Monmartrovska atmosfera

,

Posle organizacije Letnjeg slikarskog ateljea, avgusta 2013. godine,  Narodni univerzitet u Vranju u svojoj Galeriji organizovao je Zimski atelje, od 15. decembra prethodne, do Savindana, 27. januara tekuće godine. Tako se nastavlja stvaralački trend ove institucije, koja ima i dalje planove i ideje za razvoj kulture i umetnosti u ovom gradu, ma koliko to sada izgledalo kao nemoguća misija.

Na projektu Zimskog ateljea učestvovalo je 14 vranjskih slikara, i u sklopu Svetosavske nedelje deca nadarena slikarskim talentom, kojima su veterani zdušno pomagali. Deo slika koje su tada nastale, već su date u humanitarne svrhe, dok će drugi deo sačekati izložbu u sklopu redovnog programa ovogodišnjeg Letnjeg ateljea.

A ko može da bolje objasni kakav je značaj ovog projekta, nego onaj ko u njemu učestvuje?

– Organizovanje Letnjeg i Zimskog ateljea u Galeriji NU – kaže diplomirana slikarka Ljiljana Strize – jeste dokaz i činjenica da u likovnom stvaralaštvu danas ipak postoje i stvaraju ljudi odgovorni sebi, svom vremenu i pozivu. Sve to daje nadu i uliva, ma koliko to zvučalo stereotipno, neophodnu dozu optimizma i vere da nije još sve gotovo.

– Ideja o otvorenoj likovnoj sceni – nastavlja Ljiljana Strize – sprovedena je u delo u pravom trenutku da ovom usnulom gradu konačno podari dašak one specifične, „monmartrovske“ atmosfere druženja sa umetnicima i njihovim tajanstvenim i magičnim svetom čudesne imaginacije.

LAZAR TASIĆ, MLADI POZORIŠNI REDITELj

Teatar je igra, budi dete

Lazar Tasić je učenik četvrte godine Gimnazije. Kada je bio dečak, režirao je lutkarske predstave u kojima su glumili njegovi roditelji. Kasnije režira prave predstave, sa tematikom iz klasičnih bajki kao što su Snežana i sedam patuljaka, Crvenkapa, gde su glumile njegove sestre i braća. Uvideo je da ga ovo zaista privlači i tome se i posvetio. Prvu pravu predstavu režirao je prošle godine u okviru Svetosavske nedelje – Put, istina i život.

– Pozorište je igra, tako da je i svet zapravo jedna velika igra.

Inspiraciju pronalazi u porodici, prijateljima, devojci, gledajući filmove, čitajući, uz muziku.

– Dozirani odnos plana i improvizacije je ključ uspeha.

Prima kritike porodice i prijatelja, ali najviše ceni stručne kritike i onih koji se bave glumom.

Ovaj mladić ne bi voleo da se menja, ali bi želeo da upozna čuvenog KventinaTarantina.

Nema uzore u poznatim ličnostima, ali zato sledi sve savete učitelja glume, glumce Tamaru Stošić i Bojana Jovanovića, koji vode glumačku radionicu, čiji je on član. Njegov životni moto je bio učiti, učiti i samo učiti, ali  zapravo sledi ideju „Budi dete“.

Njegova prva predstava „Put, istina i život“ je po njemu bila pun pogodak. To je ostvario zahvaljujući ansamblu tj. članovima Glumačke radionice koji su ga podržali. „Put, istina i život“ ima mnogo poruka a on izdvaja onu da svako od nas ima izbora i od nas samih zavisi da li ćemo na raskrsnici života skrenuti levo ili desno.

Ovaj mladi režiser planira da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek pozorišna režija.

Trenutno radi na predstavi „Kuća“ po tekstu Ljudmile Razumovske. To je zanimljiva priča o deci i tinejdžerima bez krova nad glavom, o njihovoj surovoj sudbini i potrazi za jedinom pravom kućom. Premijera predstave je planirana aprila, a za sada se vredno radi na njoj.

Jelena Arsić