Konac nedelo krasi

, ,

I tako kolona sivih ljudi, u iznošenoj odeći i obući made in pijaca, svakoga dana dosađuje menadžmentu fabrike i lokalnoj samoupravi, tražeći prava koja ni ovi ne osporavaju, ali štrajkače upućuju na državu, onako pilatovski

Ovakvu kritičnu masu demonstranata Vranje nije videlo od 5. oktobra. Nezadovoljni radnici Jumka, koji su štrajku od 13. januara, radikalizuju protest i svakoga dana od ponedeljka 3. februara, od fabrike, pa duž glavne ulice, dolaze pred zdanje Skupštine grada, gde uporno traže ispunjenje svojih zahteva. Vranjem se ponovo ori, iz preko hiljadu grla ono obligatno  – „Lo-po-vi! Lo-po-vi!“, ili u stihu – „Jum-ko be-da, niko nas ne gle-da“! Pištaljke, trubice, zvižduci; danas (sreda, 5. februar), odnekud su nabavili i onu sirenu za uzbunu, „šizelu“, onu staromodnu, na kurblu, pa se takmičili ko će više i bolje da je vrti. Pa je tako ispred gradske kuće pištalo i zavijalo, kao da se ponavlja 1999, i NATO. I tako iz dana u dan, štrajkači kažu –  ne do ispunjenja nekih naših zahteva, već do ispunjenja svih!

PUSTO TURSKO
U očajničkim naporima da se nađe nekakav kapidžik za Jumko, u igru je upala turska kompanija Yagyemezler. E sad, u toj igri je poprilično igrača – prema dokumentu koje Vranjske poseduju, Bobanu Stankoviću, pomoćniku gradonačelnika za privredu, dopis od 22. januara upućuje Vesna Stajić iz SIEPA (Agencija za strana ulaganja):
„Bobane, evo prosleđujem ti moj meil koji sam uputila Agenciji za privatizaciju, Dragani Puzić koja je prijekt menadžer za Jumko. Čim budem imala neki odgovor zovem te“.
„Obraćam Vam se povodom dopisa koji nam je prosleđen iz Ministarstva privrede a od strane grada Vranja i gradonačelnika g-dina Zorana Antića. Naime, gradu Vranju se obratila kompanija Yagyemezler iz Turske u kome izražava nameru i zainteresovanost za ulaganjem kapitala i uspostavljanjem partnerskog odnosa sa Jumkom. Investitor je prema informaciji iz Vranja zainteresovan za zakup ili za preuzimanje svojinskih prava. Namere investitora su tehničko-tehnološko inoviranje proizvodnje i proizvoda kao i nastup na međunarodnom tržištu“.
„Kompanija Yagyemezler Ltd. je već prisutna u regionu, u Makedoniji, u Štipu gde ima proizvodnju. Osnovana je 1997. godine, a tradiciju proizvodnje džinsa ima od 1915. Zainteresovanost kompanije u okviru JUmko je za odeljenja: predionice, pripreme, tkačnice, odeljenje za proizvodnju konca, i doradu. Kompanija poseduje potrebne sertifikate i zapošljava preko 160 radnika. Vlasnici turske kompanije su prilikom sastanka sa gradonačelnikom Vranja 15. januara, g-dinom Antićem, izrazili nameru da posete i obiđu fabričke pogone u Vranju“.
„Rešavanje pitanja Jumka u restrukturiranju je od velikog ekonomskog značaja kako za grad Vranje tako i za RS. Takođe, interesuje me da li bi ta poseta mogla da se organizuje i pre usvajanja Zakona o privatizaciji“.

BELOSVETSKI BONVIVANI

A spisak zahteva je dugačak – hitna overa zdravstvenih knjižica; isplata zarada za sve radnike u istom danu za taj mesec i sve plate koje kasne za april-decembar 2013; poštovanje Zakona o radu koji se ne poštuje već dugi niz godina a obavezan je za elementarna prava radnika koja su im oduzeta; poštovanje minimalne cene rada; povezivanje radnog staža za zaposlene u „Jumku, „Slobodi“, „Zamberu“ i „Juflinu“; donošenje socijalnog programa za zaposlene u HK PK Jumko; smena menadžmenta, Upravnog i Nadzornog odbora, preispitivanje njihove odgovornosti za loše poslovne rezultate i gubitke preduzeća u poslednjih devet godina.

I tako kolona sivih ljudi, u iznošenoj odeći i obući made in pijaca, svakoga dana „dosađuje“ menadžmentu fabrike i lokalnoj samoupravi, tražeći prava koja ni ovi ne osporavaju, ali štrajkače upućuju na državu, onako pilatovski, koja je sa 63 posto kapitala većinski vlasnik Jumka. Sindikati, Samostalni na čelu sa Slađanom Mitićem, uz zdušnu logističku podršku Mire Dimitrijević, predsednice Veća samostalnih sindikata Grada Vranja, i ASNS, na čelu sa Snežanom Veličković, obratili su se državi, dopisima premijeru Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, te ministrima Jovanu Krkobabiću, i Saši Raduloviću, koji je u međuvremenu dao ostavku.

No, Beograd je daleko, a naši su si naši, pa je nezadovoljstvo radnika Jumka sada usmereno na lokalnu samoupravu. U ponedeljak, hiljadu i po demonstranata, što je već kritična masa, okupilo se ispred Skupštine Grada, te su gradonačelnik Zoran Antić i zamenik predsednika Skupštine Siniša Mitić, morali da budu žrtve svojih funkcija, i da se pred svojim nezadovoljnim građanima pojave, i pruže im reči utehe.

Dočekani su zvižducima, uvredljivim epitetima, ali su muški izdržali prvi udar. Situacija se dovodi pod kontrolu pozivanjem predstavnika sindikata i Štrajkačkog odbora u Malu salu Skupštine, gde su Antić i Mitić već na domaćem terenu.

Šta sve plato ispred Skupštine i ta Mala sala u proteklih petnaestak godina nisu videli. Kad bi mogli da pričaju, to bi bio jedan obim „Narodnog kuvara“, narodnih muka i nevolja, svih propalih preduzeća „južnog privrednog čuda“. Ne mogu se nabrojati – „Koštana“, koja je ceo dan držala u Maloj sali zatočene tadašnjeg predsednika Opštine Miroljuba Stojčića i predsednika Izvršnog odbora Božidara Ilića, štamparija „Nova Jugoslavija“, TIV Vranjska Banja, Preduzeće za puteve, „Zavarivač“, „Novogradnja“, i ko sve još nije propao? Indikativna je poruka na jednom transparentu, i ono što je štrajkački odbor Jumka predočio gradonačelniku – juče Koštana, danas Jumko, sutra Simpo. Plodovi gneva tek će se ubirati.

Lokalna samouprava je već iskusna u ovim stvarima. Nema preduzeća u Vranju (čast izuzecima, koji potvrđuju pravilo) a da nije propalo, i nema njihovog razdraganog radništva koje nije štrajkovalo i pritiskalo lokalnu samoupravu, koja je ovde dovodila i ćoravo i sakato, pa se to čulo na gočeve, a kad su ti isti belosvetski bonvivani odavde odlazili sa punim džepovima para, ostavljajući ojađene radnike, isto to rukovodstvo je sterilisalo nečiste ruke, prebacujući odgovornost na državu. A ko se sa državne česme vode napio?

SNAŠKA PRVU NOĆ

I tako, štrajk za štrajkom, protest za protestom, i svi prođoše kao snaška prvu noć. U zloglasnoj Maloj sali, u ponedeljak, Zoran Antić i Siniša Mitić primili su predstavnike štrajkačkog odbora Jumka, dok je masa demonstranata ispred čekala ishod pregovora, zviždeći i psujući.

Unutra, kada su se predstavnici sindikata izdušili, a predstavnici vlasti strpljivo slušali, i ovi potonji su došli na red. I, red je red – Antić putuje sutra za Beograd, gde će najvišim predstavnicima državne vlasti predati zahteve Jumka; podseća da je lokalna samouprava dala podršku Jumkovim radnicima putem jednočasovnog štrajka solidarnosti zaposlenih u gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama.

-Niste sami – kaže – ali problem Jumka je sistemski. Ako hoćete, ja sam spreman da sa vama zajedno štrajkujem, i na autoputu, i na pruzi, ali šta će to doneti? Svi ćemo popiti krivične prijave.

-Pa mi smo ih već dobili – odgovara Snežana Veličković – od Inspekcije rada, koja se slizala sa menadžmentom, zbog nepoštovanja minimuma procesa rada! Smenite ih!

-Kako da ih smenim – širi ruke Antić – kad i mene gone, zbog vas?! Ljudi, shvatite, radim šta mogu, pa i više od toga, ali tu nemam ingerencija. Jumko je državna firma, ali i mi pregovaramo, evo, imamo potencijalnog kupca, koji bi zaposlio sve raspoložive kapacitete Jumka (vidi okvir – p.a.).

Utorak, demonstracije i jedna dobra vest – Grad Vranje je sa „Kavim jedinstvom“ sklopio ugovor o besplatnom prevozu radnika Jumka. Antić je u Beogradu, sa nestrpljenjem se očekuje njegov povratak i rezultati.

Treći dan demonstracija, sreda. Ponovo kritična masa, više od hiljadu ljudi. Iste parole, zvižduci, pištaljke, i ona sirena za uzbunu. Pregovarači odlaze u Malu salu, i za oko 15 minuta, javni skandal! Sindikalni lideri izlaze pred demonstrante, i saopštavaju im da se pregovori prekidaju, jer je Antić iz Beograda doneo aber da država tu ne može ništa, i da sindikati moraju da pregovaraju sa menadžmentom.

-To, ljudi, ne dolazi u obzir – govori Slađan Mitić – pa mi smo zbog toga što oni ne žele da pregovaraju i u štrajku!

Reč uzima Snežana Veličković:

-Ponovo su nas slagali, i lagaće nas i dalje ako na to pristanemo! Ljudi, ne odustajte… – fizionomija joj se odjedom menja, počinje da plače, i u sledećem trenutku kolabira. U pomoć joj prvi priskaču Antić, i njen kolega Slađan, masa se uzburkava, adrenalin raste, preti nešto što može da prekorači granice. Antić smiruje situaciju, Veličkovićevu uvode u Malu salu, dolazi Hitna pomoć, radi svoj posao, i sve se posle nekih pola sata završava njenim izlaskom pred demonstrante i porukom, kroz suze izrečenom:

-Nastavljamo dalje, ako treba do sudnjega dana!

PA MU VI MISLITE…
Menadžment Jumka na štrajk zaposlenih reagovao je saopštenjem za medije:
-Neistina je da rukovodstvo Jumka ne želi da razgovara sa štrajčakkim odborom radnika naše kompanije. Naprotiv, bilo je nekoliko pokušaja da se sa njima razgovara, ali oni uporno odbijaju. Međutim, mi nismo prava adresa za rešavanje problema, već Vlada Srbije. I naše su zdravstvene knjižice neoverene i zarade neisplaćene, kao i njihove. Istina je, međutim, da dugujemo sedam, a ne 12 zarada, koliko oni tvrde. I od tih sedam, pet je nasleđenih iz ranijeg perioda, pre nego što je počela konsolidacija Jumka 2009. godine, izborom sadašnjeg rukovodstva.
Takođe, menadžment upozorava na moguće posledice u poslovanju Jumka, u dopisu upućenom  Ministarstvu privrede, u najkraćem:
Ugovoreni poslovi:
-Ministarstvo odbrane RS – 337 miliona dinara; već uloženo 230 miliona, što bi u slučaju neispunjenja ugovora bila direktna šteta za Jumko, plus 10 posto penala za neizvršenje ugovora, oko 34 miliona dinara; za Sanitetski program 10 miliona dinara – prozvodnja je u završnoj fazi, u slučaju raskida ugovora roba ostaje što čini direktnu štetu, plus kazna od milion dinara.
Zavod za hitnu medicinsku pomoć Niš:
-Vrednost ugovora 3,5 miliona dinara, ako se modeli za overu ne ispostave do kraja naredne nedelje, sledi raskid ugovora.
Kupac iz Nemačke, Danu Fibres:
-160.000 evra, sa krajnjim rokom 28. februar.
Ugovoreni poslovi za „St. Georg“ i Rusiju „Lalena“:
– 70.000 evra.
Ugovoren i delom realizovan posao za Finsku vojsku:
-164.000 evra, rok isporuke 30. mart.
Ugovaranje novih poslova, moguće posledice:
-Gubimo dobijanje nove dozvole za proizvodnju vojne opreme, 300 miliona dinara; HTZ program EPS-a, 100 miliona; PTT Srbije, 130 miliona dinara; za Poljsku vojsku, 115 miliona dinara; finski kupac, 800.000 evra; kupci u delu proizvodnog programa konca povlače sve svoje narudžbine za 2014, u vrednosti oko dva miliona evra koliko je realizovano u ovom programu u 2013. godini.
A ono… ovaaj… a gde su pare?