelji, moji saradnici, komšije i poznanici. Ne može ma ko, iz koje god stranke on bio, i kako god se zvao, da više voli jug Srbije od nas koji živimo ovde. Dosta nam je da slušamo da su neki tamo pronašli način kako da privuku investitore u naš kraj i otvore nova radna mesta, a onda se posle izbora niko ne seti ni „Simpa“, „Jumka“, ili kolektiva u Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Trgovištu. E, zato ću kao narodni poslanik svakodnevno da podsećam kolege političare u Beogradu da „jug nije slepo crevo“ već žila kucavica Srbije. Kraj siromašan jeste, ali zato što su ga osiromašili i očerupali, u pljačkaskim privatizacijama pre deset i više godina. Nisu radnici tražili da se preduzeća raspadnu i odu u stečaj, a oni na ulicu i budu gladni. Za to je kriv neko drugi! Svi koji su doprineli tome da je naš kraj od „Švajcarske na jugu“ postanao „dolina gladi“ imaju odgovornost,a pred nama je posao da popravimo „njihove ruševine“ – upozorava.
Ranije je jug centralne Srbije u parlamentarnim klupama imao svoje jake privredno – političke predstavnike, ali se situacija godinama komplikovala na štetu velikih sistema. Te fabrike u industriji nameštaja, tekstila, obuće, hrane, te metalskom kompleksu zapošljavali su radnika koliko danas zajedno imaju stanovnika opštine Bosilegrad, Trgovište i Vladičin Han. Druge okolnosti, političke prilike, više para, ali danas izgleda manjak ambicija i ideja. Tome se Novica Tončev protivi i gotovo donkihotovski prkosi.
– „Simpo“ je bio motorna snaga, simbol i ponos Vranja i celog juga Srbije. Kriza je učinila svoje. Tranzicija sa pogrešna politikom. Odnos države prema ovom preduzeću, ali možda i nečije nerealne ambicije, sve je to doprinelo da se ova kompanija nađe u situaciji u kojoj se našla. Pokušaćemo da promenimo stanje stvari, da nađemo rešenje koje će biti realno i prihvatljivo i za državu, radnike, i za partnere koji su zainteresovani da ulažu u „Simpo“, „Jumko“, „Zavarivač“… Nije lako, ali je moguće. Znati treba da to neće biti sutra. I svako ko to kaže laže, jer to je nemoguće u situaciju u kojoj jesmo. Zbog svih zaposlenih u ovim nekada najjačim preduzecima, i zbog njihovih porodica, kao narodni poslanik insistiraću da ministarstva privrede, ekonomije i sve nadležne agencije pitanje ovih firmi i njihovu sudbinu postave kao prioritet – kaže Tončev.
POZITIVAN PRIMER
Impulsivan.Često strog u odlukama koje donosi, Novica Tončev ne prima platu kao predsednik opštine. I poslanička zarada odlaziće za talentovane, siromašne i vredne učenike, studente i obične ljude. No, to je ipak samo jedan primer. Za ovo vreme i realno pozitivan, ali i teško da tektonski može da promeni stanje juga centralne Srbije, pa i same Surdulice.
Ostaje pitanje: Da li postoji bolja percepcija zbilje, u kojoj se nalazi najsiromašniji deo Srbije ? Ovakav primer teško da će pomoći da „ekonomska meteorologija“ skoro vrati prognozu vedrine, nekadašnjeg stanja, zaposlenosti, zarada, perspektive, pa čak možda iz današnje perspektive izanđalih političkih metafora o „Švajcarskoj na jugu“, ili one čuvene, „ Da Vranjanci rade kao Japanci“. To jeste bila stvarnost. Danas je istorija. Pred nama je suočavanje sa velikom neizvesnošću koja mora da pronađe svoju realnost zarad budućnosti juga centralne Srbije.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.