Razumnome dovoljno

,

Prva verzija je bila da je Trajkovićeva puška sama opalila kada je vozilo u kome je bio sa još šestoricom lovaca naletelo na udarnu rupu, a radikalnija verzija da je Trajković izvršio samoubistvo. Njegova porodica je odmah izrazila sumnju u ovakva tumačenja, tvrdeći da je reč o ubistvu, namernom ili iz nehata, a tu sumnju sada potkrepljuju i dokumenta: nalazi veštaka, balistički i obdukcioni izveštaj

Da sve nije baš kao u verziji koja se u početku servirala javnosti, kazuje i prvi dokument, Zapisnik o uviđaju, povodom smrti lovca Predraga Trajkovića (34), 24. novembra 2013. godine. Uviđaj je izvršila Lj.P. javni tužilac u OJT u Vranju. Naime, radi se o događaju koji je uznemirio Vranje, kada je pokojni Trajković po povratku iz lova izgubio život pod, sada se može slobodno reći, još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Prva verzija je bila da je Trajkovićeva puška sama opalila kada je vozilo u kome je bio sa još šestoricom lovaca naletelo na udarnu rupu, a radikalnija verzija je da je Trajković izvršio samoubistvo. Njegova porodica je odmah izrazila sumnju u ovakva tumačenja, tvrdeći da je reč o ubistvu, namerno ili iz nehata, a tu sumnju sada potkrepljuju i dokumenta: nalazi veštaka, balistički i obdukcioni izveštaj.

TRI SATA I SEDAM KILOMETARA

U zapisniku stoji da je javna tužiteljka od Policijske uprave (PU) Vranje u 18.30 časova obeveštena da je u ataru sela Donje Punoševce, u džipu u kome se nalazila grupa lovaca, došlo do opaljenja iz lovačke puške vlasništva Trajković Predraga, koju je on držao između nogu, tako da je hicima iz te puške pogođen u glavu i još daje znake života.

 „Nakon ovoga sam obaveštena“, navodi se u zapisniku, „da se patrola policije i ekipa HMP susrela sa džipom u kome se nalazio povređeni i to u ataru sela Trebešinje“.

Dakle, nekih sedam kilometara dalje od mesta događaja; uviđaj je izvršen u 21.00 sati, dakle, dva i po sata od tragedije. Pronađeno je šest lovačkih pušaka (a bilo je sedam lovaca u džipu); patron lovačke municije, na mestu gde je vršen uviđaj, nije pronađen. Prethodi detaljan opis pokojnog Trajkovića, stanja u vozilu, a slede i značajne, verovatno i presudne  informacije o prisutnicima i njihovom rasporedu sedenja u džipu: „Pri povratku iz lova u vozilu kojim je upravljao S.S. bilo je još pet lovaca i pok. Predrag: Z.Sr. iz sela Lepčince sedeo je na mestu suvozača, na prednjem desnom sedištu, iza vozača je sedeo B.R. a pored njega sada pok. Predrag, dok su na suprotnoj strani, iza suvozača, sedeli P.J. pored njega T.D. i na kraju Z.Sl. Oko 17.30 sati krenuli su ka svojim kućama, da se je na tri-četiri metra od Motinske česme, u momentu kada je vozilo već stalo, kako bi zahvatili vodu, čuo jak pucanj, tako da je vozač odmah izašao iz vozila, a potom i ostali, nakon čega su videli da je Predrag pogođen u predelu glave“.

Pa čekaj, ako je ubijen u vozilu, kakve je potrebe bilo da prisutnici izlaze iz njega, da bi videli da je Predrag pogođen? Valjda bi se to u vozilu i te kako videlo i čulo, među onako zbijenim putnicima?

Porodica ne odustaje od verzije o ubistvu Predraga, što u velikoj meri potkrepljuju navedeni dokumenti.

– On je ubijen – tvrdi Stojan Trajković, Predragov otac – ali motiv nam nije poznat. Svi su bili drugari, godinama su išli zajedno u lov, kućno se družili. Mi ne znamo, samo njih šestorica znaju.

Porodica postavlja logična pitanja: šta je sa ona tri nedefinisana sata, sa onih sedam kilometara od mesta događaja? Zašto je porodica obaveštena tek u 11.30 sati, kada je došla policijska patrola i saopštila im da se Predrag „sam ubio“? Kako su to mogli da znaju pre završene istrage? Zašto je jedna puška sakrivena, i policiji predata tek posle pet dana? Gde je čaura?

– Imam osnovanu sumnju – kaže Nenad Trajković, brat Predragov – da policija stoji iza zataškavanja ubistva. Jer, prijateljske i rodbinske veze učinile su, i još uvek čine sve da se to zataška. Nezvanično saznajem i da policija koči tužilaštvo.

E sada, zašto policija? Od šestorice prisutnih u džipu, bar petorica imaju posredne ili neposredne veze sa policijiom: Z.Sr. i Z.Sl. su rođena braća inspektora u penziji Z.R., P.J. im je sestrić, T.D. je sin bivšeg načelnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti u Vranju, a R.B. je inspektor u PU Vranje, koji je nedavno (o čemu su Vranjske pisale) bio optužen za nasilje u porodici. Šta je sa nestalom, a posle volšebno pronađenom sedmom puškom?

OD NAPRED, KA POZADI

No, okrenimo se dokumentima. Balističkih veštačenja ima čak tri, iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra u Nišu. Da bi čitaocu bilo jasnije, krucijalno pitanje koje se postavlja je – iz koje puške je Predrag pogođen? Da li iz njegove sačmare modela „Bajkal“, poluautomatske puške kalibra 12 mm, koja po opaljivanju odmah izbacuje čauru (koja nije pronađena), ili iz puške vlasništva S.S. – kombinovane lovačke puške marke „Brno“, sa vertikalno postavljenim cevima, gde je gornja cev olučena i namenjena za ispaljivanje lovačke municije kalibra 7h57 mm (uprošćeno – karabin), a donja neolučena i ispaljuje patrone kalibra 12 mm, sačma.

Ovo je interesantno: veštak u svom prvom izveštaju, od 10. decembra 2013, nalazi: „Sporni deo košuljice projektila, pronađen u vozilu, podesan je za upoređenje i identifikaciju oružja iz koga je ispaljen. Isti nije ispaljen iz predmetne lovačke dvocevne kombinovane puške“. Veštak se zbunio još na jednom mestu – naime, pomešao je raspored cevi, pa gornju stavio kao neolučenu (sačma), a donju kao olučenu (karabin); ili možda tada pušku još nije ni video, ni veštačio.

SLAVICA TRAJKOVIĆ, PREDRAGOVA MAJKA
MOJ SIN JE STRELjAN
– Samo tražimo istinu – kaže Slavica Trajković, Predragova majka – da se smirimo, i da se on smiri u grobu. Jer, on je ubijen, ne prosto ubijen, nego streljan. Drugi put ga ubijaju sa pričom o samoubistvu. Zbog čega bi se on ubio? Ima devetogodišnju kćerkicu Tamaru, sin Vuk je imao 40 dana kada mu je otac ubijen. On je radio, supruga mu radi, stambeno obezbeđeni, krasna deca, šta ćeš više? U trenutku kad mu je oduzet život, to je bio njegov najsrećniji period.

E, već sledeći zapisnik istog autora je mnogo detaljniji i ozbiljniji. Sve puške su tretirane, kao i vozilo, sa sve fotografijama, i veštak peva drugu pesmu: „Oblik oštećenja na vozilu je takav da ukazuje na pravac dejstva projektila i to od prednjeg ka zadnjem kraju vozila. Od strane veštaka, kroz ovo oštećenje je provučena šipka i dobijen je verovatni pravac dejstva projektila, koji se pruža od oštećenja na krovu ka prednjoj strani vozila“.

„Parafinskom rukavicom“ dokazano je prisustvo tragova nitrata (tj. baruta) na odeći kod S.S., P.J., Z.Sr., T.D., R.B. i pokojnog Predraga, dok tih tragova nema kod Z.Sl. Istim testom na šakama, dokazano je prisustvo baruta kod R.B., Z.Sr. i P.J. Ostali mogu da budu mirni. Ako mogu.

Ovo sužava krug. A ovo ga još više sužava: „Na predmetnom vozilu uočava se oštećenje krova u vidu rupe elipsastog oblika. Probijeni lim je savijen prema spolja, što znači da je probijen dejstvom projektila ispaljenog iz unutrašnjosti vozila. Oblik oštećenja je takav da ukazuje na pravac dejstva projektila i to od prednjeg ka zadnjem kraju vozila“.

ISPALjENjE „IZ DALjINE“

E sad, šta je s puškom, „Zbrojovka-Brno“? Ona jeste vlasništvo S.S. ali je u vozilu bila pokraj suvozača Z.Sr. Treće veštačenje, gde je učestvovao i autor prethodna dva, tu je detaljnije: „Ispitivano je da li može doći do opaljenja metka iz obe cevi puške eventualnim snažnim udarom puške o neku tvrdu podlogu. Utvrđeno je da je moguće opaliti metak iz predmetne puške samo povlačenjem odgovarajućeg obarača… Merenjem i stereo-mikroskopskim pregledom dela projektila utvrđeno je da potiče od projektila ispaljenog puščanog metka kalibra 7 mm… Utvrđena je podudarnost tragova ispaljenja po opštim karakteristikama (širina žljebova i polja)“.

E, sada, sledi zaključak obdukcionog zapisnika, iz Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, od 25. novembra 2013, dan posle. Zapisnik je na pet gusto kucanih strana, ali je sve sažeto u zaključku: „1. Smrt je nasilna i nastupila je neposredno usled razorenja glave i mozga, koje je nastalo usled zastreline glave; 2. Rana opisana u temenom predelu predstavlja zastrelinu glave, nastalu usled delovanja projektila ručnog vatrenog oružja sa ispaljenjem iz daljine. Sa sudsko- medicinskog aspekta proizilazi, imajući u vidu karakteristike zastrelne rane na glavi, opisanih defekata kosti lobanje, te defekta na dostavljenoj kapi, da je pravac kanala ove zastreline od napred put pozadi i zdesna ulevo; 3. Zastrelina glave sa razorenjem mozga, u vreme nastanka, prema stepenu oštećenja zdravlja, predstavljala je bezuslovno smrtonosnu povredu, te blagovremena i adekvatna lekarska pomoć nije mogla da spasi život povređenom“.

„Ispaljenje iz daljine“. Sada bi trebalo da se stvori slika, kako se to čovek samoubija puškom „iz daljine“, a istovremeno mu je bila „među nogama“, a ulazna i izlazna rana su na temenom delu glave, pokraj ušiju, kako to puška “sama“ opaljuje a čaure nigde nema, i nijedan od šest zdravih i pravih ljudi koji tome prisustvuju „ne zna“ ili se „ne seća“ šta se zapravo desilo.

Pa šta se desilo? Ako ovi ne znaju ili se ne sećaju, valjda ima u ovoj zemlji nadležnih organa, koji će ih podsetiti. Ili im oni pomažu u njihovoj „amneziji“? A u suštini, samo se treba podsetiti starih Latina – „sapienti sat“ – na srpskom, razumnome dovoljno.