Maska od milion dolara

, ,

Ova višestruko nadarena žena, osim maski, pravi i neobične loptice od konca, ukrasne predmete od grčkih šišarki i grančica, lopte od mahovine – popularne “kokedama lopte” u kojima raste cveće.  Savladala je i specijalnu “dekupaž” tehniku ukrašavanja drveta, kutija za nakit i raznih predmeta a uvek je raspoložena da ličnim pečatom oplemeni i komade odeće za sebe, svoju ćerku i prijateljice

– Kada se bavim kreativnim radom, bez obzira na to da li pravim kalup za masku, crtam po njoj, kreiram ili šijem kostime za pozorišne predstave i karnevale, zapravo lečim dušu od svih trivijalnosti svakodnevice, opustim se, prepustim stvaranju i nikada mi se ne desi da izgubim živce – počinje svoju priču Biljana Stevanović, učiteljica iz Vladičinog Hana, zaposlena na mestu bibliotekarke u Osnovnoj školi “Vojvoda Radomir Putnik” u Džepu.

ODLIVAK OD GIPSA

Kada je pre deset godina na nekom karnevalu kupila prvu venecijansku masku, odmah se u njoj rodila želja da nešto slično i sama napravi. Od tada do danas napravila ih je ni sama ne zna koliko; uglavnom ih poklanja, veoma retko prodaje mada, priznaje, neguje potajnu ambiciju da uskoro počne serijsku proizvodnju i otvori sopstvenu prodavnicu rukotvorina 

Rođena je i odrasla u Leskovcu, Učiteljski fakultet je završila u Vranju a udajom je postal Hančanka. Srećna je mama osmogodišnje Dunje, čije su joj vragolije i nemiran duh neiscrpna inspiracija za stvaranje.

Kada je otkrila svoju ljubav prema pravljenju venecijanskih maski, odmah je krenula u istraživanje po internetu kako bi prikupila što više informacija o tome kako one nastaju. Ubrzo je naručila kalupe i priznaje da nije bilo lako savladati komplikovanu tehniku pravljenja odlivaka.

– U tome mi pomaže suprug. Odlivci se prave od gipsa, to je dosta prljav posao, da nas vidite kad ih pravimo, beli smo kao pekari – priča kroz smeh. Otkriva nam da za nju beli odlivak za masku predstavlja isto što i beli papir za pisca. Uglavnom radi maske koje odražavaju vedrinu i veseo karakter, ali je pravila, doduše ređe, i one tužne ili one sa podeljenim licem. Izrada maske je uvek nova avantura, neočekivana kombinacija inspiracije, trenutnog stanja duha, emocija i stvaralačkog naboja.

– Stavim beli odlivak pred sebe, krenem u iscrtavanje osnovnih linija, posle dolazi igra boja i materijala koje nanosim, pa kud me odnese – opisuje stvaralački postupak.

Na jednoj masci radi dva do tri dana i ubeđena je da joj nikada neće nestati inspiracija za oslikavanje. Dosad ih nigde nije izlagala ali priznaje da ih ima dovoljno za jednu zanimljivu izložbu, o čemu već pregovara sa galeristima hanskog Centra culture. Prošle godine je u svom rodnom Leskovcu upoznala Miroljuba Kadijevića, direktora  Federacije karnevalskih gradova Srbije, pa je ovo poznanstvo rezultiralo dogovorom da jula svojim maskama oplemeni leskovački karneval. Svesna je toga da ova vrsta umetnosti nema masovnu publiku kod nas, ali je to nimalo ne obeshrabruje u nameri da tehniku svakodnevno usavršava, težeći ka tome da venecijanske maske radi u izvornoj tehnici, od tankog papira, što je daleko zahtevnije, skuplje, iziskuje puno vremena i preciznosti.

Biljana je za svoj kreativni zanat zainteresovala i osmogodišnju ćerku Dunju, koja već ima svoja prva dela na koja je ponosna.

Svoju kreativnost ova učiteljica primenjuje i u radu sa decom. U svojoj školi je inicirala osnivanje mini dečije scene. Kaže da rad sa decom za nju predstavlja poseban profesionalni izazov.

– Za mene ne postoji dosada, ono kao slobodno vreme kad ne znate šta ćete sa sobom. Uvek bih radila nešto zanimljivo. Nekome to deluje kao gubljenje vremena ali je meni to veliko zadovoljstvo u kome pronalazim pravi smisao.

NEOBIČNE LOPTE

Ova mlada žena je, najpre skrojivši kostim za maskendbal svojoj ćerki, počela da se bavi i izradom kostima različitih namena. Zvanični je kostimograf Amaterskog dečijeg pozorišta “Crvenkapa” u Hanu, ali se uvek rado odazove kada treba kostimirati decu prijatelja rođaka.

– Rad za pozorište, to je tek posebna priča. Uvek se prvo upoznam sa delom a onda, prateći karaktere likova, vreme radnje i stil, osmišljavam, crtam, kreiram i šijem odeću za predstavu. Dobijala sam i nagrade, a najdraže su mi one koje mi je dodelio žiri u kome su sedela deca, ona su najiskreniji kritičari – ponosna je Biljana.

Ova ambiciozna i multitalentovana mlada žena pravi i neobične loptice od konca, ukrasne predmete od grčkih šišarki i grančica, lopte od mahovine – popularne “kokedama lopte” u kojima raste pravo cveće. I ovu tehniku je naučila sa internet, a zanima je i pejsažna arhitektura. Savladala je i specijalnu “dekupaž” tehniku ukrašavanja drveta, kutija za nakit i raznih predmeta uz pomoć motiva koji se skidaju sa salveta, pa lakovima i akrilnim bojama nanose na drvo. Uvek je raspoložena da ličnim pečatom oplemeni i komade odeće za sebe, svoju ćerku i prijateljice:

– Ne morate da nosite skupu ili firmiranu odeću ili da vam nameštaj u kući bude posebno raskošan. Ako svemu date ličnu notu, učinićete da to deluje kao komad od milion dolara.