Ovde je publika fantastična

,

Proteklog vikenda je prvi put u Vranju nastupio beogradski pank-rok bend Dža Ili Bu u okviru turneje Kukovo leto. U prepunom klubu Darkwood, koji je zajedno sa Daliborom Stamenkovićem organizator događaja, atmosferu su prvo podigli momci iz benda Mud Factory, nakon čega su od 23  do kasno u noć nastupili Dža Ili Bu, koji postoje od 1987. godine.

O nastupu u Vranju, turneji i radu benda razgovarali smo sa pevačem Nebojšom Simeunovićem (Sabljar).

VRANjSKE: Zbog čega do sada niste nastupali u Vranju?

SABLjAR: Nekako nismo do sada uspeli da se dogovorimo, a ne znam koji su tačni razlozi. Moram da se zahvalim organizatorima na pozivu jer je ovo bio pravi potez. Klub je prepun, prodate su sve karte, mi smo prezadovoljni. Ranije južnije od Niša nismo išli. Sinoć smo bili u Dimitrovgradu, atmosfera je bila slična večerašnjoj.

Kako Vam se čini rokenrol scena u Vranju?

– Čuo sam samo za Nežni Dalibor, ali nisam siguran da li su oni ovde aktivni. Sada smo upoznali pobednike Gitarijade i vidi se da su omiljeni ovde. Sve zavisi od grada do grada, negde je zastupljeniji jedan pravac. Mi smo svirali deset meseci u mnogim gradovima u regionu i bez obzira na to što se u određenom gradu više sluša na primer metal, Dža Ili Bu uvek ima publiku. U našem 26-ogodišnjem radu ima i panka, rokenrola, bluza, metala, industrijala…

Otkud naziv Kukovo leto?

– Turneju smo krstili po albumu Kukovo leto koji je izašao za PGP RTS, a to je naša interna priča u fazonu: kad će nam biti bolje, kada će ovde stvari da se promene – na Kukovo leto. Možda smo time i urekli album pa smo ga čekali tri godine, ali eto, konačno je stiglo.

Osim novog albuma, imate i nova pojačanja u bendu…

– Nov je gitarista i basista a pojačali smo se sa još jednom gitarom. Sada imamo dve u postavi, dobili smo čvršći zvuk bez padova kada su solo deonice u pitanju. Toliko svirajući poslednjih meseci krenuli smo da pravimo nove stvari. Turneja je jako produktivna za bend, imamo 4-5 novih pesama, još desetak ideja i novi album će izaći brže nego što su ovi prethodni izlazili.

Kako je prošla turneja do sada?

– Svirali smo dosta po regionu, u Skoplju, Banja Luci, Mostaru, Prnjavoru, Tuzli, Kninu, Podgorici, Nikšiću i u brojnim gradovima u Srbiji. Bend nikada nije bio aktivniji u tom koncertnom smislu što je jako dobro. Imali smo menadžera pa smo sedeli kući i čekali da nam sređuje svirke. Svirali smo sa njim 5-6 koncerata godišnje za neke ogromne cifre, i bez obzira na to odlučili smo da se odvojimo od njega, jer bend stagnira na taj način. Ako bend ne svira često i ne pojavljuje se, on je mrtav. Otkad smo krenuli sami, mi nismo stali i bukvalno smo razvalili sa brojem koncerata. Mislim da trenutno ne postoji bend u Srbiji, u rokenrolu, koji je imao u proteklom periodu toliki broj živih nastupa za godinu dana.