Jagodinski model za Vranje

Šef vranjskog odbora Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, ovih je dana dospeo u fokus javnosti izjavama da u našem gradu treba primeniti privredni i socijalni program koji je njegov partijski šef ustanovio u Jagodini. Manić za Vranjske objašnjava koje su to specifičnosti i da li se mogu primeniti kod nas.

Kada kažete da JS insistira na jačanju privatnog sektora, kako mislite da to ostvarite u Vranju? Na koji način – kroz subvencije, novčanu pomoć, olakšice… ?

– Jedinstvena Srbija razvoj grada Vranja vidi u jačanju i unapredjenju privatnog sektora i pomoći najpre domaćim fabrikama i preduzećima u restruktuiranju, ali i dovodjenjem stranih investitora. Grad mora u privatnom sektoru  videti partnera, a ne samo izvor prihoda za punjenje budzeta. Za dobar posao, neophodno je da lokalna samouprava investitoru besplatno ustupi lokaciju i obezbedi mu neophodnu infrastrukturu, a presudan može biti i udeo države, kroz podsticajne mere, poput subvencija za nova radna mesta.

Isto važi i za dovodjenje investitora. Kako ih privući, posebno strance?

– Jednako je važno strancima predočiti sve pogodnosti koje im se ovde nude, kako bi ostvarili svoj interes, pa uvek treba potencirati činjenicu da Srbija ima sporazume o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom… Pored toga, kod nas je struja jeftinija nego na zapadu, niže su poreske stope i jeftinija je radna snaga.

Kažete da u Vranju treba primeniti Palmin model iz Jagodine. Koje su osnovne karakteristike tog modela? Na koji način je Palma uspeo u Jagodini a šta nas u Vranju sprečava da uradimo isto?

– Jagodina je napravila prvu industrijsku zonu u Srbiji, ali čekali su tri godine, ni jedan investitor nije čak ni pozvao, a kamoli došao, mada su slali ponude u svet. Onda su promenili taktiku i Dragan Marković Palma je, sa još dvadesetak gradonačelnika, te više stotina privrednika, poljoprivrednika i studenata, počeo da obilazi evropske gradove, kako bi svi oni sami zainteresovali potencijalne investitore. Najplodotvornija su bila putovanja u Italiju, pa su tako lane i ove godine postignuti dogovori o četiri ulaganja sa Apeninskog poluostrva. Tri su već sprovedena: „Andrea konfecioni“ proizvodi cirade, „Aunde“ automobilska sedišta, a „Mobil Turi“ kuhinje. Četvrta investicija je „Vibak“, a do kraja godine očekuje se početak rada i ruskog „Nort kartona“. Svi investitori su zadovoljni, pa to samo povećava šanse za dolazak novih. U Vranju treba primeniti Palmin model jer imamo istu situaciju. Imamo industrijsku zonu i moramo  tražiti investitore, a ne čekati da nam oni sami dodju.

Zalažete se za socijalni program kao u Jagodini. Kako to tamo izgleda?

– Djaci i penzioneri ne plaćaju prevoz, porodilje dobijaju 12.000 dinara mesečno dok im dete ne navrši godinu dana. Pri polasku u prvi razred učenici za nabavku školske opreme dobijaju po 8.000, a školarcima još sleduje i odlazak na more o trošku grada. Zahvaljujući ovakvoj socijalnoj politici, po popisu iz 2012, Jagodina je u protekloj deceniji postala bogatija za 440 porodica. Na inicijativu Gradskog odbora JS u Vranju, obezbedjena je najpre pomoć djacima prvacima u iznosu od 5.000 dinara, zatim besplatan prevoz za penzionere sa najnižim primanjima, besplatan prevoz za trudnice i porodilje, kao i umanjenje cene prevoza od 40 odsto za srednjoskolce. U cilju porasta nataliteta obezbedjena je jednokratna pomoć u neto iznosu od 12.000 dinara za novorodjene bebe.