Cipele od ljudske kože

, ,

Iako je proizvođač i distributer nekoliko italijanskih, Sanč se pročuo po malim i neredovnim zaradama za zaposlene, a posebno po šikaniranju i nepoštovanju osnovnih radničkih prava, tvrde sindikalci. Vlasnik Srđan Dejković odgovara da su problemi nastali po dolasku „Geoksa“ u Vranje

Nebojša Stevanović, Zoran Nikolić, Miloš Stanković i Nenad Stamenković, predsednik, potpredsednik, sekretar i blagajnik Ujedinjenog sindikata Srbije (USS) u vranjskoj fabrici obuće „Sanč“, dobili su otkaze i sada su na ulici. Njihov poslodavac, Srđan Dejković, vlasnik fabrike, kažu oni, udaljio ih je s posla samo dva dana pošto su mu pismeno najavili odbustavu rada.

– Strogo poštujući zakon, mi smo 4. marta poslodavcu pismeno prijavili obustavu rada za 11. mart. Dakle, dali smo mu sedam dana za eventualni dogovor sa sindikatom. Dva dana kasnije na naše kućne adrese poslodavac je poslao rešenja kojima smo udaljeni s posla – priča Nenad Stevanović, predsednik sindikata.

PARTIZANSKI PROTIV RADNIKA

On podseća da im je ovo već peta ovakva „čestitka“ od vlasnika fabrike.

– Iako je ovlašćeni proizvođač i distributer nekoliko italijanskih modnih  obućarskih brendova, Sanč se pročuo po malim i neredovnim zaradama za zaposlene, a posebno po šikaniranju i nepoštovanju osnovnih radničkih prava – dodaje Stevanović.

Novica Mitić, regionalni poverenik USS podseća da je Dejković, prema njegovim rečima, od otvaranja novog pogona fabrike pre četiri godine u stalnom sukobu sa zakonom:

-Već četiri godine od kada počela da radi nova fabrika, njen vlasnik je u stalnom sukobu sa zakonom, sindikatom i pravima zaposlenih. U ovom kraju „Sanč“ je postao sinonim za „partizansko“ i preko postupanje prema radnicima. To je osnovni razlog što je fabrika pre četiri godine imala 600, a danas manje od 350 zaposlenih – ističe Mitić.

Vlasnik fabrike Srđan Dejković priznaje da je kompanija trenutno u problemima i da je sada prvi put u blokadi posle 11,5 godina. Dodaje da sa saradnicima čini sve da svima bude bolje, jer je to u zajedničkom interesu. – Probleme pravi jedna ista grupa ljudi, što je žalosno. Mogli su da odu na plaćenije poslove ali nisu. Ostali su zbog toga što bi tamo imali više obaveza, a sada prave problem – tvdi Dejković.

SRDjAN DEJKOVIĆ, VLASNIK SANČA
ZA SVE JE KRIV GEOKS
– “Sanč” kao i cela srpska privreda, u poslednjih godinu-dve ima ozbiljnih problema. Mi smo velika firma, najveća fabrika obuće u Srbiji. Imali smo doskora 600, a sada 450 radnika. Do sada smo uglavnom uspevali da obezbedimo kontinuirani proces rada i plasman proizvoda.
Međutim, prvenstveno dolaskom kompanije “Geoks”, došli smo u situaciju da nas banke – naši finansijski partneri, stavljaju na neki način pod lupu. Oni smatraju da je dolazak ovakve firme nepovoljan za “Sanč”, tako da su nam u tekućoj godini obustavili svaku finansijsku pomoć za likvidnost, smatrajući da nećemo moći da vraćamo obaveze.
To je prvi udar na naše poslovanje, a mi smo, i pored bojazni banaka, uspeli da u potpunosti ispunimo naše obaveze. Sada smo na pragu da nam se te bankarske garancije vrate. Taj proces je ubrzan posle razgovora koji smo vodili sa ministrom Mirovićem pre nekoliko dana u našoj fabrici.
Dejković posebno naglašava da nema ništa protiv kompanije koja je došla u Vranje.
-Ali, neko je pre toga morao da razmišlja o kanalisanju kretanja radne snage. Neke su naše institucije morale da proprate situaciju, da ne ugase već postojeće fabrike koje nisu državne, već su u vlasništvu nas Vranjanaca.
Zbog prethodnih problema smo imali i veliki odliv radne snage, što je prouzrokovalo da neke ugovorene poslove ne završimo na vreme. To je onda dovelo i do kašnjenja plata, pa smo kraj godine dočekali sa platom i po koju nismo isplatili radnicima. Ja sam onda obavio razgovor sa radnicima, objasnio im šta se događa i obećao da ćemo zaostatak sustići. Uz manje ili veće probleme, sa stalnim obustavama, posebno u februaru, kada smo isplatili novembarsku zaradu, sve je to išlo do 28. marta, kada je trebalo da podelimo platu. Nismo je podelili tada, ali bismo obećanje ispunili 31. da nije došlo do obustave. Takođe, poreze i doprinose uplaćujemo sa zakašnjenjem putem reprograma, a kao dokaz toga su overene zdravstvene knjižice.

Ipak, kaže da ima dobar odnos sa sindikatima:

– Te ljude koji su osnovali sindikat, kao poslodavac nikada nisam ugrožavao. Međutim, ljudi koji su ga osnovali, moraju da znaju da su dužni da ispunjavaju svoje obaveze iz Zakona o radu. Članovi inicijativnog odbora tog sindikata, dok ga još nisu osnovali, dobili su otkaz zbog nedoličnog ponašanja. Huškali su radnike na pobunu, na nerad, dolazili pijani na posao…Tek posle toga je sindikat osnovan kao paravan neradu i neodgovornosti – tvrdi Dejković.

Na ovakav stav Dejkovića oštro reaguje potpredsednik Ujedinjenog sindikata Zoran Nikolić. On kaže da su rukovodioci sindikata i dalje na ulici jer je Dejković taj koji krši zakone Srbije i koji se uvek stavlja iznad zakona.

– Vidite ovu anomaliju i bezakonje: decembarska plata je bila u četvrtak (3. aprila). U decembru smo svi normalno radili. Ali, decembarsku platu su primili samo oni radnici koji sada nisu štrajkovali. Da li je to poštovanje zakona?

Dejković odgovara da.

19. VEK

Mišljenje Stevanovića, Mitića i Nikolića, podržavaju sekretar Miloš Stanković i blagajnik Nenad Stamenković. Kažu da je od 28. marta do 8. aprila, polovina radnika bila u štrajku i da su osnovni krivci za to vlasnik fabrike i rukovodstvo koje nije ispunilo obavezu o roku isplate decembarske zarade i dogovor o dinamici isplate ostalih dugovanja.

– Stanje u „Sanču“ je nepodnošljivo. Naše zarade su od 17.000 do 20 hiljada dinara, a poslednju smo primili za novembar prošle godine. S martovskom, nama poslodavac duguje četiri zarade, čime nas je zaposlene doveo u katastrofalno stanje – priča sekretar Ujedinjenog sindikata Miloš Stanković i podseća da je vlasnik fabrike pre četiri godine od države dobio 600.000 evra bespovratnih sredstava.

Sagovornici kažu da su u „Sanču“ bahatim ponašanjem vlasnika, na mala vrata uvedena neka nova pravila o radu i nagrađivanju, čija je suština u tome da su radnici obespravljeni i uplašeni.

– Nama tri godine nisu uplaćeni radni staž i doprinosi. Radimo subotom nedeljom, praznikom, prekovremeno, nemamo pravo na bolovanje, a trudnice na porodiljsko odsustvo, godišnji odmori nam traju po nedelju dana. Trpimo silne ucene, progone, maltretiranje…ovo niji 21. već 19. vek – ljutito konstatuje blagajnik sindikata Nenad Stamenković.

Glasno razmišljanje sindikalaca upotpunila je slika ovog reportera, koji je u ponedeljak pokušao da ispred fabrike razgovara sa radnicima. Svi su od novinara bežali kao od đavola osim radnice koja je smelo ukazala na propuste i nedoslednost vlasnika i rukovodstva fabrike prema radnicima.

LIČNA KARTA SANČA
„Sanč“ je najveća srpska fabrika obuće. Krenuo je sa 600 radnika koji su dnevno proivodili po 2.000 pari obuće. Danas, u izmenjenim okolnostima, kompanija ima 460 radnika, koji dnevno proizvedu oko 1.300 pari. Godine 2012, promet je bio pet miliona evra, a prošla godina je, sa 4,5 miliona, bila najslabija od kada fabrika postoji. Prošle godine „Sanč“ je 67 procenata proizvodnje plasirao u izvoz.