DOLAZE DANI ODLUKE

Situacija je bila neizdrživa. Teror Turaka, Arnauta i Bugara nad srpskim življem postajao je sve veći. Polovinom 1910. godine, ubijen je u zasedi i vojvoda Gligor Sokolović. Hapšene su sve srpske vojvode koji su živeli u Staroj Srbiji i Maćedoniji. Počelo je ponovo naoružavanje srpskih sela. Oružje ponovo ide preko Buštranja, Lepčinjca, i dalje preko Pčinje. Stojan je ponovo u akciji. Nestaje i pojavljuje se sa njegovim putovođama baš kada bi trebalo da prođu transporti oružja i ljudi. Kao i ranije, transporti idu sigurno preko granice. Turski graničari sve više gledaju na kuću Stojana Korube. Nemaju dokaza da on vodi transporte, ali znaju da je on predvodi putovođe. Doneta je odluka da se zapali Stojanova kuća. Ovog puta porodicu neće dirati. Došli su, isterali Masu sa decom i Stojanovu sestru Vasku i zapalili kuću. Nemoćna Masa je stajala sa malom decom i gledala kako plamen proždire njenu imovinu. Prkosna pčinjanka, žena slavnog četnika, nije pustila ni jednu suzu. Samo je prigrlila decu. Mali Vladimir je imao dve godine, Stanija četiri. Držali su se sa obe strane majci za futu (vrsta tkane suknje). „Dedu su zarobili ranije, a kuću su Turci palili kada je tata (otac Vladimir) imao dve godine i držao se babi za futu“. (Svedočenje Zlate Pavlovski i Natalije Antić, u obliku tonskog zapisa, dato autoru septembra 2012. godine u Vranjskoj Banji) 

Ovo upozorenje je Stojan Koruba shvatio ozbiljno. Shvatio je i Izvršni odbor u Vranju. Nešto ranije, po naređenju Nikole Pašića, prebačena je kompletna familija vojvode Krste Kovačevića. Turci su spremali uništenje ove velike familije. Jedne noći su svi nestali iz Trgovišta. Sa pokretnom imovinom, četnici su ih prebacili preko granice. Dobili su zemlju u Jelašnici. Porodica vojvode Spase Garde prebačena je u Vranjsku Banju. Sve izbeglice iz Turske zbrinjavala je srpska država. Za razliku od vremena današnjeg,  kada se o solidarnosti priča najviše a solidarnosti među Srbima nema, tada se nije pričalo nego se delalo. Kraljevina Srbija je brzo i efikasno rešavala pitanje izbeglica, dodeljujući im zemlju i pružajući im mogućnost da vrlo brzo počnu da sebi omoguće sredstva za život. Za Korubu je odabrana Vranjska Banja. Odatle je brzo železnicom mogao do Vranja ili Ristovca, a zatim u Pčinju. Zima je dolazila, moralo se brzo raditi. Opština Vranjska Banja je izašla u susret. Zapisnik, vođen novembra 1910. godine od strane odbornika opštine Vranjska Banja,  nosi broj 3755:

„Na sednici odbora 21. novembra 1910.  No 3755. rešava da se Stojanu Simonoviću biv. iz Šapranca u Turskoj a sada iz Banje, ustupi na uživanje od seoske utrine sela (…)

Stojan je uz pomoć banjčana sklepao brvnaru, da se porodica koliko toliko zaštiti od zime, obezbedio im hranu i vratio se u Pčinju. Dani odluke su dolazili. Srpski četnici su očekivali da ih bezbedno prevede preko granice.