Nisam izdajnik

Zašto SNS? Koja je razlika u programima između DS i SNS, šta je tu programski različito? Koje sam ja to ideje DS izdao prelaskom u SNS? Za šta se to sada neću zalagati? Osnovni pravci mog političkog delovanja ostali su isti

Miroslav Nešić, dosadašnji šef odborničke grupe Demokratske stranke (DS) u Skupštini grada Vranja i potpredsednik gradskog odbora te stranke, novi je član vranjskog SNS-a. Ova vest malo je koga iznenadila, ali nastupi ovog advokata na Skupštini 15.aprila, kada je posle samo nekoliko dana u novoj stranci preuzeo ulogu prve naprednjačke violine u parlamentu, svakako jesu. Ista prašina podigla se i pre sedam godina, kada je Nešić sa mesta potpredsednika vranjskog SPO-a, sa sve odborničkim mandatom, prešao u DS. U razgovoru za “Vranjske”, Nešić objašnjava svoje razloge za najnoviji politički transfer, koji nekome mogu, ali i ne moraju, da deluju ubedljivo. Kako sada stvari stoje u SNS-u, pre svega u pogledu kvaliteta odborničke grupe te stranke u Vranju, Nešić će u novom društvu brzo napredovati, mada lično tvrdi da mu političke ambicije uopšte nisu velike. Bez obzira na to, Nešić se već više od 20 godina nalazi u lokalnoj politici, zna mnoga znanja, i sigurno će u SNS-u, ovakvom kakav je, imati šta da kaže. O moralnosti njegovog političkog postupka ne vredi govoriti – preletanje ovde više nije incident već uobičajeno političko ponašanje koje u mnogim slučajevima čak dobija i svoju satisfakciju na izborima. Pa kad je tako, zašto da ne?

PROFIL
Miroslav Nešić rođen je u Vranju 1966. goodine, u advokatskoj porodici. I otac mu se u SPO-u bavio politikom i bio narodni poslanik. Nešić ima jednu od najpoznatijih advokatskih kancelarija u gradu, koju je razradio posle studija prava u Nišu, gde je redovno proglašavan za studenta generacije. Smatra se za jednog od imućnijih ljudi u Vranju, a njegova supruga vlasnik je internističke ordinaciji „Interna“. Oženjen i ima ćerku.

FAKULTETI IZ KIOSKA

Nešić je insistirao da odgovara elektronskom poštom, tako da je neka pitanja, recimo tako, prevideo, na primer šta misli o lideru naprednjaka.

– Posle odluke koju sam doneo znao sam šta me čeka. Javnost će, znam,sve prihvatiti na svoj način, najvećim delom negativno. „Šta još on više hoće i zašto“? „Zašto se mirno  ne bavi svojim poslom a politička pitanja ostavi drugim političarima koji su pozvaniji, stručniji i moralniji da o tom odlučuju“? Takvih političara ima  mnogo, skoro jedan na drugog liče, loši učenici, sa jedva završenim fakultetima ili apsolventi. Sada su moderni i po pravilu masteri ničega ili fakulteta iz kioska, podruma i garaža. Da li pred njima treba da spustim glavu, da ćutim i da više nemam prava ništa da kažem? Da nemam prava da se više politički angažujem u nekoj drugoj stranci? Ne, neću se povući, bar ne pred takvima – objašnjava Nešić svoj postupak.

VRANjSKE: Zbog čega ste napustili DS?

– DS sam napustio, ili bar takvu odluku doneo pre više meseci. Smatrao sam da sam u stranci koja poštuje demokratska načela, ali stvarno, a ne deklarativno. Prevario sam se, i to na ličnom primeru. Za razliku od posla, u politici se nisam učio na tuđim primerima već na svojim. Vrlo grubo u toku izbora za presednika Okružnog odbora DS mi je naloženo iz samog vrha stranke  da se povučem, jer bi verovatno pobedio, sa raznoraznim obećanjima oko formiranja i kadrovske strukture odbora, kako se stranka ne bi cepala. Povukao sam se iz kandidature a rezultat je da, nakon formiranja takvog odbora, došlo do značajnog osipanja stranke. Svi članovi koji su me podržavali tokom tih izbora su kasnije šikanirani i onemogućeni da se kandiduju za bilo šta u stranci. Grubo su onemogućavani i odlagani izbori za Klub demokratske omladine, a takvih primera je puno. To me toliko nije razočaralo u DS, koliko kasnije grubo cepanje stranke i to na mesec dana pre izbora.

Pa gde su otišli ti ljudi?

– Najveći deo njih sada je u novoformiranoj NDS Borisa Tadića. Dugogodišnji predsednik, alfa i omega Demokratske stranke jednostavno je otišao pre izbora i formirao novu partiju. Za njega to nije sramota, a moj  odlazak iz stranke je  sramota! I posle toga nastavilo se  osipanje, ponovne podele i prebrojavanja,  ko je  za Djilasa ili za neke nove predsednike i kandidate. Ovi  organizacioni problemi su jedan deo moje odluke. Ali ono što me je zaista neteralo da se iščlanim je potpuno deklarativno vođenje politike, tako što se samo postave zvučni ciljevi a ništa, ama baš ništa se ne radi da se ciljevi i politika ostvare. 

Da li ste po ovim pitanjima nešto konkretno preduzeli u DS-u?

– Pitao sam se odavno šta je naša politika i za šta se ja konkretno zalažem. To isprazno vođenje politike je učvrstilo moju odluku da mi više nije mesto u takvom DS. Da promenim stvari nisam mogao, pokušavao sam, da promenim sebe i to sam probao, ćutao sam. Pošto su stvari takve, šta treba da uradim? Da se isčlanim i nestanem iz javnog života i povučem se pred onima koje sam napred opisao, čast izuzecima?

Bili ste kandidat za predsednika Okružnog odbora DS-a. Da ste izabrani na to mesto, da li bi i onda vaša odluka da promenite sttranku bila ista?

– Na ovo pitanje nemam odgovor, jer je to pitanje šta bi bilo kad bi bilo i da je bilo. Na hipotetička pitanja nema pravog odgovora.

NAPREDNjACI SE NE ŠALE

Zašto ste za narednu destinaciju izabrali baš SNS?

– Odluka  za SNS je objektivno bilo veoma laka i jednostavna, a subjektivno veoma teška. Kada se formirao SNS, smatrao sam da su to oni isti radikali koji će mnogo galamiti a ništa neće konkretno uraditi, i da neće ni hteti da se uhvate u koštac sa problemima, već da će se zadovoljiti samo kritikom. Prevario sam se. Hteo to da priznam ili ne, rukovodstvo SNS-a se ne šali, želi konkretno i realno da ostvari ono što se mora uraditi. Kada se kaže promenićemo, reformisaćemo, to se zaista i uradi. Konačno, nisam se samo ja probudio, polovina građana Srbije je toj političkoj opciji dala glas. Da li je sramota što je to i za mene najprihvatljivija opcija? Da li nemam prava posle sedam godina provedenih u DS ili prethodnih 14 u SPO da izaberem neku opciju i politički delujem? Da li ja to nešto nekome dugujem ili sam od nekog nešto dobio i uzeo?

Da, ali zašto SNS?

– Zašto SNS? Koja je razlika u programima između DS i SNS, šta je tu programski različito? Koje sam ja to ideje DS izdao prelaskom u SNS? Za šta se to sada neću zalagati? Osnovni pravci mog političkog delovanja ostali su isti: zalaganje za pravnu i socijalno odgovornu državu, na lokalu smanjenje birokratije, smanjenje budžetskih korisnika i štednja te preusmeravanje para iz budžeta prema siromašnima i za otvaranje radnih mesta, a ne za nepostojeća radna mesta za one apsolvente i mastere ničega, sa platama od po 100.000 i više dinara.

Da li ćete nešto u svojim političkim ciljevima izmeniti?

– Ništa, samo ću od političke opcije koja je to slatkorečivo obećavala i na svakom mestu pričala do u nedogled, biti u političkoj opciji koja će te iste, ponoviću, iste ciljeve, zaista uz mnogo muke i ostvariti. Šta tu nije jasno i šta je tu sramota? Ko je tu koga izdao i izneverio? Ja DS ili DS mene?

Ne čini li vam se da predugo lutate na vranjskoj političkoj sceni (SPO – DS – SNS) tražeći pravu političku artikulaciju?

– Ne lutam samo ja, lutaju cele partije. Pogledajmo sadašnji SPS u mirnovnim pregovorima oko Kosova i SPS Slobodana Miloševića; da li oni lutaju? Lutaju i najodgovorniji političari i partije, pa lutam i ja. Ovo su tranziciona vremena gde partije nisu ideološke već više populističke, a problemi koji se moraju rešavati su u normalnim državama rešeni pre 100 i više godina. Ko sada u normalnim državama još ne zna gde su  granice države i kako to da imamo više penzionera nego radnika, i to više u državnom a manje u privatnom sektoru? Kako može da se živi od zaduživanja a ne od rada? Zašto se mrze privatnici i postoji negativan stav prema njima, a od njih se traži da zapošljavaju i time reše sve probleme? Da, lutamo i više nego što smo svesni toga.

Sa kim ste pregovarali o prelasku u SNS? Da li ste nešto tražili za prelazak u novu stranku?

– Oko mog dolaska u SNS razgovarao sam sa poverenicima za Gradski odbor Vranje, Slavišom Bulatovićem i Goranom Nikolićem, sa poslanikom i kolegom advokatom Draganom Nikolićem, i kratko sa koordinatorom za Pčinjski okrug Draganom Stevanovićem. Nisam tražio bilo kakvu funkciju u stranci. U SNS dolazim kao običan član, ne tražim nikakve privilegije i nikakve funkcije.

Koju stranu u aktuelnim trzavicama u SNS podržavate?

– Ne znam da u SNS postoje nekakve strane i da bi ja trebalo negde da se svrstam. Moji prvi utisci su da se radi o velikoj stranci sa brojnim članstvom. 

Šta mislite da  vas očekuje u vašoj novoj stranci?

– Voleo bih da na sledećim lokalnim izborima budem kandidat za odbornika, ali u ravnopravnoj konkurenciji sa svim ostalim članovima i da se o tome odluči u zavisnosti od mog rada, angažovanja i sposobnosti. Ni od koga ništa neću uzeti.

SAMO ODBORNIK

Koje su vaše buduće ambicije vezane za SNS?

– Jasno sam rekao da nisam zainteresovan za bilo kakve plaćene funkcije koje bi podrazumevale da ostavim posao advokata. Napominjem da sam već treći mandat odbornik, a da nikada nisam zasnovao radni odnos ili bio plaćeni funkcioner bilo na kom nivou države. Nisam bio ni u kakvim tenderskim komisijama ni po kom osnovu, niti iza sebe imam bilo kakvu aferu ili pominjanje u negativnom kontekstu bilo kakve kriminalne radnje. Od države i javnih preduzeća nikada nisam dobijao posao. Svog političkog i javnog delovanja u skupštini se ne stidim i nastaviću u tom pravcu.

Imate li nameru da vratite odbornički mandat?

– Odbornički mandat neću vratiti jer sam ga zaslužio. Aktivno sam učestvovao u kampanji koja nije imala strogo stranački karakter jer se lista zvala „Za demokratsko Vranje“ i bila koaliciona.

Kako ćete kritikovati vaše doskorašnje drugare iz DS-a, budući da ste bili šef odborničke grupe te stranke i da ste se zalagali za njen ulazak u vlast?

– To neće zavisiti  od mene već od njihovog rada. Da li će i u kom obimu oni ostati u vlasti videćemo vrlo skoro, možda neće biti potrebe za kritikama.

Koje su vaše krajnje političke ambicije?

– Na pitanje koje su moje buduće i krajnje političke ambicije u SNS odgovor je  jedan, samo odbornik pod jednakim uslovima kao i za svakog drugog člana SNS, uzimajući u obzir i da sam sada došao u stranku, kao minus u toj konkurenciji.