Na vezi sa svevišnjim

, , ,

Tu, dakle, tik uz crkvu Svete Petke i zvonik, uskoro će se 40 metara ka nebu vinuti antena jednog od tri mobilna operatera koji posluju u Srbiji. Genijalna ideja, da se crkvi i zvoniku pridoda i relej, kako bi valjda simbolisali Sveto Trojstvo, već je počela da se realizuje

Na Šapranačkom groblju majstori u uniformama jedne velike kompanije ovih dana nešto mere i štemuju, pa nenadani gosti remete večni mir „žitelja“ ovog tihog i tužnog mesta, ali i spokoj njihovih porodica koje dolaze da ih obiđu. Sve se to odvija u centralnom delu groblja, na mestu netom posečene stoletne lipe, ali neimari ne podižu nove odaje za daće upokojenima i parastose ili kakav sakralni objekat. Tu, dakle, tik uz crkvu Svete Petke i zvonik, uskoro će se ka nebu vinuti bazna stanica jednog od tri mobilna operatera koji posluju u Srbiji. Genijalna ideja, da se crkvi i zvoniku pridoda i relej, kako bi valjda simbolisali Sveto Trojstvo, već je počela da se realizuje.

Iz uvoda poštovani čitalac verovatno već naslućuje ko je glavni ktitor ovog poduhvata.

RAZGOVOR O ZAHTEVU

Prema rečima našeg sagovornika bliskog Eparhiji vranjskoj, radovi na izgradnji „Telenorove“ bazne stanice počeli su bez odobrenja Crkvenog odbora Šapranačke crkvene opštine, koji je jedini vlastan da o ovakvim stvarima odlučuje:

– Vladika se, prema mojim saznanjima, pošto dobro zna da se niko normalan sa tim ne bi složio, direktno pogodio sa ljudima iz Telenora, verovatno im rekavši da neće biti problema oko odluke Crkvenog odbora. Jer, bez vladikinog odobrenja ovi sigurno ne bi smeli da krenu sa radovima – objašnjava naš sagovornik odlično upućen u crkvena zbivanja.

Drugi sagovornik „Vranjskih“, koji redovno obilazi večnu kuću svog oca, ne krije uznemirenje:

– Nekoliko dana dolaze ljudi u uniformama tog operatera i nešto premeravaju. Posle sam čuo da tu planiraju da podignu baznu stanicu – kaže ovaj sagovornik.

I zaista, na mestu gde je nekada bila lipa, sada stoji samo ogroman panj, prečnika oko jednog metra, a čitav prostor oko njega raščićen je i omeđen nekakvim kočićima. Setićemo se na ovom mestu da su mobilni operateri i ranije pokušavali da u Šaprancu, samo van groblja, u naseljenom delu oko stadiona, postave baznu stanicu, u čemu su ih sprečili meštani uplašeni zračenja. Ovoga puta, međutim, građani nemaju pravo glasa na crkvenom zemljištu. Dobrivoje Ilić, predsednik Crkvenog odbora šapranačke crkvene opštine, potvrđuje za naše novine da postoji zahtev „Telenora“ da unutar groblja podigne baznu stanicu, ali da Odbor o tome još nije raspravljao:

– Razgovarali smo o tome da bazna stanica bude pored zvonare, ali da najpre „Telenor“ pribavi sve potrebne dozvole. Planiramo da posle Djurđevdana održimo sastanak Odbora, na kome ćemo razgovarati o davanju saglasnosti Telenoru – kaže Ilić, inače radnik gradske Direkcije za razvoj i izgradnju.

Međutim, obzirom da su pripremni radovi kod crkve već počeli, nameće se logično pitanje: da se, možda, kojim slučajem Njegova Smernost već nije dogovorila sa predstavnicima velike norveške kompanije:

– Ne znam – isren je Ilić.

– Ovo je – nastavlja on – škakljivo pitanje. Na jednoj strani, eparhiji je važan svaki prihod, a na drugoj imamo osećanja vernika i članova porodica pokojnika.

Da, zaista nezgodno, posebno ako se zna kako uopšte izgleda bazna stanica – zamislite kako se nad grebljem uzdiže čelični monumet visok 40 metara.

TELENOR
ZAINTERESOVANI SMO ZA LOKACIJU NA ŠAPRANCU
Lokacija u naselju Šaprance jedan je od kandidata za izgradnju nove bazne stanice koja će obezbediti kvalitetniji signal Telenor mreže u jugozapadnom delu Vranja. Nakon obilaska lokacije prošle nedelje, biće definisano tehničko rešenje koje će biti prosleđeno vlasniku lokacije, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, Eparhiji Vranjskoj, na usaglašavanje. Ukoliko dođe do usaglašavanja tehničkog rešenja, pristupa se sklapanju ugovora i počinje proces pribavljanja neophodnih dozvola za izgradnju. Početak radova uslovljen je sklapanjem navedenog ugovora i dobijanjem svih potrebnih dozvola za izradnju.

Širom Srbije je, prema podacima RATEL-a (Republička direkcija za elektronske komunikacije), na kraju 2012. godine bilo postavljeno 8.465 baznih stanica sva tri mobilna operatera, i sva je verovatnoća da ih danas ima više. Do pre nekoliko godina broj ovih uređaja bio je daleko manji jer su postavljani oni sa jačom snagom, ali je zakonska regulativa, zbog opasnosti od zračenja, promenjena pa se sada postavljaju stanice koje emituju manju frekfenciju, dovoljnu da u svom radijusu „pokriju“ 60 istovremeno aktivnih mobilnih telefona. Prema rečima stručnjaka, bazne stanice svojim radom ne zagađuju životnu sredinu, ali se kao i drugi radio i TV uređaji, smatraju izvorima nejonizujuće radijacije. Zbog toga se bazne stanice postavljaju na krovovima visokih zgrada, ili na visokim stubovima, tako da je nemoguće naći se u pravcu maksimuma zračenja antene. Usotalom, Srbija, zemlja koja ima više korisnika mobilnih telefona (oko 12 miliona) nego stanovnika, puna je i baznih stanica.

Postoji, dakle, drugi „problem“, osim naravno etičkog.

Sagovornik Vranjskih, koji se dugo bavi poslom oko postavljanja i održavanja baznih stanica, kaže da zakon (ovu oblast reguliše Ministarstvo telekomunikacija i trgovine) propisuje da parcela na kojoj se ona postavlja mora da bude površine 100 kvadratnih metara. Druga, svakako najbitnija stvar je što mobilni operateri izdašno plaćaju rentijeru zemljišta:

– Operater plaća mesečni zakup između 300 i 400 evra mesečno, u slučaju kada se rentira samo zemljište. Međutim, postoji mogućnost i da vlasnik parcele sam investira u baznu stanicu, i tada je renta mnogo veća – 1.200 evra mesečno – kaže naš sagovornik.

On objašnjava da se radi o skupoj, ali brzo isplativoj investiciji.

– Radi se o konstrukciji visokoj 40 metara, za čije je podizanje potrebno 20 kubnih metara betona (temelj) i 15 tona gvožđa. Sve, sa opremom, košta 40.000 evra. Operateri daju mogućnost da vlasnik zemljišta, na mestu koje oni odrede, sve to finansira i tada je mesečni zakup 1.200 evra, uz obavezu servisiranja i održavanja, ali su tu troškovi beznačajni. U oba slučaja ugovor se sklapa na deset godina, sa mogućnošću proširenja, tako da se radi o dobrom poslu – otkriva sagovornik Vranjskih, koji je desetak godina u ovom biznisu.

PROSTA RAČUNICA

Kad se sve metne na papir, računica je prosta. U slučaju prve varijante, neko bi (Šapranačka crkvena opština, Eparhija ili neko treći) za deset godina rentiranja zemljišta na groblju zaradio 40.000 evra. Ukoliko bi taj „neko“ iskeširao onih 40.000 evra za baznu stanicu, za deset godina bio bi dobar 100.000 evra.

Za razliku od mnogih drugih poslova, ovaj je, kaže naš sagovornik, apsolutno bez rizika:

– Sa operaterom se prave čvrsti i jasni ugovori, oni plaćaju na vreme, tako da se onih 40.000 evra vrate za tri godine. Ostalih sedam se ubire prihod, 14.500 evra godišnje – otkriva naš izvor.

U Srbiji novac ozbiljan i veliki!

Prema informacijama do kojih smo došli u gradskom Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, „Telenor“ je od ove službe dobio „informaciju o lokaciji“, odnosno dokument na osnovu koga se pribavljaju ostale dozvole:

– Za podizanje bazne stanice potrebne su dozvole kao za bilo koji objekat. Poslednju ovakvu dozvolu izdali smo krajem prošle godine, za baznu stanicu u jednom okolnom selu – kažu u Sekretarijatu.

Kad smo već kod pravne regulative, ingerencije nad Šapranačkim grobljem podeljene su između JP „Komrad“ i Eparhije. Dejan Ilić, direktor „Komrada“ objašnjava da se bazna stanica podiže na delu kojim gazduje Crkva:

– Zemljište na Šaprancu je u državnoj svojini. Delom koji održava naša firma gazduje Grad Vranje preko svoje Direkcije, a onim drugim delom Eparhija – objašnjava Ilić.

Ali, zakonska regulativa ovde je, čini se, manje važna od moralnih normi. Naš sagovornik upućen u crkvena dešavanja kaže da nije čuo za sličan slučaj bilo gde u Srbiji:

– Radi se o skrnavljenju svetog mesta, o nečuvenoj bahatosti samo da bi se došlo do novca – ocenjuje on.

EPARHIJA BEZ ODGOVORA
Na pitanja uredno poslata elektronskom poštom, do zaključenja ovog broja novina, iz Eparhije nismo dobili nikakav odgovor. Zanimalo nas je pod kojim uslovima je Telenoru izdato zemljište na Šapranačkom groblju za podizanje bazne stanice?
Da li za to postoje neophodne dozvole koje izdaju lokalna samouprava i nadležne službe i da li je Eparhija upoznata sa negodovanjem porodica pokojnika zbog podizanja ovakvog objekta na groblju?

Vladika Pahomije (svetovno Tomislav Gačić) već se pokazao kao umešan poslovni čovek po uzusima zemlje u tranziciji. Ranije smo pisali kako je sebi i svojim rođacima zaposlenim u Eparhiji obezbedio ogromne plate i dodatne prihode, i kako u njoj kontroliše sve tokove novca. Istovremeno, pred vranjskim pravosuđem i dalje traje spor koji su protiv njega poveli bivši radnici koji ga tuže zbog neisplaćenih plata i doprinosa.

Bazna stanica može doneti još novca, a ne emituje nikakav zvuk pa neće narušiti autentičnu tišinu ovog mesta. Što bi se reklo, ne traži ni da jede ni da pije.

Onaj naš sagovornik, koji svakodnevno ocu odlazi na grob, iako u dubokoj žalosti ne može a da celoj priči ne da crnohumornu notu:

– Da vladika možda ne naredi da se ljudi sahranjuju sa mobilnim telefonom u kovčegu, kako bi pokojnici bili u direktnoj vezi sa Bogom. A i između sebe, i sa nama, telefon za dinar i besplatni razgovori u mreži! Pa dok ima kredita!