Šta će biti s kućom

,

U Sekretarijat za urbanizam stigla su 792 zahteva za legalizaciju, ali je manje od deset odsto njih potpuno i sa plaćenim taksama

Zahvaljujući izmenjenom Zakonu koji je stupio na snagu  1. novembra prošle godine, svi koji su nakon 2009. godine gradili objekte bez ikakvih dozvola, imali su pravo da do 29. januara podnesu zahteve za njihovu legalizaciju. Zaposleni koji su u gradskoj Upravi zaduženi za urbanističke poslove, obrađuju 792 pristiglih zahteva, a po njihovim rečima mnogi od njih su sa nepotpunom dokumentacijom i neizmirenim taksama.

DIVLjI ZAPAD

Važno je reći da se ovim postupkom ne dobija dozvola za objekte, već će oni biti samo uknjiženi. Međutim, čim je objekat uknjižen, ne može biti urušen iako je bez dozvole. Pitanje koje se samo nameće je šta će biti sa vlasnicima i objektima za koje će zahtevi biti, kao i sa onima koji su zidali „kaubojski“ a  nisu ni podneli zahtev.

Prema rečima nadležnih u Gradskoj upravi, u takvim slučajevima ingerencije preuzima Građevinska inspekcija, koja je u obavezi da sprovede akciju rušenja tih objekata. „Do svega ovoga ne bi došlo da je Pera otišao pravo u policiju“ – kaže čuvena replika iz crtanog filma, pa tako ni do legalizacije koja se plaća parama poreskih obveznika, ni do eventualnog rušenja, koje bi takođe platili građani, ne bi ni moralo da dođe da je građevinska inspekcija na vreme sprečavala zidanje bez dozvole. Konačno, i moralno pitanje na koje nema odgovora: zašto se u ovoj zemlji u istu ravan stavljaju oni koji poštuju zakon i plaćaju svoje obaveze, i oni koji se oglušuju o norme i na kraju najbolje prođu?

Prema rečima Većije Kostić iz Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Gradske uprave, mnogo je zahteva sa nepotpunom tehničkom dokumentacijom i neizmirenim taksama:

– Zahtevi su mahom prazni, nepotpuni i ništa nije plaćeno. Ima tek oko 60 zahteva sa potpunom tehničkom dokumentacijom, ali bez plaćene naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. – kaže Kostićeva.

Iako će ovo biti prilika za mnoge koji su imali odvažnost da grade bez dozvole i tako ugroze Urbanistički plan, ipak to neće uspeti baš svima. Odnosno, ne bi prošli kada bi građevinska inspekcija obavljala ono za šta je zadužena. Neće moći da se legalizuju objekti koji su izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, kao i objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima.

GDE JE GRADjEVINSKA INSPEKCIJA
Kada smo pokušali da dođemo do neke informacije od Građevinske inspekcije, sve što smo dobili bio je neljubazan odgovor. Sa druge strane telefonske linije bila je ženska osoba koja je smatrala da nije bilo potrebe da nam se predstavlja:
– Treba nam samo informacija šta će biti sa objektima koji nakon obrade zahteva za legalizaciju neće biti uknjiženi, hoće li biti urušeni – zanimalo nas je.
– Neću da vam dam tu informaciju.
– Zbog čega?
– Zato što ne mogu.
Objasnili smo da odgovor „zato što ne mogu“ nije prihvatljivo obrazloženje, na šta nam je glas odgovorio da se obratimo rukovodstvu koje, međutim, „nije tu i ne zna se kada će biti“.
Podsetimo, aktuelni rukovodioci vranjske građevinske inspekcije, tačnije šefica Vesna Jovanović i građevinski inspektor Zoran Cvetković su krajem prošle godine uhapšeni kao deo takozvane „građevinske mafije“, zbog sumnje da su omogućili gradnju bez građevinskih dozvola i tako sebi i drugima omogućili imovinsku korist od 1,8 miliona evra.

Da bi mogli da podnesu zahtev za legalizaciju, građani su morali da prikupe geodetski snimak u nekoj od privatnih agencija, projekat izvedenog objekta u tri primerka, ako projekat uopšte i postoji, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu ili dokaz o pravu svojine na objektu. Pored ovoga, morali su sa Direkcijom za razvoj i izgradnju Grada da sklope ugovor o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta koja se određuje na osnovu zone (od 1.500 do 4.000 dinara) kao i dokaz o uplati administrativne takse.

– Svi koji su podneli nepotpune zahteve biće obavešteni, a imaće priliku da ih upotpune sve do 1. novembra ove godine – objašnjava Kostićeva.

Čak i ako je dokumentacija potpuna, postoji još mnogo otežavajućih faktora za legalizaciju, poput iskorišćenosti parcele, spratnosti, udaljenosti od susednih objekata i međa, nerešenih imovinskih odnosa a negde koči i urbanistička razrada. Uglavnom, ako se srede svi papiri i dobije se saglasnost komšija, zahtev ima 90 odsto šansi da „prođe“. Ovo nimalo nije fer prema svim građanima koji su se prilikom izgradnje odlučili za teži, ali legalan put kroz komplikovanu i skupu proceduru nabavljanja građevinskih dozvola.

VEZE I VEZICE

Po rečima našeg izvora iz Gradske uprave, svaki predmet je interesantna priča za sebe, a najveću krivicu za nelegalnu gradnju snosi građevinska inspekcija koja je dozvolila da uopšte postoji toliki broj ovakvih objekata. Ima 792 zahteva, a ne zna se koliki je tačan broj onih koji su nelegalno gradili a nisu ni podneli zahtev.

– Po meni, nisu toliko krivi ljudi koji su zidali bez dozvole, koliko građevinska inspekcija koja to nije na samom početku rešila, kao i komplikovana i skupa procedura oko vađenja građevinskih dozvola. U inspekciji kažu – rušiće sve objekte koji nisu uknjiženi, ali znate kako je, pritisci, ovaj se zna sa ovim, onaj sa onim, protekcije ima koliko god hoćete. Zbog toga i ima slučajeva da su rušili neke šupe i poljske toalete u nekim mestima koja se na karti jedva pronalaze, a objekti za koje svi znaju da im tu nije mesto i dalje postoje– kaže naš izvor upućen u problematiku.