Opet novi početak

Očekuje se ponovni dolazak Vlatka Stefanovskog, grupe Sars, Partibrejkersa, Ortodoks keltsa, ali i benda Dubioza Kolektiv za koji vlada veliko interesovanje

Pripreme za ovogodišnji Reload teku punom parom. Iako do kraja jula, kada se održava ovaj festival ima, ima relativno dosta vremena, pred direktorom Reloada Stefanom Ljubisavljevićem je ogroman posao jer treba udovoljiti očekivanjima publike koja je navikla na kvalitetne bendove, napraviti dobru selekciju neafirmisanih muzičara, okupiti volontere, prikupiti dovoljno novca da se pokrije ukupan budžet festivala.

Ipak, već kad krenu prva prisećanja na prošlu ili bilo koju od prethodnih šest festivalskih godina, budi se sjaj u Stefanovim očima i energija koja najavljuje puno rada, ubeđivanja, pogađanja, lobiranja i jurnjave,  ali i garantuje da će svi problemi biti pretvoreni u izazove.

KAO DA JE BILO JUČE

– Kao da je juče bilo, 2008. godina, jedva 300 ljudi na spaljenoj travi. Pokušaj bine na kojoj ne bi smelo da se stoji bez HTZ opreme i sigurnosne sajle, gramofoni i miksete na trpezarijskom stolu, sve to upakovano u braon papir. Ljudi to zovu manja žurka, mi smo to nazvali festivalom. Još tada smo verovali da ćemo stvoriti pravi, veliki festival kakav je danas Reload, priča Stefan.

Ako je suditi po onome što planiraju, sedmi po redu, ovaj tradicionalni internacionalni muzički festival će biti rezultat svih dosadašnjih iskustava, organizacionih i marketinških veština, vedrih misli i želje da se ne izneveri publika.

Pregovori sa velikim bendovima su već počeli. Ljubisavljević najavljuje Vlatka Stefanovskog, grupe Sars, Partibrejkerse, Ortodoks keltse, koji su voljni da po drugi put nastupe na Reloadu, ali po reakcijama publike, najveće interesovanje privlači bend Dubioza Kolektiv.

Organizatori strepe i ove godine od toga da li će ih podržati opština a kriza kao sve prisutni alibi drži u neizvesnosti kompletan prostor u okviru koga će kreirati ovogodišnji program.

– Sa nekoliko projekata kroz koje bi realizovali radionice, ali i samu ideju promovisanja modernih muzičkih trendova, konkurisali smo kod nekoliko različitih donatora. Prošle godine nas je podržalo Ministarstvo turizma i sa njima smo imali ugovor na tri godine. Već sada, to je pod znakom pitanja iz prostog razloga što je bivši ministar Radulović ukinuo sektor koji je u okviru ovog minsitarstva pomagao manifestacije i festivale ovog tipa. Obratili smo se ove godine Ministarstvu omladine i sporta i nekim nevladinim organizacijama pa se nadamo da pomoć neće izostati jer bez novca možemo malo toga. Tu su i stalni sponzori, prijatelji festivala ali i brojni muzičari koji su raspoloženi da sviraju bez honorara, objašnjava Ljubisavljević.

BOBAN MARKOVIĆ PROMOTER
– Nisam se nimalo razmišljao. Ovo su naša deca i sjajno je to što rade. Ni od čega su napravili veliki muzički događaj, moj Marko je prošle godine svirao na velikoj bini zajedno sa nekim strancima a publika je bila presrećna što ga je videla. Negde u njihovoj energiji prepoznajem i sebe kada sam počinjao da gradim karijeru. Puno rada, malo pomoći niotkuda, sve na mišiće i sa puno znoja. Zato ih im i treba pomoći,  iskren je Boban Marković.

Prošle godine je publika mogla da sluša i kanadski bend “ Lemon bucket orchestra” čiji dolazak je finansirala kanadska ambasada, a u publici se našao i ambasador Kanade koji se zabavljao skupa sa gostima iz celog regiona. Direktor festivala najavljuje mogućnost da se ovaj ili neki sličan sastav i ove godine, pod istim uslovima pojave na glavnoj bini. Nesporno je to da je bilo potrebno puno rada i truda kako bi dobar glas o Reloadu stigao tako daleko i omogućio im rejting događaja na kome bendovi dolaze bez honorara, samo da bi se predstavili publici.

Festival i dalje organizuje uglavnom ista, neformalna grupa volontera koji su se u ovu avanturu upustili još 2008. godine. Većim delom festival je dosad finansirala opština a oni se nadaju da će tako biti i ove jer novac koji se iz budžeta uloži u ovu priču, nije ni prineti onome što grad ali i ceo ovaj region dobiju zauzvrat od publike koja dolazi sa svih strana. Ovo je definitivno idealna prilika za afirmativni marketing jedne male opštine, gostoprimstva, mladih ljudi, dobre energije, dobrih ljudi i kvalitetne zabave.  

– Kad smo odlučili da pravimo festival, nismo to uradili zbog pukog provoda, već nade da ćemo kroz godine, dobijanjem vidljivosti, doći u priliku da utičemo pozitivno na društvenu, kulturnu i ekonomsku situaciju u malim i siromašnim sredinama u celoj Srbiji. Otud je i ime Reload, ono označava novi početak. Mi to vidimo zapravo kao hiljade novih početaka koji se konstantno dešavaju iznova, ako je to potrebno. Skup malih, gotovo neprimetnih revolucija ili novih početaka, zdrava evolucija ka boljem, eto to je naša ideja, sa neskrivenim žarom, gotovo u jednom dahu priča Stefan Ljubisavljević.

Ove godine su ponudili svetski poznatom sugrađaninu, trubaču Bobanu Markoviću da bude generalni promoter festivala ali i da se uključi u organizaciju sa pozicija muzičkog direktora. Znajući za njegovo bogato iskustvo sa nastupa na velikim svetskim scenama i festivalima, biće ovo dragoceno pojačanje u Reload timu.

– Kako i priliči, Boban Marković, planetarno popularno ime u svetu muzike, pristao je da bude glavni promoter i muzički direktor festival, kaže Ljubisavljević.

Uskoro će biti raspisan konkurs za odabir volontera kojih je prošle godine bilo oko 150. Kroz sjajno druženje, radili su korisne poslove oko organizacije radionica, kampa, bine i gostiju a bilo ih je iz cele Srbije, Makedonije i još nekoliko zemalja regiona. Prijave za nastup na manjoj bini koja nosi popularni naziv „Ladovina stejdž“ na kojoj svoju šansu imaju neafirmisani bendovi i didžejevi, takođe pristižu gotovo svakodnevno i baš zbog ovolikog interesovanja, organizatori su svesni da nemaju prava na odustajanje pred bilo kakvim problemom.

URBANA MANIFESTACIJA

Za samo šest godina Reload je u regionu prepoznat kao „prava urbana manifestacija – reči su mladih iz Vojvodine koji su festivalski zavisnici, odnosno relevantni da daju takav sud. Organizatori Reloada skromno izuzimaju EXIT ali samo kao papreno skup i pretežno stranoj publici namenjen festival ali i NISHVILLE koji je opredeljen isključivo samo ka džez muzici. Oni su uspeli da sa stotinu puta manje resursa urade veliku stvar. Takav umeren ali konstantan progres uz znanje da je to delo isključivo volontera, jasan je pokazatelj kvaliteta, donosno želje da se učini veće dobro, bez ideje o profitu.

Na kraju, Stefan Ljubisavljević, otkriva i to da je postignut dogovor da jedno veče bude u znaku NISHVILLE-a, kada će nastupiti džez muzičari koje će ugostiti ovaj festival, pa će i kalendar Reload-a biti tempiran prema njemu. Nadaju se da će ostati imuni na politiku, duboko uvereni da joj ovde nije mesto i da samo depolitizacija ali i debeogradizacija ovakvih važnih kulturnih projekata pruža prostor za dobra dela i umetničke slobode.