Slatkiši gorkog ukusa

, , ,

Radnici, između ostalog, traže isplatu zaostalih zarada i overu zdravstvenih knjižica. Poslovodstvo, sa druge strane, upozorava na moguće katastrofalne posledice obustave rade

Štrajk u „Simpu“? Koliko juče, to je bIlo nestvarno. Em, prvi štrajk u ovoj kompaniji, em, vidi čuda, u „slatkoj fabrici“, u selu Žbevac, rodnom mestu Dragomira Dragana Tomića, izumitelja i tvorca „Simpo“ projekta. Ovaj štrajk se dogodio u fabrici koju je Tomić, maštajući celog života dečačke snove, na kraju svoje, po mnogo čemu kontraverzne karijere, „poklonio“ rodnom selu.

Svi proizvodni radnici fabrike, 24. marta, 60 od 125, kojima je proizvodnja slatkiša zagorčala živote, rekli su – dosta! Tokom dana sedmočlani Štrajkački odbor je predstavnicima poslodavca i strateškog partnera ispostavio spisak sa pet zahteva.

– Lošim poslovnim odlukama, rukovodstvo je Fabriku i zaposlene, za kratko vreme, dovelo u katastrofalno loše stanje. Zato ovaj štrajk ne mislimo da prekidamo dok nam ne bude ispunjen i poslednji zahtev,  kaže radnica Biljana Stefanović – Milenković, predsednica Štrajkačkog odbora.

VRTIMO SE U KRUG

Naravno da su i u ovoj fabrici, neisplaćene zarade problem broj jedan. Radnik Goran Cenić, član Štrajkačkog odbora, podseća da su u Fabrici prosečne zarade od 23.000 do 26.000 dinara. Pa, kako fabrika sa martovskom platom duguje zaposlenima pet i po zarada, lako se dolazi do brojke da poslodavci radnicima duguju od 100.000 do 150.000 dinara.

– Znate li vi koliko je to u današnjim uslovima života? Držimo sastanke skoro svaki dan, razgovaramo, ali se vrtimo u krug. Hrvati traže da mi prvo nastavimo rad, a onda će krenuti isplata zarada. Kažu, samo vi krenite sa radom, a sve ostale probleme ćemo rešiti. Mi, međutim, znamo za jadac jer su ovo priče za malu decu, kaže Cenić.

Zainteresovani novinari za ovu temu, morali su da se dovijaju kako doći do sagovornika, kako čuti obe strane, kako na licu mesta napraviti fotografiju… U “Kondivi” se može samo do kapije. Predsednica štrajkača kaže da se u Fabrici od radnika krije sve i da je to jedan od razloga što su štrajku pristupile sve poslovođe i većina šefova. Dakle, svi osim administrativnih radnika koji uredno obavljaju svoje poslove.

– Vidite, nama je rečeno da je hrvatska “Akvarius grupa” naš strateški partner. To, i ništa više. Ako su već njihovi ljudi tu od septembra 2012. godine, normalno je da mi znamo ko su oni, zašto su tu i šta nas i kako veže na poslovnom planu. To je za nas bitno pitanje jer mi, recimo, danas ne znamo ko je naš stvarni poslodavac, uključuje se u razgovor radnica Marija Trendafilov, još jedna od članica Štrajkačkog odbora.

Iz razgovora sa štrajkačima saznajemo da su predstavnici hrvatske kompanije sve i sja u Kondivi, da se pitaju za sve, a da je generalni direktor Ivica Stojanović skoro samo puka figura. Šta više, od kako je počeo štrajk, upravo od njih je bilo više inicijativa da se rešenje za probleme nađe u zajedničkom razgovoru, a da se štrajk prekine.

Biljana, Goran i Marija ističu da se o ukupnoj proizvodnji u “Kondivi” u ime “Akvarius grupe” najviše pita izvesni Vlado Golub, a potom i direktor te kompanije Hrvoje Delalić.

– Prema podacima koje sam pronašao na internetu, zatim onome što pišu mediji u Hrvatskoj i regionu, posebno onome što piše splitska “Slobodna Dalmacija”, sve nam to ne daje za pravo da da se pitamo da li smo mi u sigurnim rukama i da li je “Akvarius” zaista naš strateški partner. Ja bih pre rekao da ova kompanije u regionu prodaje maglu, objašnjava Cenić.

On kaže da na ovakav zaključak upućuju brojne internet informacije o poslovima kojima se bavi izvesni Siniša Škaro koji je jesenas boravio u “Kondivi” i koji, sudeći po svemu, stoji kao osnovni stub strateškog partnerstva “Simpa” sa Hrvatima.

PET ZAHTEVA ŠTRAJKAČA
1. Isplata zaostalih zarada: za oktobar, novembar i decembar prošle godine, drugi deo januarske i cele februarsku i martovsku – dakle pet i po mesečnih zarada.
2. Overa zdravstvenih knjižica za sve radnike fabrike.
3. Štrajkačkom odboru dostaviti ugovor o strateškom partnerstvu sa “Akvarius grupom” iz Hrvatske, kako bi radnici bili upoznati sa statusom preduzeća.
4. Da fabrika isplati sve bankarske kredite, odložena plaćanja i sindikalne zabrane radnika, koje su im odbijene od plate, a nisu uplaćena drugim firmama.
5. Da generalni direktor “Kondive” Ivica Stojanović i njegov tim podnesu ostavke zbog loših poslovnih rezultata.

Predsednica Štrajkačkog odbora objašnjava sa koliko nipodaštavanja i cinizma i “Simpo” i “Akvarius grupa” gledaju na radnike “Kondive”.

– Mi smo u  oktobru, novembru i decembru prošle godine radili najviše. Bilo je tu ubrzanih smene, radilo se i danju i noću, i subotom i nedeljom, a onda je neko jednostavno odlučio da nam za te mesece ne isplate zarade. Molim vas, tamo su neki seli i rekli da nam plate prvi deo januarske plate, a da onu našu muku bace u bunar. Neće moći, energično kaže Biljana Stefanović – Milenković.

Radnici su pre nekoliko dana imali sastanak sa generalnim direktorom “Simpa” Slađanom Disićem. On im je obećeo da će zdravstvene knjižice radnika “Kondive” biti overene kao i svim radnicima “Simpa”, a o svim drugim problemima uputio nas na hrvatskog partnera.

RAZGOVORI BEZ DOGOVORA

Ovom mozaiku problema Marija Trendefilov dodaje još jedan koji im je radnicima napravio velike probleme. Oni su, kao i svi drugi zaposleni, uzimali bankarske kredite, robu na razne sindikalne i druge potvrde. Sva ta dugovanja radnicima su uredno odbijana od njihovih uzarada.

– Znate šta se onda dogodilo? Da li vi verujete da su i te pare nestale. Neko ih je sklonio, da ne upotrebim grublju reč. Sada banke i druga preduzeća jure naše radnike, prete im tužbama, a mi smo nemoćni da ovo rešimo,  objašnjava Marija.

Gde je ovome kraj? Hoće li radnici, s obzirom da je reč o “Simpu”, popustiti? Poslednji razgovor radnici su sa poslodavcem i predstavnicima “Akvarius grupe” imali u utorak.

– Moramo izdržati, bez obzira što je u fabrici dosta radnika sa sela, posebno iz Žbevca. Mi nikoga nismo prisiljavali da se priključi štrajkačima, pa zato ne dozvoljavamo drugima da vrše pritisak na radnike u štrajku. Mi smo spremni za razgovor, čak i neke kompromisa. Ali, naši zahtevi su taj minimum ispod koga nećemo ići, tvdi na kraju Biljana Stefanović – Milenković, predsednica Štrajkačkog odbora.

„KONDIVA“, ŽBEVAC
Industrija konditorskih proizvoda „Kondiva“  je jedna od najmlađih fabrika konditora u zemlji. Osnovana je 2002. godine, u okviru Kompanije „Simpo“. Kondivina proizvodnja nalazi se u selu Žbevac, u opštini Bujanovac. Sa proizvodnjom je prva krenula Fabrika vafel proizvoda , kapaciteta 1.500 tona hrskavih napolitanki godišnje. Potom je sredinom 2005. godine počinje sa radom fabrika bombona i karamela  sa projektovanim kapacitetom od 4.200 tona godišnje tvrdih punjenih bombona, voćnih i mlečnih karamela.
Proširenjem proizvodnih kapaciteta 2006. godini sagrađena je Fabrika čokolade i čokoladnih deserata  čija je godišnja proizvodnja oko 2.500 tona najkvalitetnije modelirane čokolade.

„AKVARIUS GRUPA“ STRATEŠKI PARTNER
Sve je počelo od tvornice “Favorit – Nerežišća” koja je osnovana 1959. godine u Nerežišću na ostrvu Braču, sa osnovnim ciljem da zaustavi iseljavanje. Osnovni proizvod tvornice bila je guma za žvakanje, prva  na području tadašnje Jugoslavije, ali i Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke i Poljske, dakle cele Istočne i Srednje Evrope. Od 1975. godine proizvodnja gume i lizalica strahovito je narasla, pa fabrika sa 100 radnika postaje deo velikog sistema “Pliva”. Iz tih vremene ostale su nam u sećanju bonbone „Kavabon“ i „Helf“. Od 1980. godine, proizvodnja svih tvrdih bombona, lizalica i guma za žvakanje odvija se ponovo u fabrici „Favorit – Nerežišća“.
Danas se u evidenciji Hrvatske gospodarske komore fabrika u Nerežišću vodi kao “Akvarius grupa” doo, čiji je direktor Hrvoje Delalić. Kaže se da je to fabrika do 50 zaposlenih čija je osnovna delatnost “ostale stručne, naučne i tehničke delatnosti”, a izvozi žvakaće gume, bombone i belu čokoladu u Švedsku i zemlje bivše Jugoslavije.
“Akvarius grupa” doo registrovana je i na Novom Beogradu, kao društvo sa ograničenom odgovornošću čiji je zastupnik Vlado Golub, a direktor Hrvoje Delalić. Njih dvojica, u ime “Akvarius grupe” strateškog partnera “Kondive”, često borave u “slatkoj fabrici”.
Ostaje, međutim, nepoznato odakle u celoj priči oko “Akvarius grupe” izvesni Siniša Škaro, čije se ime u hrvatskim medijima, posebno na stranicama “Slobodne Dalmacije”, vezuje za sumnjive poslove. Odakle on u “Kondivi” prošle jeseni, niko od sagovornika nije umeo da kaže.

IVICA STOJANOVIĆ, DIREKTOR „KONDIVE“
DOGOVOR ILI STEČAJ
– Mi se nadamo da će ovih dana biti rešeno pitanje zdravstvenih knjižica i isplata jedne  zaostale zarade i jedne redovne koje su obećane.Time će se ispuniti zahtevi radnika i nadamo se da će proizvodnja početi punim kapacitetom, da će se nadoknaditi izgubljeno jer samo sa visokom proizvodnjom mogu da budu rentabilne cene koje se postižu u ovim uslovima na tržištu, kaže Ivica Stojanović, generalni direktor „Kondive“ uprkos činjenici da su pregovori između štrajkača i poslovodstva obustavljeni još prošle srede jer radnici nisu prihvatili ponuđeni Protokol.
Traži se i vaša ostavka?
– Da, traži se ostavka rukovodstva, verujem i moja. Ja sam spreman da je podnesem ali bi bilo dobro da čujemo ko bi bio sledeći kandidat i da li će ponuditi program koji obezbeđuje pozitivno poslovanje,čkao što je to moj program ponudio. Ako ima takvog, ostavku podnosim odmah.
Radnici traže na uvid i ugovor sa „Akvarijusom“. Šta je tačno predviđeno ugovorom o partnerstvu sa ovom hrvatskom firmom?
– Radnicima može da se da Ugovor sa strateškim partnerom na uvid ali uz uslov da se obavežu na čuvanje poslovne tajne, kako to zakonske norme predviđaju.
Svaka zloupotreba povlači krivičnu i materijalnu odgovornost
Šta bi bile posledice raskida ovog ugovora?
– “Kondiva” ima veoma velike stare obaveze i verujemo da nikada više ne bi mogla da pokrene proizvodnju bez pomoći nekog strateškog partnera.
Radnici vas optužuju da zapravo hocete da poklonite “Kondiivu“ hrvatskom partneru. Da li je Akvarijus uopste zainteresovan za kupovinu “Kondiive“?
– Ta optužba radnika je neosnovana. Sa mnogim strateškim partnerim smo pokušavali da ostvarimo  saradnju kako bi osvojili tržište i omogućili pozitivno poslovanje ali nismo imali uspeha. Nudili smo saradnju Delti, Merkatoru, partnerima iz BIH, Bugarske, Češke i Rusije  ali nisu bili zainteresovani. Sa Agrokorom smo najduže razgovarali ali ni oni nisu ponudili prihvatljive uslove. Sa Akvarijusom smo dugo pregovarali, uveravali smo ih da smo sposobni da proizvedemo kvalitetan proizvod i da isti isporučujemo na vreme. Razgovarano je i o drugim modelima saradnje ali je izabran ovaj model koji je i doveo do potpisivanja ugovora od strane tadašnjeg direktora Slađana Veličkovića.
Mislim da nema osnova da se govori o poklonu ili bilo kakvom nasilnom preuzimanju. Ako ovaj prekid u isporuci robe ne zaustavi Akvarius, u dosadašnjoj uspešnoj razradi tržišta “Kondiiva će imati prvi put pozitivan rezultat u desetogodišnjem poslovanju.
Da li je Aquarius uopšte zainteresovan za kupovinu morate pitati njih.
Da li “Kondiva” može samostalno da posluje na tržistu?
– Uprkos  angažovanju, po našem mišljenju kvalitetnih ljudi za vođenje poslova u Kondivi, uspeh nije postignut jer nismo bili u mogućnosti sa stvorimo uslove koji su neophodni za razradu tržišta u Kondivinoj delatnosti. Konkurencija je oštra i potrebna su velika sredstva za marketinšku kampanju. Mi to nismo mogli da ispratimo proteklih 10 godina a sada je to još teže. Zato “Kondiva” bez strateškog partnera nema mogućnost da opstane.
Proces rada je obustavljen. Sta u ovom trenutku to znači za poslovanje „Kondive“?
– Zaustavljanje proizvodnje znači približavanje trenutku kada će morati da se uvede stečaj u „Kondivu“ jer ova faza uspešne razrade tržišta nije smela da se zaustavi . Nikada do sada “Kondiva” u desetogodišnjem poslovanju nije imala ovakvu uspešnu obradu tržišta
Kako vi vidite razrešenje ove situacije?
– Mi se nadamo da će ovih dana biti rešeno pitanje zdravstvenih knjižica i isplata jedne  zaostale zarade i jedne redovne koje su obećane.Time će se ispuniti zahtevi radnika i nadamo se da će proizvodnja početi punim kapacitetom, da će se nadoknaditi izgubljeno jer samo sa visokom proizvodnjom mogu da budu rentabilne cene koje se postižu u ovim uslovima na tržištu.