Kao sneg u junu

Čudni su ljudi. Ako čuju da imaš rak, odmah te otpišu. A vide li te, kao mene sad, sa opalom kosom posle terapije, onda si gotov. Treba izdržati te poglede. Neki su radoznali, kao slučajno se očešu o tebe samo da se uvere da ti je na glavi perika, drugi pridju i postavljaju nezgodna pitanja, neki te već živog ožale

Udruženje osoba obolelih i lečenih od karcinoma „Budi optimista“ u Hanu je osnovala Ivana Zdrvković Petrović, koja iza sebe ima dobijenu bitku sa ovom bolešću, sa idejom da umreži i poveže obolele radi lakšeg puta do informacja o lečenju i terapijama, kao i zbog podrške pacijentima kojih je, nažalost, prema statistici, sve više i u Hanu.

NAJTEŽE JE REĆI DECI

Tridesetak ljudi na prvoj zvaničnoj tribini udruženja prošlog vikenda. Nama se čini, moglo je i trebalo je da ih bude više. Oboleli i članovi njihovih porodica, prijatelji. Ivana nam kroz osmeh kaže:

– Dobro je i ovoliko. Aman, pa u Srbiji je i dalje sramota biti teško bolestan, a mi smo u Hanu. Neki od pacijenata nikada ne sakupe hrabrost da se suoče sa javnošću dok traje najjači nalet bolesti. Tada ste prepušteni sebi, uz vas je samo neko najbliži iz porodice – kaže ova  žena pedesetih godina, koja je pre šest godina operisala tumor dojke.

– Kad si bolestan, onda nisi dobar ni sebi ni drugima. Ljudi kao da se plaše bolesti, samo odjednom prestaju da zovu i dolaze  – dodaje.

Predavanje na temu „šta je karcinom  i kako se leči“ održao je specijalista Kosta Zdravković, načelnk Odeljenja onkologije u Vranju. Ovo je bila prilika da oboleli i članovi njihovih porodica dobiju osnovne informacije o načinu dijagnostikovanja, lečenju, režimu ishrane, nuspojavama koje prate neke od terapija ali i podršci koja je neophodna obolelima od teških bolesti.

Zdravstveni centar u Vranju od 2009. godine ima Dnevnu bolnicu za hemoterapiju koju opslužuju dva lekara i četiri medicinske sestre. Kako smo čuli, za četiri godine rada, ovde je dato 10.165 terapija, obavljeno 25.215 pregleda i 8.263 konzilijarnih pregleda. Postojanje Dnevne bolnice znatno skraćuje čekanje i putovanje u Niš ili Beograd zbog pomenutih pregleda ili terapija, a iskustva pacijenata sa kojima smo razgovarali su vrlo pohvalna.

Mlada žena, u ranim tridesetim godinama koja je na tribinu došla u pratnji supruga i ćerke, sa vidljivim posledicama zračne terapije, dakle, bez kose, posle tribine je bila vrlo otvorena u razgovoru a opet poštujemo njenu želju da ostane anonimna:

– Vidite, za mene je najteži trenutak bio onaj kada sam morala deci da kažem od čega bolujem. Znala sam da mi ne preostaje ništa drugo nego borba. Mnogo je teško i još uvek traje. Nemam izbora, moram sve da probam. Čudni su ljudi. Ako čuju da imaš rak, odmah te otpišu. A vide li te, kao mene sad, sa opalom kosom posle terapije, onda si gotov. Treba izdržati te poglede. Neki su radoznali, kao slučajno se očešu o tebe samo da se uvere da ti je na glavi perika, drugi pridju i postavljaju nezgodna pitanja, neki te već živog ožale… ma ima svašta, ja sam već i oguglala.

Ova mlada žena kaže da je sigurna u to da će ovo Udruženje, ukoliko zaživi njegova ideja, biti dobro mesto na kome će bolesni, oporavljeni i zdravi pričati otvoreno o svemu. Ona kaže, neće imati problem da sva svoja neprijatna iskustva podeli sa drugima kako bi oni, koji ih još nisu doživeli, bili spremniji na sve.

Retki su bili oni koji su želeli da na tribini govore o problemima sa kojima su suočeni, ali su se izmedju ostalog, kao osnovni problem čule primedbe na opterećujuću dokumentaciju, dugo čekanje na dijagnozu i  hemoterapiju, česte nestašice lekova…Upadljivo je bilo prisustvo većeg broja žena. To može značiti ili da obolelih ima više medju njima ili da su spremnije da u javnost izadju sa svojom bolešću. Sem doktora, koji je govorio na tribini, samo tri žene su se odvažile da kažu ponešto od onoga što su preživele ili proživljavaju boreći sa se bolešću.

Gospodja Anka je došla kao pratilac svojoj ćerki, koja je imala čak pet operacija. Sada ima dobroćudni tumor u glavi koji, kako kaže, pritiska centar za ravnotežu što joj otežava kretanje i orjentaciju u prostoru. – Od toga neće da umre, rekli su nam doktori, ali ovaj tumor ne sme da se dira zato što je na nezgodnom mestu. Mora uvek neko da bude pored nje, mora da uzima posebnu hranu, pije skupe lekove a niko u porodici ne radi. Velika je to muka. Ne znaš koga da slušaš i kome da veruješ. Ako možete da nam nešto pomogne ovo udruženje, da svi zajedno jedni drugima pomažemo da bismo što manje lutali – iskrena je ova žena.

Ona priznaje da je u početku, kada su se prvi put suočili sa ćerkinom bolešću, bila lakoverna i kupovala sve što bi im neko ponudio, a javna je tajna da mnogi nadrilekari zaradjuju na nesreći i tudjoj bolesti. Država još uvek nije pokazala snagu da prevarante u tome spreči. Novine i oglasi su puni ponuda „čudotvornih“ lekova i preparata koji „kao rukom odnešeno“ leče sve tumore.

– To je samo gubljenje vremena i bespotrebno bauljanje po lavirintu. Zna se kada, koliko i kako se može pomoći svakom pacijentu i svaka bolest je priča za sebe. Nikada ne treba uporedjivati iskustva. Treba ih razmeniti ali svaki organizam se bori na svoj način, naravno, obavezno uz pomoć terapije – jasan je dr. Kosta Zdravković.

NIJE SRAMOTA

 Predsednica udruženja keže da će raditi i na pruzanju konkretne pa i finansijske pomoći obolelima, a to će biti moguće jedino uz pomoć donatora i dobrih ljudi koji su spremni da pomognu. Na kraju tribine je zamolila sve da kad sa nje odu prošire vest o postojanju Udruženja i pozovu i druge da im se pridruže jer nije sramota biti bolestan, a preko noći se desi da pakao bolničkih postelja, operacionih sala i mučnih terapija postane svakodnevica. Nikoga ovo ne zadesi spremnog.

„To vam je kao sneg u junu“ – što reče neko na tribini – „poklopi te da se smrzneš, kad se najmanje nadaš.“

Prvi novac na računu Udruženja „Budi optimista“, donacija doktora Zdravkovića, koji se odrekao honorara,  biće preusmeren ka gospodji Anki i njenoj ćerki za kupovinu vitaminskih preparata i dodataka ishrani.

SKRINING – KORAK ISPRED BOLESTI

U Srbiji, smrtnost od raka dojke, grlića materice i debelog creva prelazi prosek u Evropi i ima značajan udeo u ukupnoj stopi smrtnosti od malignih bolesti

Projektom “ Skrining – korak ispred bolesti“, članice Poslovnog udruženja asocijacije nezavisnih lokalnih medija “Lokal pres“  podržavaju  Nacionalni program za borbu protiv raka Republike Srbije i prateće strategije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije  tokom jeseni 2013. godine  pokrenulo  je niz aktivnosti u borbi protiv raka i prevenciji malignih bolesti, i kao jedan od prioriteta definisano je pokretanje Organizovanih programa skrininga raka dojke, grlića materice, debelog creva i rektuma u Srbiji.  Podrška realizaciji ovih  ciljeva i zadataka obezbeđuje se kroz institucije sistema, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, mrežu instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji, zdravstvenih ustanova (domovi zdravlja, bolnice), pa su i lokalni mediji, članice Poslovnog udruženja “Lokal pres“ , uz svesrdnu pomoć Kancelarije za skrinig želeli da daju svoj doprinos postizanju što boljih rezultata u lokalnim sredinama.

Nažalost, Vranje nije obuhvaćeno ovim projektom, a najbliža mesta gde se može uraditi skrining su Vlasotince i Medveđa.

R. V.