, 
Anastasija ide u treći razred Gimnazije i dugi niz godina pohađa Likovnu radionicu u Vranju, gde se upoznala sa svim tehnikama likovnog stvaralaštva koje su je zanimale i zavolela crtanje, za koje kaže da je deo nje:
– To mi je vid relaksacije, način da se zabavim i imam bolji ugao posmatranja stvari oko sebe.
Vreme kada crta je za nju vreme kada svet vidi kao spoj najveselijih boja. Inspiracija sama dođe a veliku ulogu ima raspoloženje, kao i ljudi kojima posvećuje svoje crteže. Njena velika ljubav je senčanje.
– Olovke su zaista čarobne.
Svaki novi crtež shvata kao izazov i svaki za nju predstavlja priliku da napreduje. Kaže da njeni radovi prikazuju njena osećanja. Nijedan posmatrač ne doživljava crtež na isti način i u svakome se probude različite misli i osećanja pa zato nikada ne razmišlja o utisku i poruci koju crtež ostavlja dok radi na njemu.
Za sada ne pronalazi sebe ni u jednom pravcu u likovnoj umetnosti. Ponekad joj se dogodi da neki crtež ne ispadne onako kako ga je zamislila, ali nikada ne poželi da odustane, već pokuša ponovo. Najdraži su joj radovi koji sadrže dosta detalja jer joj predstavljaju veći izazov , a omiljeni radovi su joj ’’Kristijan Bejl’’ i crtež njene nane, rađen novom tehnikom zajedno sa Stefanom Rašićem.
Voli da čuje kritike o svom radu, ali ipak konačnu odluku o kvalitetu donosi sama. Planira da se u budućnosti ozbiljno posveti crtanju.
Iako nema omiljenog slikara, za nju baš kao i za Picassa,’’Slikarstvo je samo drugi način da vodite dnevnik’’.
– Srećom, umetnost se začinje i daleko od lepote. Ona je žudnja za stvaranjem harmonije u haotičnom svetu u kome nam svakodnevno preti prosečnost i ružnoća – uvek se rado priseća izjave Mome Kapora.
Još uvek ne zna kom bi pravcu u umetnosti pripala ali to će svakako da otkrije, jer ima čvrstu volju i želju da nastavi sa slikanjem.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.