Prihvati stvarnost

, ,

Poseta publike je, i pored kiše i tv prenosa aktuelnih sportskih dešavanja, što je za organizatore poseban rizik, bila iznad svih očekivanja. Festival je posećivalo više od sto ljudi po projekciji. Primetan je bio odziv uglavnom mladje publike, kojoj je ponuđen raznovrstan i kvalitetan program

U organizaciji Grada Vranja, NVO Generator i Dopisništva RTS-a u Domu Vojske Srbije u Vranju je od 25. do 27. aprila održan 11. festival dokumentarnog filma „Dokument 2014“ – Prihvati stvarnost!

Program festivala sadržao je šest filmova, prikazanih po dva u sve tri večeri festivala. Teme filmova su nesvakidašnje ljudske sudbine, sa kojima su vranjski filmofili imali prilike da se upoznaju.

Tako, film „Drugi susret“ u režiji Željka Mirovića govori o tome kako je jedan rat (NATO bombardovanje SRJ 1999. godine) na neobičan način spojio dva čoveka – jedan je bio pilot nevidljivog aviona F-117A, drugi vojnik koji ga je oborio.

Prvi susret je bio na radaru.

Dale Zelko i Zoltan Dani su odlučili da se sretnu posle12 godina

Ljudska priča o jedinstvenom susretu.

Iste večeri prikazan je i film „Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka“, u režiji Ivane Todorović. U njemu se radi o Goci, koja ima 39 godina; film o ljubavi, sreći i želji za pripadanjem. To je film o tridesetdevetogodišnjoj Goci koja je transrodna osoba. Ona živi u Beogradu sa svojom nećakom, o kojoj brine od detinjstva. Ona voli svog dečka, iako je on ne poštuje. Goca je seks radnica, ali ulicama Beograda hoda obučena kao muškarac. Ipak, izlazi na pozornicu i priča svoju životnu priču.

Festival „Dokument“ nastavljen je u subotu uveče, kada su prikazani filmovi „Živan pravi pank festival“, režisera Ognjena Glavonića, koji je karakterisan  kao „četiri dana u životu jednog đilkoša“, a zatim i film „Viljuška puna ljubavi“ u režiji Milice Jovčić i Aleksandre Milenković. To je Low-fi dokumentarac o muzičarima i bendovima koji žive i sviraju, sada i ovde: Repetitor, Stuttgart Online, Goribor, Pionir 10, Kriške.

Hodnici Bigz-a, klubovi, stanovi, dvorišta, studiji, vozovi, autobusi, mali i veliki gradovi; skitanje, životne priče, sviranje za drugare, skvotovanje, pišanje uz vetar.

Uprkos svemu – rokenrol.

Na završnoj večeri, prvo je prikazan film „Kosma“ u režiji Sonje Blagojević. Radijska mreža KOSMA je jedina veza između izolovanih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji. Zvuk radio-emisija putuje preko opustelih predela i napuštenih kuća probijajući barijere nepremostive za njihove slušaoce. Nestanci struje i vode, strah, nadletanje helikoptera, napadi i protesti upleteni u jednostavne ljudske želje, ambicije i postupke u prostorima bogate, žive i prisutne istorije i viševekovne tradicije. Radio-programi koji glasom i muzikom svedoče o svakodnevici, ljudskim vezama, važnim događajima i prisustvu nade.

Festival je zatvorio film „Vilbal“ domaćina Slađana Stojanovića Frenkija.  Novi sport za novo doba!

Ljudi iz Vladicinog Hana (juzna Srbija)  izmislili novi sport.

Krug prečnika 60 metara je teren za vilbal.

Polazište je krug, lopta ili točak, i pitanje zašto sportski teren mora da bude u obliku pravougaonika.

Ulaz na sve projekcije je bio besplatan. Prikazani  su najbolji filmovi iz najnovije srpske produkcije, koji se trenutno prikazuju na mnogim festivalima širom sveta.

 „Drugi susret“ – srpski kandidat za oskara ove godine, nagradjen na Zagrebačkom filmskom festivalu, na festivalu Red Dirt u Oklahomi (USA), u Borrego Springsu (USA), na festivalu Beldocs u Beogradu. Prikazan u USA, Nemačkoj, Kanadi, Grčkoj, V. Britaniji…

„Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka“, najbolji srpski dokumentarni film na prošlogodišnjem festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu, Nagrada za najbolji film na festivali Dokufest u Prizrenu, nagrada za najbolji film na festivalu South Eastern European Film Festival u L.A-u, prikazan na festivaliu u Berlinu

„Živan pravi pank festival“, novi film Ognjena Glavonića, medjunarodna premijera filma u Parizu na festivalu Cinema du reel pre desetak dana,

„Viljuška puna ljubavi“, prikazan na mnogim festivalima u regionu,

„Kosma“, Prikazan na preko 20 festivala do sada (Rusija, BIH, Škotska, Nemaška, Italija, Meksiko, Indija, Slovenija…). Najbolji domaći film na festivalu etnoloskog filma, nagradjen na festivalu „Bdenje duše“, Gran pri na medjunarodnom festivalu u Vila Realu (Portugalija). Ovih dana se prikazuje u Parizu, L.A-u, Beču, Limi… „Vilbal“, premijerno prikazan u decembru u Novom Sadu.

Svi filmovi sa programa su premijerno prikazani u Vranju.

Poseta publike je i pored kiše i tv prenosa aktuelnih sportskih dešavanja, što je za organizatore poseban rizik, bila iznad svih očekivanja. Festival je posećivalo više od sto ljudi po projekciji. Primetan je bio odziv uglavnom mladje publike, kojoj je ponudjen raznovrstan i kvalitetan program.

Ovo je bio jedan od, do sada, najbolje organizovanih festivala u Vranju.

NOVA IZDANjA

„Poštanska“ istorija rata

Prof. dr Milan Radovanović: „Nemi svedoci – saveznici i Srbi u Velikom ratu (1914 – 1915)“, monografija; Beograd 2014.

U organizaciji Istorijskog arhiva „31. januar“ Vranje, u Galeriji Narodnog muzeja Vranje, 25. aprila održana je promocije knjige „Nemi svedoci“, prof. dr Milana Radovanovića, koji je pored bogate naučne karijere i pasionirani kolekcionar – filatelista, fakat koji je za ovu jedinstvenu knjigu presudan. Naime, radi se o monografiji, koja na sasvim osoben način predstavlja Srbiju u njenom epohalnom učešću u Prvom svetskom ratu, u periodu 1914 – 1915. godine.

Promociju je otvorila Suzana Petrović, direktor Istorijskog arhiva.

– Pred nama je izuzetno dragocena knjiga, u kojoj je prikazan deo srpske istorije na sasvim drugačiji način, kroz „poštansku istoriju“. Fotografije, dokumenti, pisma, kao „nemi svedoci“ Velikog rata rezultat su višedecnijskog sakupljanja pošte iz Prvog svetskog rata.

– Neobičan deo filatelije je onaj gde marka nema vrednost. Ona je bila vesnik svih događanja, svojevrsni medij milionske pošte koja je putovala od bojišta i ka njemu. Iskren bol, patnja, sreća i nesreća deo su ove knjige. Isto tako, „Nemi svedoci“ su delo izuzetno značajno za istoriju medicine. Sve medicinske misije saveznika i neutralnih zemalja popisane su i locirane. Dat je njihov pogled na Srbiju, pa iako su uglavnom dolazile sa predrasudom, u susretu sa našim ljudima uvidele su da Srbija nije samo ono što su o njoj čitale. „U mnogim pismima bolničarki stoji opis da su Srbi velika deca. Ratuju što moraju, ali trpe, žrtvuju se. Čim im je malo bolje, odmah krene pesma i šala“. U ovoj knjizi nalazi se pravo istorijsko blago.

O knjizi su govorili autor, istoričar Jovan Pejin, te dr Vukašin Antić.

– Ova knjiga – rekao je Pejin – predstavlja u stvari izbor likovnog materijala koji je stvoren za vreme samog događanja. Obiljem ilustrativnog materijala, autor pokazuje da su poštanske marke, razglednice, pečati pošta, sledili snimljen fotomaterijal i da zajedno predstavljaju jedan celoviti politički pogled na rat, na Srbe i na saveznike.

– Knjiga profesora Radovanovića, prepuna je ilustrativnog materijala, a tekst koji žubori između ilustracija čita se kao uzbudljiv istorijski roman. Autor je filatelijom dočarao jedno vreme, i dao političke prilike isprepletene ratom sa svim pojavama koje prate četiri jahača apokalipse.