Disić na meti socijalista

, , , ,

Do pre samo nekoliko godina svako ko bi se usudio da lobira po Kompaniji bio bi, kao kužan, najuren još sa portirnice. Danas smo svedoci da naprednjaci nisu samo iz altruizma i državničke odgovornosti zainteresovani za „južno privredno čudo“. Socijalistima na pamet ne pada da svoje višedecenijsko uporište predaju bez borbe, a generalnog direktora fabrike targetiraju kao glavnog krivca ove svojevrsne izdaje

Da vam je neko pre samo koju godinu – da ne spominjemo devedesete – rekao da Simpo neće organizovano prisustvovati predizbornom mitingu Socijalističke partije Srbije (SPS), pomisli biste da ima ozbiljan problem i preporučili za to nadležnu ustanovu.

No, vremena se menjaju pa se Simpovo radnišvo samoorganizovalo da sasluša Ivicu Dačića i koalicione partnere prošle srede, ovde u sportskoj hali. Ništa kolone razdraganih trudbenika, ništa menadžment kao do sada u prvom redu. Čak je i Dragomir Tomić, predsednik Kompanije bio nešto zauzet u to vreme. A samo nekoliko dana ranije, u subotu 1. marta, dočekao je Aleksandra Vučića, lidera naprednjaka i prvog potpredsednika vlade u ostavci, i karakterističnim ga ruku pod ruku zahvatom vodao po fabrici. Iako je Vučić u Simpu boravio u svojstvu državnog službenika a ne lidera stranke, nije teško zaključiti da se između dve najjače partije ovde u Vranju, socijalista i naprednjaka, bije žestoka borba za glasove nekoliko hiljada radnika (pa sledstveno tome i za glasove njihovih porodica, svojte, komšija i prijatelja) i prevlast u Kompaniji od, kako se tvrdi, strateškog značaja. Ko će 16. marta odneti prevagu u ovom dvoboju ne samo za kompaniju već, reklo bi se, za čitavu „južnu prugu“ i tako obezbediti stratešku poziciju uoči nekih budućih izbora? I jedni i drugi tvrede da su u prednosti. Socijalisti podsećaju na svoje višedecenijsko prisustvo u kompaniji, „keca u rukavu“ u vidu poverljivih i kompromitujućih informacija, tvrdeći da uživaju Tomićevu podršku, dok naprednjaci očekuju da kompletna južna Srbija zaplovi na talasu popularnosti Prvog potpredsednika, negirajući da bilo ko pritiska zaposlene za koga da glasaju. Konačno, da li je „tate“ Tomić (koji je, prema ozbiljnim izvorima iz Kompanije, „na nož“ sa generalnim direktorom Slađanom Disićem, iako ovaj to demantuje), zaista uz SPS ili je sa Disićem „prodao“ glasove naprednjacima, uz podsećanje koje ne mora ništa da znači da su Vučić i Tomić krajem devedesetih sedeli zajedno u vladi Mirka Marjanovića!?

RASULO POSLE VUČIĆA
Naš sagovornik upućen u dešavanja u Simpu kaže da se gotovo ništa ne odvija po Tomićevom planu:
– A zamislio je da država sve oprosti, 50 miliona evtra poreza, dugovanja prema bankama i bar još toliko prema dobavljačima,da socijalnim programom reši još 1500 radnika, pa da se on nekako ubaci u priču sa ruskom kompaniojom Delo, koja je najavljena kao strateški partner. Ne prolazi jer su prethodno izrađene „lične karte“ za Simpo potpuno jasne i ni malo ružičaste, sa katastrofalnim stanjem i obiljem mutljavina po pitanju završnih računa, iskazanih friziranih lagera i ostalih pozicija, da je Vučić na temu konverzije zatražio potpuno jasnu i nedvosmisleno preciznu i realnu situaciju,uz nalog da se angažuje koliko god treba kontrola, inspekcija i službi da se sve još jednom detaljno proveri i odradi kako treba.
– Simpo je u nedelji posle Vučićeve posete radio delimično u jednoj smeni, radnici Nameštaja, Štofare i u Radovnici su štrajkovali u četvrtak i petak jer su od pristiglih para isplatili plate Tapetariji plate za decembar i pola januara, dok su ostali namireni samo delimično za decembar. Fabrika je od prošlog petka ponovo u blokadi za stotinak miliona od neke banke, i to će sada postati lavina od svih banaka i poverioca koji će pokušati da blokadom dođu do svojih para preko države koja pred izbore ne sme ostaviti Simpo da ne radi, i da radnici budu nezadovoljni pa da ne glasaju.

PRVO POLUVREME

Prvo poluvreme, pa i predigru, ako se tako može reći, dobili su naprednjaci posle Vučićeve vizite, ali ne treba smetnuti s uma ko je na drugoj strani terena. Socijalisti, koji još od početka višestranačja vuku konce u „južnom privrednom čudu“ neće se lako predati čak i pored činjenice da se direktor Disić otvoreno stavio u službu SNS, stranke koja je na čelo svog povereništva u Vranju (sasvim slučajno?!) postavila Slavišu Bulatovića i Gorana Nikolića, ljude iz top menadžmenta Kompanije, koji u isto vreme vode izbornu kampanju u gradu.

Branimir Stojančić, gensek vranjskih socijalista, u novonastalim okolnostima Disića označava kao „legitimnu političku metu“ svoje stranke zbog činjenice da se otvoreno svrstao za naprednjake:

– Disić nikada nije bio član SPS, ali je dobro radio menadžerski posao i dok se nije umešao u politiku protiv njega nismo imali ništa. Sada je, međutim, postao ekstremni pristalica naprednjaka, on i njegovi ljudi pritiskaju radnike da glasaju za SNS, i kao takav on je naša meta. Ipak, simpovci znaju ko im pomaže, a to se videlo kada su neki šefčići sprečili hiljadu radnika da dođu na našu izbornu konvenciju – kaže Stojančić.

Slaviša Bulatović objašnjava da naprednjaci ne lobiraju za glasove u Simpu, već da to rade socijalisti:

– Preko 50 odsto građana Srbije daće svoj glas našoj stranci, a takav rezultat očekujemo i u Simpu, tako da u Kompaniji ne vodimo kampanju. Socijalisti pokušavaju da prevare radnike praznim obećanjima, pa ako radnici smatraju da SPS može da im pomogne, onda u redu, neka glasaju za njih. Ali, radnici znaju ko jedini  može da im pomogne. Nikoga ne teramo da glasa za nas. Uostalom, evo ja ni jednog kolegu nisam pozvao da na izborima zaokruži SNS ili da se učlani u stranku – tvrdi Bulatović  i dodaje da njegov angažman u stranci nema veze sa Simpom.

Međutim, teško da će naprednjaci priuštiti radničko samoopredeljenje i da im je do Kompanije stalo iz čistog altruizma i državničke odgovornosti. Podsećanja radi, Bulatović je ranije za Vranjske izjavio da je Disić taj koji odlučuje u Simpu, sugerišući tako na čijoj je ovaj strani:

– Isključivo poverenje radnika uživa generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić. Radnici  su još uvek u „Simpu“ iako četiri meseca ne primaju platu samo zahvaljujući tome što veruju Disiću. On je u Ministarstvu privrede dogovorio neku pomoć, pa će proizvodnja u „Simpu“ krenuti do kraja nedelje. Koliko je meni poznato, tu Tomić i nema neke zasluge – rekao je Bulatović (Vranjske 886; Mlađe je slađe).

PRVI POTPREDSEDNIK

Da SNS neće stvari prepustiti slučaju videlo se najpre 20. januara kada je kao grom odjeknula informacija da je u Simpu boravio državni sekretar u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dragan Stevanović, šef izborne kampanje SNS u Pčinjskom okrugu. Posle sastanka sa direktorom Disićem rečeno je da se razgovaralo isključivo o ekonomiji, u šta je malo ko poverovao. U tom momentu Disić je slovio za najozbiljnijeg kandidata za poverenika vranjskih naprednjaka, čiji je odbor stranački vrh raspustio krajem prošle godine posle brojnih podela i incidenata. Međutim, izgleda da je Disiću više odgovaralo da se ne eksponira i da svojim autoritetom i položajem deluje iz pozadine, pa su na čelo povereništa postavljeni Bulatović i Nikolić koji istovremeno vode i kampanju.

Sagovornik Vranjskih odlično upućen u sve kompanijske tajne otkriva da je su se Disić i naprednjaci dogovorili da se uzajamno ispomažu i da svako da ono čime raspolaže – Disić glasove radnika a naprednjaci, koji će svakako biti okosnica i buduće vlade, pare i pomoć. Uostalom, kaže naš sagovornik, prvi dokaz uzajamne ljubavi već je legao na račun Simpa u vidu tri miliona evra od kojih je radnicima u nekim pogonima (vidi okvir) isplaćena decembarska i prvi deo januarske plate.

– Odmah pošto je dogovorena saradnja između Disića i SNS, Tomić je sa Borom Milačićem, svojim dugogodišnjim savetnikom i prijateljem, otrčao kod Vučića preko starog druga Alekse Jokića, čoveka sa visokom pozicijom u Vučićevom kabinetu. Tada je Tomić  Vučiću preneo da ga i on podržava kada mu je ovaj objasnio da je sa Disićem već napravljen dogovor – prenosi sagovornik Vranjskih.

E, onda je prvog martovskog dana u Simpo svojim dugim koracima utrčao Prvi potpredsednik, noseći u rukama radna mesta, posao i strateškog partnera iz Rusije!

– Bilo je problema i oko protokola, jer je Tomić, opet sa Borom i Aleksom, pokušao da napravi staro pozorište i uhodanu promenadu sa Vučićem po pogonima,  uz obavezno držanje pod ruku dok se prolazi kroz špalir histeričnih i obeznanjenih radnika. Milačić je insistirao da se obezbedi minimum 4.000 radnika koji bi pozdravljali šetače, ali je na opasku da Simpo u celoj Srbiji nema toliko radnika odustao, pa se svelo na viđeno: radnici Štofare, Tapetarije,Nameštaja i Dušeka, ukupno njih oko hiljadu, pa je sa Stevanovićem i Disićem dogovorena skromna i radna varijanta protokola – kaže naš sagovornik.

U tom momentu totalno se zaoštrila situacija sa socijalistima, koji su za sredu 5.marta zakazali miting u Vranju. Prema rečima našeg sagovornika, gradonačelnik i šef vranjskih socijalista Zoran Antić i simpovac Siniša Mitić, zamenik predsednika lokalnog parlamenta, tražili su od Disića da za miting organizuje konvoj autobusa sa radnicima, ali je direktor to odbio navodno rekavši da mogu da idu samo oni koji to žele.

Prema rečima našeg sagovornika, Tomić i dalje osluškuje, proverava i odmerava realnu snagu Disićevog uporišta u SNS, ali nije tajna da među njima „sevaju noževi“. Disić, pak, tvrdi naš sagovornik, svoju snagu i uticaj ne koristi u punom formatu, pa ni mogućnost da iskoristi otvoreno nezadovoljstvo radnika koji za svoj položaj prvenstveno krive Tomića:

– Da Dragomir više nema jake pozicije pokazuje i to što se neko od radnika, dok su čekali Vučića, otvoreno drznuo da mu dobaci nešto u stilu „ti si kriv za stanje u Simpu“, na šta se ovaj kao bogzna koliko nasekirao.

Naš sagovornik dodaje da je Tomić prilično izgubio dodir sa realnošću i da ga u otvorenu konfrontaciju sa Disićem, a Simpo u poslednji krug pakla, guraju Bora Milačić i ostali iz beogradske ekipe, „koji su spremni na sve kako bi zadržali svoje pozicije i bezobrazno visoke i redovne zarade u Kompaniji“.

IZA KULISA

Nema sumnje da će sva ova dešavanja iza kulisa pre, za vreme i posle Vučićeve poste Simpu u mnogome odrediti nedeljno raspoloženje simpovaca, iako Branimir Stojančić tvrdi da niko, pa ni Tomić, ne može da proda drugoj stranci glasove SPS-a u Kompaniji. Stojančić kaže da vrlo dobro zna ko još, osim Disića koji se otvoreno privoleo naprednjacima, u Simpu rovari protiv SPS.

– To su bivši jastrebovi SPS iz samog vrha Simpa, ljudi zbog kojih je stranka pre 5.oktobra bila prokažena, oni i njihova deca danas su najekstremniji naprednjaci – kaže Stojančić.

Što se, pak, tiče Tomića i njegovog laviranja između dve političke vatre, Stojančić kaže da potpuno razume predsednika Kompanije koji je Vučića dočekao kao i ranije predsednike i premijere, ali da mu nije svejedno što i Dačića nije ugostio u istom maniru:

– Ipak, u stalnom smo kontaktu sa Tomićem, razumemo ga i imamo njegovu punu podršku.

Stojančić dodaje da u kompaniji postoje dva fronta koje personifikuju Disić i Tomić, ali je ubeđen da će na izborima socijalisti kao i do sada dobiti većinu glasova Simpovih radnika:

– Mnogi zaboravljaju da smo dugo prisutni u Simpu i da ćemo, ukoliko se nastavi ova prljava igra protiv SPS, kompromitujuće informacije koje posedujemo o mnogima iz kompanije podeliti sa javnošću – upozorava Stojančić.

Pored toga što očekuje podršku Simpovih radnika politici SNS, Slaviša Bulatović najavljuje i bolje dane za kompaniju, negirajući da njegova stranka mešetari i ucenjuje zaposlene:

– Posle izbora vlada će formirati radnu grupu za Pčinjski okrug, a Simpo će kao strateški važna kompanija biti u fokusu te isntitucije koju će voditi ministar Lazar Krstić. Simpo, koji će uskoro preći u većinsko državno vlasništvo, moraće da posluje na tržišnim principima.

Monolitnost u delovanju i razmišljanju, kojom su se u Kompaniji toliko ponosili, više ne postoji pa zaposleni postaju legitimna ciljna grupa političkih stranaka. Kako će glasati simpovci znaće se već u noći između nedelje i ponedeljka uz podsećanje da do pre nekoliko godina ova dilema ne bi ni postojala jer bi bilo ko osim „crvenih“ bio bi vraćen sa Simpove portirnice. Vremena se, rekosmo li na početku, menjaju.

SLADjAN DISIĆ, GENERALNI DIREKTOR SIMPA
JEDINSTVENO SA TOMIĆEM
– Da li je rukovodstvo Simpa jedinstveno u odluci da se Kompanija  približi Srpskoj naprednoj stranci, odnosno Aleksandru Vučiću?
– Poverenici SNS za Pčinjski okrug, kao i državni sekretar Stevanović tvrde da ste vi lično bliski toj stranci. Da li u tome uživate podršku predsednika Kompanije, g. Tomića?
– Koliko ima istine u pojedinim tvrdnjama političkih lidera da između Vas i g. Tomića postoje neslaganja oko načina vođenja Kompanije i njenog pozicioniranja uoči izbora?
– Vranjski SPS vas javno označava kao svog političkog protivnika zbog vaše odluke da se približite SNS-u, a na drugoj strani tvrde da g. Tomić podržava njih, odnosno SPS. Da li to znači da ste Vi i gospodin Tomić na različitim političkim stranama i da li i kako to može da se odrazi na funkcionisanje kompanije?
Na ova pitanja Vranjskih dobili smo jedinstven odgovor Slađana Disića koji, na njegovo insistiranje, prenosimo u celosti, bez ikakvih korekcija:
Ogroman broj ljudi u Vranju zna, a posebno rukovodstvo SPS i grada Vranja, kao i ljudi kojima u SIMPU miruje radni staž a nalaze se na odgovornim gradskim i državnim funkcijama, da se nisam bavio i da se ne bavim politikom. Moje opredeljenje je SIMPO, iznalaženje načina za prevazilaženje nagomilanih problema, kao i određivanje modela poslovanja koji će, u doglednoj budućnosti, omogućiti da SIMPO postane tržišno održivi sistem. Sve razgovore koje sam vodio sa šefovima kabineta, državnim sekretarima, ministrima – Draganom Stevanovićem, Igorom Mirovićem, Lazarom Krstićem, a i razgovori najvišeg rukovodstva SIMPA sa Prvim potpredsednikom Vlade, gospodinom Aleksandrom Vučićem, prilikom njegove posete SIMPU, bili su usmereni ka ostvarivanju tog cilja. Stavovi predsednika SIMPA  po ovom pitanju su potpuno identični i tu ne postoji nikakvo razmimoilaženje ili nejedinstvo. Sve odluke, a posebno one koje opredeljuju način rada i model daljeg razvoja, donete su jedinstveno, na sednicama rukovodstva SIMPA. Takve odluke su  prezentovane  i verifikovane na sednicama Nadzornog odbora.
Poznato je moje zalaganje i opredeljenje, u SIMPU, na organima regionalne Privredne komore Leskovac, Privredne komore Republike Srbije, raznim ekonomskim forumima, za izmenama postojećih i donošenje novih reformskih zakona koji će omogućiti suzbijanje sive ekonomije, korupcije i kriminala u svim oblastima društvenog života, nove investicije, otvaranje radnih mesta, stvaranje jednakih i humanih uslova za život i rad svih poštenih, sposobnih i vrednih ljudi.  Svako ko se bori za stvaranje sistemskih uslova za realizaciju navedenih ciljeva ima i moju, ali i podršku celokupnog rukovodstva i radnika SIMPA.

                                                                                                                                  GENERALNI DIREKTOR,
                                                                                                                                   Slađan Disić, dipl.oec.