Pogled sa Plačevice

Dosta dobro i sa raških vinograda često sam posmatrao Šarplaninu, i to po ishodu sunca za jedno dva sahata, a posle se gubi kao u maglu i jedva se poznaje mesto gde leži, ali izjutra, kad prvi sunčani zraci na nju padnu, čisto se vide, i u oči padaju odblesci

Ovaj gradić čuvao je i po potrebi zatvarao je pu i prolaz koji je išao iz Vranjskog u Aleksinačko Pomoravlje i obratno. Isto tako i Maglić je stražario na ulasku Zapadne Morave u ibarski basen; kao god što je i Kurvingrad, Koprijen, iz starina stražario na ulasku Toplice na Nišavsko Pomoravlje, a Bogdanov Grad u Prokuplju čuvao je izlazak i ulazak uz i niz Toplicu od Niša na Kosovo Polje, a sa ovog u topličku dolinu i k Nišu, kao što je i Stalać grad, po narodnim pesmama Todora od Stalaća, čuvao utok Istočne u Zapadnu Moravu itd. Sa ove zapadne strane Plačevice nema onih divnih i veličanstvenih izgleda kao što su gore kazani na severu; ali je jedan koji sva osećanja svakog Srbina mora duboko potresti, sećajući se onoga što je negda naše bilo: na prizrenske planine, zatim n aljuti Kačanik (odakle počinje ili se svršava Donje Kosovo), a preko Kačanika gorostasna je i kruna od sviju Šarplanina, koja je često usred leta snegom pokrivena. Ja sam napred rekao da sam Šarplaninu u proseku ibarsko-sitničkom video sa Kobasice više Karanovca i to od severa na jug, a odavde se vidi od istoka na zapad. Od karanovačke Kobasice daleko je i predaleko rastojanje da se po Šari može sve lepo videti, samo su se primećivali planci ili mestanca na njoj bela i ugasita: bela, to su čista mesta koja su snegom, a ugasita šumom pokrivena. Sa Plačevice, a dosta dobro i sa raških vinograda često sam posmatrao Šarplaninu, i to po ishodu sunca za jedno dva sahata, a posle se gubi kao u maglu i jedva se poznaje mesto gde leži, ali izjutra, kad prvi sunčani zraci na nju padnu, čisto se vide, i u oči padaju odblesci, kao brilijanti prelivajući se sunčani zraci, koji na snežne bregove padaju. Ova strana Šare, počem nema nikakvih tamnih pega ili oplanaka, znak je da nema ni šume, što sam i dogledom dobro video da je sam kamenjak, a lepo se raspoznaju jaruge od vrha do dna i mlazevi preko kojih se burne kiše i snežne lavine spuštaju; no moj Cvetko veli da je i ona strana Šare, okrenuta Prilepu, bez šume. Od zapada prema markovom Gradu pa k jugu, ima se dosta poći dok se ne dođe na otsek i strmen odakle se sva Vranja može videti i preko nje pčinjske, ili upravo nagoričke planine, u kojoj je manastir sv. oca Prohora Pčinjskog, i dalje k istoku je Crni Vrh, gde počinje tromeđa srpske, turske i bugarske granice.

I Plačevica i prema njoj samo Vranjskom Rekom odvojen Krstac vezani su sa uspomenom na Kraljevića Marka. Predanje je u narodu ovo: kad je kralj Marko jezdio gorom zelenom i došao na Krstac, sa gog kad je video da su Turci u Vranji, on se od čuda prekrstio, lupio Šarca mamuzom te skočio na drugi breg, pa kad je sa tog i bolje video da su se Turci već odomaćili u Vranji, zaplakao se i, poterav Šarca skokom, otišao u treću planinu, gde je od muke i jeda zakukao, te potom se prvi breg nazove Krstac, drugi Plačevica, a treći Kukavica, kojim su i danas ta imena ostala. Iako se drži da je u Kukavici planini nestalo Marka, i više se odande nije viđao, opet se često njegov Šarac previđa.