Ujed obezglavljenog psa

, ,

Već nedelju dana ispod Novog mosta u Hanu leži telo psa kome je odrubljena glava. Potpuno osiromašen narod pronašao je morbidnu šansu da zaradi

– Da se ovako nešto desilo u Beogradu, već bi o tome brujali svi mediji – vidno uznemiren Ivica Nastić mi pokazuje sliku obezglavljenog tela psa lutalice u svom telefonu.

Šokantan prizor koji vas najpre ostavlja bez teksta a onda otvara bezbroj pitanja. Telo psa kome su vezane zadnje noge,  i danas leži tamo gde je i bačeno – ispod Novog mosta u samom centru Hana.

TRUD SE ISPLATIO

Međutim, još je šokantnija priča našeg sagovornika, koji iz razumljivih razloga insistira na anonimnosti. Prema njegovim rečima, odsecanje glava psima lutalicama postao je u Hanu svojevrsni morbidni ritual i prilika za zaradu.

– Čuli smo da od opštine možeš da dobiješ 40.000 dinara ako te na ulici ujede kuče i čim smo bili sigurni da je ovo tačno, počeli smo da motamo film u ovom smeru. Sad, vidi, da pustiš kuče da te davi a ti da trpiš, nije zgodno pa smo se setili priče iz Leskovca, valjda od pre neku godinu, kada su tamo radili slične stvari. Drugar i ja, kod kuće njegovog dede u selu smo uvatili jednu kučku lutalicu, onesvestili je udarcem palice u glavu i odrubili joj sekirom glavu. Glavu smo skuvali u kazanu, odvojili vilicu od lobanje a onda se i on i ja „capnuli“ po jednom. Kuvali smo lobanju da ne povatamo neku boleštinu, čuli smo da tako treba. U Domu zdravlja smo prijavili napad, dobili dokumentaciju i sa njom otišli u opštinu. Na kraju, ceo trud se isplatio, već za dvadesetak dana nam je isplaćeno po 40.000 dinara – svedoči sagovornik. Iskrenost i lakoća s kojom opisuje ovu nekrofilsku akciju, najblaže rečeno zbunjuje. Pošto se oporavite od šoka, u stanju ste da stvar sagledate iz više uglova. „Laka lova“ je uvek bila i biće aktuelna i bezbroj je varijanti da se do nje dođe, a mi smo prosto eksperti da uvek iznova smislimo najneverovatniju moguću varijantu za to. Nemaština, siromaštvo, egzistencijalna ugroženost, dugovi, računi… i ko zna šta sve ne, čoveka nateraju da svašta uradi zbog novca. Sad, nameće se pitanje gde su granice ljudskosti, dostojanstva, etike, morala i drugih vrednosti koje nas uzdižu na nivo mislećih i inteligentnih bića.

Prema podacima koje smo dobili od Bore Milosavljevića, koji opštinu zastupa pred sudom ali i prima prijave i zahteve za isplatu novčane nadoknade za povrede zadobijene usled ujeda pasa lutalica, prošle godine je opština po ovom osnovu isplatila 56 fizičkih lica. On kaže da je u prva tri meseca ove godine, primljeno čak 28 ovakvih zahteva, od kojih je 21 već rešen i isplaćen. Uglavnom je reč o vansudskim sporazumima, koji u slučaju da stranka ima izveštaj od lekara u kome piše da ju je ujeo pas, vrede 40.000  za nanete fizičke povrede i još 20.000 za pretrpljeni strah.

– Ako bi slučaj kada gradjanin ima zdravstvenu dokumentaciju koja dokazuje da je reč o ujedu psa lutalice otišao na sud, opština obavezno gubi spor a troškovi se višestruko uvećavaju. Do pre dve godine, ovakvi slučajevi su išli isključivo preko suda ali je izmenom Zakona o parničnom postupku, u tom delu ostavljena mogućnost da svako ko namerava da tuži opštinu, po bilo kom osnovu, mora prvo da podnese zahtev Opštinskoj upravi koja ima rok od 60 dana da se izjasni o modelu rešenja. Dakle, sada i u slučaju ujeda psa, gradjani zahteve za naknadu materijalne štete podnose kod nas, a mi imamo obavezu da, štiteći i interese opštine ali i gradjana, u zakonskom roku odlučimo u konkretnom slučaju, zaključimo sporazum sa strankom i odredimo rok za isplatu. Da li postoje manipulacije od strane gradjana koji prijavljuju ovakve slučajeve, ja ne mogu da komentarišem. Oni nama donesu zdravstvenu dokumentaciju i to je ono na osnovu čega mi, u skladu sa zakonom reagujemo – jasan je opštinski pravnik Milosavljević.

PSIHOPATIJA

Ovde se postavlja pitanje da li normalan i mentalno zdrav čovek, iz bilo kojih pa i razloga egzistencijalne ugroženosti, može biti u stanju da odrubi glavu nedužnoj životinji. Ovo je bilo pitanje za neuropsihijatra hanskog Doma zdravlja, dr Nebojšu Jovića.

– Ovakvo jedno delo o kome vi pričate može učiniti osoba kod koje je upadljiv nesklad u domenu nagona, volje i afekta. To se ispoljava kroz poremećaje u nagonskom životu ( egoizam, egocentričnost, seksualne inverzije, sadizam, mazohizam i slično). Takve osobe je neophodno prijaviti jer one same obično negiraju svoj problem, a kako je reč o ozbiljnom poremećaju, neophodno je raditi na njihovom lečenju. Ovakve osobe mogu biti jako opasne za svoje okruženje. Medicina prepoznaje ovakve slučajeve, i to se u neuropsihijatriji kvalifikuje kao psihopatija. To je trajno poremećeno psihičko stanje. To podrazumeva psihičko odudaranje od onoga što se smatra normalnim, nije prava psihička bolest a nalazi se u graničnom području izmedju zdravog i bolesnog psihičkog života. Od ovakvih osoba pati najviše okolina zbog njihovih postupaka, dok sam psihopata pati samo usled odbrambenih radnji društva i eventualnih represija. Jedna od osnovnih karakteristika psihopatije je neuskladjeni odnos prema društvenim normama i nesposobnost obuzdavanja nekih individualnih nagona, želja, potreba i stremljenja – jasan je dr Jović.